Upitan zašto Srbi više od dve decenije nakon rata ne žive u urbanim sredinama (izuzimajući sever Mitrovice) i da li je on lično, tokom svog boravka na Kosovu na mestu šefa Kancelarije EU sa kosovskim zvaničnicima razgovarao o povratku Srba u urbane centre, Aivo Orav je odgovorio:
„Mislim da je to malo više pitanje za same Srbe, nego za samu EU. Ako postoji volja da se živi u drugom mestu, inicijativa treba da dođe od njih. Tokom mojih 19 meseci (mandata) to se nikada nije pojavilo na mom stolu kao nešto čime bi trebalo da se bavi EU. Ne vidim kako da se mi umešamo u to“, naveo je.
Poverenje, posvećenost i obaveze
Na pitanje koje konkretne mehanizme EU ima na raspolaganju, ukoliko proceni da se Zakon o strancima na Kosovu zloupotrebljava ili primenjuje na diskriminatoran način, odlazeći šef Kancelarije EU je odgovorio: „Poverenje“.
„Najvažniji mehanizam je poverenje. Bilo je uspona i padova u odnosima Kosova i Evropske unije, ali kao predstavnik EU mogu da kažem da osećam poverenje – i prema Vladi Kosova i prema srpskoj zajednici“, kazao je Orav.
Orav je potom dodao da ako postoje „posvećenost i obaveze“, veruje i da „postoji namera da se sve sprovede u dobroj veri“.
„Ne bih pričao o tome šta se dešava ako neko uradi nešto loše. Videćemo. Nadam se da će sve strane koje su uključene u ovaj proces implementirati ovaj zakon, i raditi u smeru boljeg, multietničkog Kosova“, rekao je Orav.
On je i u nekim prethodnim intervjuima navodio da „EU želi da vidi održivo rešenje“ za Srbe na Kosovu.
O integraciji zdravstva i školstva i vladavini prava
U nedavnom razgovoru za Radio Goraždevac, ministar za povratak i zajednice Nenad Rašić je kazao da više nije pitanje hoće li se srpsko zdravstvo i školstvo integrisati, već kada će to biti učinjeno. Aivo Orav sa pozicije specijalnog predstavnika EU nije u razgovoru za medije na srpskom na Kosovu dao konkretne vremenske okvire za najavljeno.
„Ne mogu da dam nikakve rokove. Te stvari su vrlo složene i zahtevaju vreme. Zahtevaju mnogo analize i mnogo razgovora između različitih aktera. Spremni smo da pomognemo da se to odradi, ali neću da kažem da će se to desiti sutra, prekosutra ili posle nekoliko meseci. To je vrlo komplikovana priča. Možda je u zdravstvu nešto lakše, ali u prosveti je zaista potrebno mnogo vremena. Potreban je konsenzus kako da se sa time nosimo u budućnosti. To nisu lake teme i ono što je dobro je što ova diskusija teče“, kazao je on.
Na pitanje da li je upoznat sa problemima nelegalne gradnje i selektivne pravde u srpskim sredinama na centralnom Kosovu, poput onih u opštini Gračanica, Aivo Orav je govorio o vladavini prava.
„Vladavina prava je ključ politike proširenja. Imamo taj pristup još od 2013-14… Nije savršena nigde. Neko bi mogao da kaže da i same zemlje EU, ako pričaju o pitanjima vladavine prava, one se ponekad takođe kritikuju međusobno, da neke stvari ne rade kako treba, ne uspevaju. Ali, treba da se krećemo u smeru te bolje budućnosti. Zato vrlo pažljivo pratimo sve što se tiče vladavine prava. Nezavisno pravosuđe je osnovni uslov za pristupanje Evropskoj uniji, nema ništa ako sudovi nisu nezavisni. Ima još mnogo da se radi ovde, na Kosovu, kao što ima da se radi i u nekim drugim zemljama u regionu. Pomenuli ste ove slučajeve – pratimo to i verujemo da će to da se sređuje“.
„To će Sorensen da rešava“
Novinar Kim radija je Oravu postavio i vrlo konkretno životno pitanje – kako Srbin iz Gračanice da pošalje paket svom detetu koje studira u Beogradu i zamolio ga da pojasni kako to čine roditelji dece u Estoniji, ako žive i rade u provinciji (Tartuu), dok im dete studira u prestonici (Talinu)?
„Vi govorite o zatvaranju pošte i stav EU je tu prilično jasan. U to vreme bilo je, šta je bilo. To će moj dobar drugar i kolega Peter Sorensen (specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine) da radi (rešava). Ja nemam tu šta da kažem, nažalost“, rekao je Aivo Orav.
U razgovoru sa novinarima iz četiri redakcije koje na Kosovu izveštavaju na srpskom jeziku (KoSSev, Radio Kim, Radio Goraždevac, Kosovo onlajn), Aivo Orav je duže govorio o 14. martu ove godine, koji će po njemu „ući u istoriju Kosova“. Bilo je reči i o Zajednici srpskih opština, dijalogu u Briselu, medijima, dezinformacijama, istorijskom revizionizmu i zapaljivoj retorici, ali i hrabrosti srpskih gradonačelnika.
Kompletan intervju možete pogledati u video klipu na vrhu ove strane.
Ko je Aivo Orav?
Aivo Orav je estonski diplomata sa više od 30 godina iskustva u međunarodnim odnosima i institucijama Evropske unije.
Od 1. septembra 2024. obavlja funkciju ambasadora i specijalnog predstavnika EU na Kosovu. To će činiti još svega nekoliko dana, jer će u aprilu 2026. godine preuzeti dužnost ambasadora EU u Turskoj.
Pre toga bio je stalni predstavnik Estonije pri EU (2020–2024), te šef Delegacije EU u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Tokom rada u regionu učestvovao je u važnim političkim procesima, uključujući pregovore koji su doveli do Pržinskog sporazuma 2015. u tadašnjoj Makedoniji radi rešavanja duboke političke i institucionalne krize. Sporazum su potpisali lideri tadašnjih najvećih političkih partija (VMRO-DPMNE, SDSM, DUI i DPA) uz posredovanje EU i SAD.
Rođen je 1965. godine u Pernu, a diplomirao je na Univerzitetu u Tartuu.
