Kurti je podsetio da su 24. marta 1999. godine vazdušne snage NATO-a, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, započele gađanje vojnih i policijskih ciljeva Jugoslavije, kao i njene infrastrukture.
„Ova kampanja usledila je više od godinu dana nakon početka rata na Kosovu i jedan dan nakon što je postalo potpuno jasno da Srbija, predvođena ‘kasapinom Balkana’, Slobodanom Miloševićem, neće prihvatiti nijedan ultimatum da zaustavi vojne i policijske operacije na Kosovu protiv civilnog stanovništva i da povuče svoje snage sa Kosova, niti će prihvatiti bilo koju od diplomatskih ponuda za političko rešenje kosovskog pitanja“, poručio je u objavi na Fejsbuku.
Istovremeno je podsetio i na obraćanje tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona.
„Tokom poslednjih meseci učinili smo sve što smo mogli da ovo pitanje rešimo mirnim putem. Sekretarka Olbrajt je neumorno radila na postizanju sporazuma. Gospodin Milošević je to odbio. U nedelju sam poslao ambasadora Holbruka u Srbiju, da mu u ime Sjedinjenih Država i naših NATO saveznika jasno stavi do znanja da mora da ispuni svoje obaveze i zaustavi represiju, ili će se suočiti sa vojnim delovanjem. Ali on je ponovo odbio. Danas smo mi i naših 18 NATO saveznika odlučili da učinimo ono što smo ranije rekli da ćemo učiniti, ono što moramo učiniti da bismo vratili mir. Naša misija je jasna: da pokažemo ozbiljnost namere NATO-a, kako bi srpski lideri shvatili neophodnost promene svog kursa delovanja, da sprečimo još krvaviju ofanzivu protiv nevinih civila na Kosovu i, ako bude potrebno, da ozbiljno narušimo vojnu sposobnost Srbije da nanosi štetu narodu Kosova. Ukratko, ako predsednik Milošević ne napravi mir, mi ćemo ograničiti njegove sposobnosti da vodi rat.“
Prema njegovim rečima, uprkos očekivanjima, tadašnja Jugoslavija pod Miloševićem nije se predala još gotovo tri meseca.
„Tako su 19 država članica NATO-a bombardovale Jugoslaviju 78 dana i noći, sve do 10. juna, kada je Vojnotehnički sporazum potpisan u Kumanovu okončao rat na Kosovu“, podsetio je Kurti.
Kurti je naveo i da su tokom tog perioda srpske snage intenzivirale operacije na terenu, uz tvrdnje o sprovođenju plana za „etničko čišćenje“, što je, kako je rekao, dovelo do proterivanja više od 860.000 Albanaca i raseljavanja oko pola miliona ljudi unutar Kosova.
„Samo tokom aprila 1999. godine, država Srbija je, preko svojih policijskih i vojnih snaga, ubila više od 4.000 albanskih civila. Mnogi od njih bili su žrtve masakara izvršenih širom Kosova, dok se značajan broj i dalje vodi kao nestao“, naveo je.
Kurti je ocenio da je „decenijska tragedija naroda Kosova“ mobilisala „demokratski zapadni svet“ da vojno interveniše sa ciljem, kako tvrdi – „zaustavljanja genocida, etničkog čišćenja i drugih državnih zločina Srbije nad Albancima na Kosovu“.
„Nakon oružane borbe Oslobodilačke vojske Kosova, NATO bombarderska kampanja nad Jugoslavijom i potom ulazak njegovih trupa na Kosovo u junu 1999. godine doneli su slobodu Kosovu. To je otvorilo put izgradnji demokratije i državnosti Republike Kosovo“, naveo je Kurti.
Stoga se, kako kaže, „sa zahvalnošću sećamo izuzetne pomoći svih zemalja NATO-a“.
„Posebno odajemo priznanje ulozi Sjedinjenih Američkih Država na putu naroda Kosova ka slobodi, demokratiji i izgradnji države uz integraciju“, zaključio je Kurti.
Hronologija bombardovanja SRJ
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a Vlada SRJ je iste noći proglasila ratno stanje.
NATO bombardovanje usledilo je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture i vojni objekti.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije (VJ) i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je usledilo povlačenje vojnih i policijskih snaga Jugoslavije sa Kosova, dok su 12. juna na Kosovo ušle međunarodne vojne trupe.
Obeležavanje godišnjice na Kosovu
Godišnjica početka NATO bombardovanja SRJ obeležena je u Severnoj Mitrovici, na Trgu braće Milić, minutom ćutanja i polaganjem venaca na spomen-obeležje braći Milić. Vence su položili predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srpske liste i lokalnih vlasti.
Godišnjica je obeležena i u Gračanici, u dvorištu Doma kulture „Gračanica“, gde je kod spomen-obeležja služen pomen.
Pomen je služilo sveštenstvo Eparhije raško-prizrenske, a vence su potom položili predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Kosovskog upravnog okruga, Opštine Gračanica i Privremenog organa Priština.
Istovremeno, kako je preneo portal Kosovo onlajn, kosovski premijer Aljbin Kurti jutros je posetio Mikronaselje u Severnoj Mitrovici, u pratnji ministarke Donike Gervale, ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje i gradonačelnika Južne Mitrovice Fatona Pecija.
Nakon Kurtija, kako je izvestio isti medij, Mikronaselje je posetila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani.
Navršava se 27 godina od početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije
