Sirena za vazdušnu opasnost i snimak zvuka ispaljivanja metaka dočarao je atmosferu s početka bombardovanja SR Jugoslavije pre dvadesetsedam godina. Prve bombe iz vazduha, na današnji 1999. godine, najpre su pale na Kosovo.
Pomen stradalima kod spomen obeležja u dvorištu Doma kulture „Gračanica“ služilo je sveštenstvo Eparhije raško-prizrenske, a vence su potom položili predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Kosovskog upravnog okruga, Opštine Gračanica i Privremenog organa Priština.
Vlast u Srbiji bombardovanje i danas ocenjuje kao „zločinačku agresija NATO saveza“ na suverenu zemlju. Međutim, uprkos povlačenju vojne, policijske i administrativne službe, predstavnici Vlade Srbije, odnosno njene Kancelarije za KiM poručuju – nismo poraženi. „Ono što je važno da kažemo da nismo poraženi u tom sukobu jeste upravo vi, svi prisutni, srpski narod koji je ostao i opstao na Kosovu i Metohiji. Te 1999. godine svi narodi, sve države, sve nacije sveta su spustile glavu pred agresorom koji je rušio i gazio Povelju Ujedinijenih nacija, a jedino Srbi nisu“, kazao je pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Miloš Terzić.
Okupljenima je poručio da su „svi kapaciteti srpske države“ usmerini ka opstanku Srba na Kosovu, te da će nastaviti institucionalnu i meterijalnu podršku građanima. Naglasio je da je potrebna mudrost i očuvanje mira, uprkos svemu što se dešava u svetu, te okupljenim kosovskim Srbima govorio da „čitav srpski svet“ treba da da doprinos „kako bi Srbija bila ekonomski i politički snažnija država“.
„Jedino na taj način ćemo uspeti, slogom i jedinstvom da odvratimo sve one koji bi možda pomislili da mogu da nam prirede ono što nam je zločinački NATO savez priredio kao narodu i kao državi te 1999. godine“, kazao je Terzić, podsetivši na stradanje civila i vojnika.
Popović: Bombarodvanje zakomplikovalo odnose Srba i Albanaca na Kosovu
Načelnik Kosovskog urpavnog okruga po srpskom sistemu, a ujedno i poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova, Srđan Popović, kazao je da je bombardovanje promenilo živote Srba na Kosovu. To je, kazao je, početak stradanja, neizvesnosti i bola.
„Desio se najgori mogući scenario po naš narod. Srbi su nestajali iz svih gradova na ovim prostorima, desili su se mnogi zločini – Livadice, deca u Goraždevcu, Staro Gracko, 17. mart i još mnogi drugi zločini. Srbi su opstali, nažalost, samo u enklavama“.
Popović je kazao da niko nije smeo da na ovakav način rešava etničke probleme na Kosovu. „Da je ovakvom nepromišljenom političkom odlukom i bombardovanjem naše zemlje još više zakomplikovao odnose između Srba i naših komšija Albanaca i da danas 2026. godine kao rezultat agresivnih politika i bombardovanja imamo situaciju da jedna strana dobija sve a da je druga ostala da se bori za biološki opstanak i to sve pod prisustvom najdemokratskijih zemalja koje propagiraju univerzalne zakone ljudskih prava i prava na život“, kazao je Popović.
Marković: Posledice bombardovanja se osećaju
Na žrtve stradale u bombardovanju, ali kršenje međunarodnog prava, podsetio je i direktor Arhiva KiM Marko Marković. „Među svim nevinim žrtvama najviše boli stradanje dece koja čak i da su htela nisu mogla nikome nažao učiniti. Stoga u ovim trenucima bola i molitve prisetimo se Bojane Tošović, trogodišnje Milice Rakić, četvorogodišnje Dragane Dimić iz Starog Gracka, nešto starije Julije Brudar i Olivere Maksimović“, kazao je Marković.
Posledice bombardovanja se, kaže, osećaju i danas. „Počevši od nasilne promene etničke strukture pa sve do izazova i pritisaka kojima i danas svedoičimo. Naše rane nisu zacelile , našu bol nije umanjio protok vremena. Mart predstavlja najtragičniji mesec u modernoj srpskoj istoriji, zato danas sveodičimo 27. godina bola, tuge i stradanja“, kazao je Marković.
Neizvesnost i strah…
Srđan Patnić je u vreme bombardovanja živeo u Prištini. „To je bilo vreme straha, neizvesnosti, borbe da se živi normalno u nenormalnim okolnostima. Prvo mi je bilo nestvarno da se to dešava, one sirene, uzbuna, nije bilo realno“, kazao je on.
Na pitanje da li Srbi danas žive bezbrižnije, bez neizvesnosti i straha, naš sagovornik odgovara: „Ma ne.. Isto se nastavlja. Ovo sada samo neki drugi scenario. Prva priča je bila ta koju su oni spakovali, sada su prešli na drugi način – tiho, adminstrativno, drugi problemi, ali su uspeli u tome – ispraznili su gradove, ispraznili su sva ta urbana mesta, došli su do cilja. Imali su podršku i uspeli su u tome. Na nama je da izdržimo u tome i da se nadamo da se nešto promeni“, kaže Pantić.
Početak bombardovanji i razlozi
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a Vlada SRJ je iste noći proglasila ratno stanje.
Povod za ovu intervenciju je bio progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije, ali i posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Tada na Kosovo dolaze vojne snage NATO u vidu misije KFOR-a koje su i danas prisutne osiguravaju bezbednost, a u koje kosovski Srbi imaju poverenje.
Obeležavanje godišnjice početka NATO bombardovanja na SRJ organizovali su Kulturno-prosvetna zajednica i Dom kulture “Gračanica”. Programu je prisustvovao veliki broj građana sa centralnog Kosova, ali i zvaničnici lokalnih institucija.
Dešavanja unutar dvorišta Doma kulture nadgledali su pripadnici NATO snaga na Kosovu – vojnici Slovenčakog bataljona KFOR-a, ali i dvojica starijih muškaraca u civilu koji su snimali događaj mobilnim telefonima.
