NFT-ovi su neosporno izazvali ogroman interes u više različitih oblasti: umetnost, zabava, tehnologija… Uprkos problemima sa autorskim pravima i činjenici da njihovu brzu popularnost prate brojne nedoumice, pa čak i kontradiktornosti, spekulacije i izražena volatilnost tržišta, oni su sastavni deo gotovo svih razgovora o budućnosti digitalne imovine.
Šta je digitalna imovina?
Termin „digitalna imovina“ (Digital Asset) se koristi da opiše entitete ili objekte koji postoje u digitalnom obliku.
U ovom kontekstu, „digitalna“ označava da se nešto nalazi u digitalnom formatu, dok „imovina“ označava da se može koristiti i njome raspolagati.
Digitalnu imovinu mogu činiti slike, muzika, video zapisi, tekstualni dokumenti, ali i digitalne kolekcije poput NFT-ova (nezamenjivih tokena).
Zakon u Srbiji je definiše kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi.
Šta su NFT-ovi?
Non-Fungible (nezamenjivi) znači da je svaki token jedinstven i da se ne može zameniti za drugi token iste vrste u punoj meri. Za razliku od kriptovaluta poput bitkoina ili etera, NFT-ovi su jedinstveni i razlikuju se jedni od drugih.
Token je digitalni ili fizički simbol koji predstavlja određeni oblik vrednosti, prava ili koristi. U svetu digitalnih tehnologija i finansija, oni se najčešće koriste za označavanje vlasništva, pristupa ili razmene unutar specifičnih sistema ili mreža.
U kontekstu blokčejn tehnologije, digitalni tokeni su jedinice vrednosti koju kreira određena blokčejn mreža. Oni mogu predstavljati različite stvari, kao što su kriptovalute (npr. bitkoin), vlasništvo nad digitalnim ili fizičkim imovinama (npr. NFT-ovi), ili pristup određenim uslugama i platformama.
Ipak, pravni regulatori uglavnom relativno jasno razlikuju kriptovalute od digitalnih tokena i smatraju ih posebnim vrstama digitalne imovine. Takva je praksa u Srbiji.
Najbolji i najstariji primeri NFT-ova su razna umetnička dela koja se nalaze u digitalnoj formi.
U tradicionalnom kontekstu, token može biti fizički predmet – recimo kartica ili čip. On potencijalno omogućava pristup određenim prostorima ili uslugama, kao što to čine pristupne kartice za zgrade ili čipovi za video igre.
Kako se NFT-ovi razlikuju od drugih digitalnih tokena?
Nezamenljivi tokeni se razlikuju od drugih digitalnih tokena, kao što su kriptovalute, po svojoj jedinstvenosti. Dok su kriptovalute poput bitkoina ili etereuma sve identične jedna drugoj, što znači da se jedan bitkoin ili njegov određeni deo može zameniti za drugi iste vrednosti, svaki NFT je poseban i ne može se zameniti za drugi NFT, niti mu se delovi mogu menjati.
NFT-ovi predstavljaju specifičnu digitalnu imovinu, poput umetničkih radova, video klipova ili virtuelnih predmeta u igrama. Često su povezani sa umetničkim i kolekcionarskim vrednostima. Osoba koja kupi neki od njih, postaje vlasnik tog jedinstvenog digitalnog sadržaja.
Kod kriptovaluta su svi tokeni isti i menjaju se u velikim količinama. One primarno služe kao sredstva za razmenu i čuvanje vrednosti.
Kako jedna datoteka postaje NFT?
Da bi jedan fajl postao NFT, njegov kreator treba da preduzme nekoliko koraka. Najpre valja odabrati blokčejn platformu koja podržava NFT-ove. Najpopularnija platforma je Etereum, ali postoje i druge opcije: Poligon, Solana, Flow, Cardano, EOS, Tezos…
Zatim sledi priprema digitalnog fajla koji će biti tokenizovan. To može biti umetničko delo, video, muzika, ili bilo koji drugi oblik digitalnog sadržaja. Važno je da fajl bude u formatu koji je podržan od strane platforme na kojoj će se NFT kreirati.
Autor treba da izabere i platformu za kreaciju i trgovinu NFT-ova (NFT marketplace) kao što su OpenSea, Axie, Rarible, Mintable ili Foundation… Ove platforme omogućavaju korisnicima da kreiraju, prodaju i kupuju NFT-ove.
Potom sledi proces „mintovanja“ ili pretvaranje digitalnog fajla u NFT. Kreator koristi platformu za mintovanje kako bi stvorio NFT od svog digitalnog sadržaja. Tokom ovog procesa, fajl se povezuje sa pametnim ugovorom na blokčejnu, uključujući jedinstveni identifikator.
Kreator zatim unosi metapodatke za NFT, koji sadrže informacije kao što su naziv, opis, slika (ako je primenljivo) i bilo koje druge detalje koji pomažu u identifikaciji i vrednovanju NFT-a. Metapodaci su važni za definisanje i pokazivanje jedinstvenosti NFT-a.
Ako kreator planira da proda NFT, treba da definiše i uslove prodaje, kao što su cena ili aukcijska pravila. Takođe, može sebi da dodeli procenat od budućih prodaja (tantijeme – royalties), što je uobičajena praksa.
Mintovanje NFT-a obično podrazumeva plaćanje transakcionih naknada ili „gas fees“ na blokčejn mreži. One „pokrivaju“ troškove obrade transakcije.
Nakon što su svi ovi koraci preduzeti, a digitalni fajl uspešno pretvoren u NFT, jedinstveni token je dostupan za trgovinu, prenos ili čuvanje na blokčejn mreži.
Kako NFT-ovi koriste blokčejn tehnologiju za potvrdu autentičnosti i vlasništva?
Blokčejn je, kao što je više puta elborirano u prethodnim tekstovima iz ovog serijala, vrsta digitalne knjige u koju se beleže sve transakcije i promene u mreži na način koji je nepromenljiv i vidljiv svim njenim korisnicima.
Kada se kreira NFT, podaci o njemu, uključujući njegovu jedinstvenu identifikaciju i informacije o vlasniku, upisuju se u blokčejn. Ovo omogućava da se svaki NFT prati od trenutka kada je stvoren pa nadalje, uz jasne dokaze o njegovom poreklu i vlasništvu.
Kada kupac stekne NFT, ta transakcija se beleži u blokčejnu, a vlasništvo se ažurira tako da odražava novog vlasnika. Ovaj zapis je javno dostupan i vidljiv svima koji imaju pristup tom istom blokčejnu. Zahvaljujući toj činjenici, lako se može proveriti da li je neko zaista vlasnik određenog NFT-a.
Ova transparentnost pomaže i da se spreče prevare i onemoguće lažne tvrdnje o vlasništvu, jer su svi zapisi trajno zabeleženi i ne mogu se retroaktivno menjati.
Jedinstvenost NFT-ova je obezbeđena korišćenjem specijalnih kriptografskih tehnika koje garantuju da je svaki token jedinstven i da se ne može kopirati ili zameniti. Svaki NFT sadrži jedinstveni digitalni potpis, ili „haš“ (hash), koji se upisuje u blokčejn zajedno sa svim informacijama o NFT-u. On služi kao nepromenljivi dokaz da je sadržaj autentičan i ne može biti dupliran, što je pruža nivo sigurnosti i poverenja u NFT-ove.
Na kraju, blokčejn tehnologija omogućava trajno čuvanje istorije svih transakcija i promena vlasništva. Kupci mogu u svakom trenutku da provere poreklo i istoriju NFT-a, uključujući sve prethodne vlasnike i sve transakcije kroz koje je prošao.
Zašto su postali toliko popularni?
Popularnost NFT-ova je naglo porasla iz nekoliko razloga. Prvo, oni omogućavaju umetnicima i kreatorima da prodaju svoje radove direktno kupcima preko interneta, bez potrebe za posrednicima kao što su galerije ili aukcijske kuće. Direktna prodaja može umetnicima doneti veću zaradu i omogućiti im da dopru do šire publike. Drugo, NFT-ovi pružaju kupcima mogućnost da poseduju i prikazuju jedinstvenu digitalnu imovinu na način koji ranije nije bio moguć.
Takođe, NFT-ovi su postali popularni i zbog svoje uloge u svetu digitalne umetnosti i zabave. Poznati umetnici, muzičari i sportski timovi koriste NFT-ove kako bi stvorili ekskluzivne kolekcionarske predmete koji su dostupni samo u digitalnom formatu. Ova ekskluzivnost i mogućnost posedovanja nečega što je jedinstveno i originalno, privlači mnoge ljude da investiraju u NFT-ove.
Na kraju, NFT-ovi svoju popularnost duguju i medijskoj pažnji i promociji od strane poznatih ličnosti. Kada poznati umetnici, sportisti ili influenseri kreiraju ili promovišu svoje NFT-ove, to može značajno uticati na povećanje interesa i potražnje za ovim digitalnim sredstvima.
Kako su NFT-ovi promenili umetničku industriju i kolekcionarstvo?
NFT rad umetnika Beeple-a (Mike Winkelmann) „Everydays: The First 5000 Days“ prodat je za neverovatnih 69 miliona dolara na aukciji kod Kristija (Christie’s). Ova prodaja ne samo da je postavila rekord u svetu NFT-ova, već je takođe pokazala kako digitalna umetnost može postići visoke cene i postati prepoznatljiva u tradicionalnim umetničkim krugovima. Njegov uspeh pokazuje da NFT-ovi mogu da pruže umetnicima priliku da se istaknu i prepoznaju na globalnom nivou, bez potrebe za tradicionalnim posrednicima.
NFT-ovi su promenili i dinamiku kolekcionarstva, pa kolekcionari sada mogu da investiraju u digitalnu imovinu poput virtualnih umetničkih slika, muzike, pa čak i virtuelnih predmeta iz video igara. Popularni primeri uključuju kolekcije kao što su CryptoPunks i Bored Ape Yacht Club, koje su stekle ogromnu pažnju i vrednost. Ove kolekcije ne samo da su postale simbol prestiža među kolekcionarima, već su takođe stvorile nove zajednice i subkulture koje cene i okupljaju ljubitelje digitalnih umetnosti.
Na kraju, NFT-ovi su otvorili vrata novim oblicima umetničkog izraza i saradnje. Umetnici sada mogu da stvaraju i prodavaju radove koji koriste interaktivne elemente, kao što su virtuelne galerije i performansi u digitalnom prostoru. Ovo im je omogućilo da eksperimentišu s novim formatima i iskustvima i tako pruže publici jedinstvene i inovativne umetničke doživljaje.
Kako su poznate ličnosti i brendovi uključeni u NFT prostor i kako to utiče na popularnost?
Umetnici, muzičari, sportisti i filmske zvezde koriste NFT-ove kako bi se povezali sa svojim obožavaocima na nove načine. Na primer, muzičari poput Grimes i Kings of Leon su prodavali ekskluzivne muzičke i video sadržaje kao NFT-ove, omogućavajući tako obožavaocima da poseduju jedinstvene digitalne sadržaje koji ne mogu biti dostupni nikome drugom. Ova ekskluzivnost i direktna interakcija sa poznatim ličnostima privlači veliki interes i povećava vrednost NFT-ova.
Brendovi su takođe prepoznali potencijal NFT-ova za jačanje svojih marketinških strategija i angažovanje potrošača. Na primer, velike kompanije kao što su Nike i Adidas su ušle u NFT prostor kreiranjem virtualnih kolekcija i obuće koje se mogu kupiti i trgovati na NFT tržištima.
Ovi brendovi koriste NFT-ove da kreiraju limitirane serije proizvoda i virtualnih predmeta koji imaju poseban status i ekskluzivnost, čime privlače ljubitelje brendova i kolekcionare. Takođe, NFT-ovi pomažu brendovima da istraže nove oblike digitalne promocije i angažovanja korisnika.
Grimes je za milion dolara prodala seriju NFT-ova koji uključuju digitalne umetničke radove i muziku i pokazala kako umetnici mogu koristiti NFT-ove za monetizaciju svojih radova na nov način.
Reper Snoop Dogg se aktivno uključio u NFT prostor kreiranjem i prodajom svojih digitalnih umetničkih radova i kolekcija. Aktivno promoviše NFT-ove na društvenim mrežama i uključivanje u različite projekte.
Eminem takođe kreira ekskluzivne digitalne sadržaje i kolekcije. Njegov NFT projekat uključuje muzičke komade i umetničke radove koji su dostupni kao digitalni tokeni i tako pruža fanovima priliku da poseduju njegova zaista jedinstvena ostvarenja.
NFT fanovi i vlasnici su i: Gvinet Paltrou, Šakil O’Nil, Paris Hilton, Majk Kjuban…
Problemi sa autorskim pravima i slučajevi plagijata u NFT svetu
Iako je sposobnost NFT-ova da potvrde autentičnost i vlasništvo nad digitalnim sadržajem značajna prednost, ovaj sistem nije u potpunosti imun na probleme sa autorskim pravima. Jedan od ključnih je što neki korisnici mogu kreirati NFT-ove koristeći tuđe radove bez dozvole originalnih autora.
Poznati umetnici i autori su se suočavali sa uključivanjem njihovih radova bez dozvole u NFT tržišta. Ovo može dovesti do sporova o vlasništvu i kršenju autorskih prava, jer originalni autori često nemaju kontrolu nad načinom na koji su njihovi radovi korišćeni ili prodati kao NFT-ovi. Problemi se dodatno komplikuju zbog anonimnosti i globalnog karaktera blokčejn tehnologije, pa su praćenje i sprovođenje zakona o autorskim pravima dodatno otežani.
Moguća rešenja za nabrojane izazove uključuju implementaciju boljih mehanizama za verifikaciju i zaštitu autorskih prava unutar NFT platformi, kao i saradnju između umetnika, pravnika i tehnoloških kompanija kako bi se unapredila pravila i razvili alati za onemogućavanje plagiranja.
Edukacija korisnika o važnosti poštovanja autorskih prava može pomoći u smanjenju broja prekršaja i u stvaranju fer okruženja za sve učesnike u NFT svetu.
Kritike u vezi sa spekulativnim karakterom NFT tržišta i visokim nivoom volatilnosti
Mnogi NFT-ovi vremenom postaju predmet intenzivne spekulacije, pa se njihova vrednost od jednog momenta često zasniva više na očekivanjima i trendovima nego na stvarnoj umetničkoj ili funkcionalnoj vrednosti. Ova spekulacija može dovesti do stvaranja „balona“ u kome cene mogu naglo rasti i padati, što stvara visok nivo rizika za investitore i kupce.
Dok neki NFT-ovi mogu postići neverovatne cene tokom vrhunca tržišta, druge kolekcije ili pojedinačni NFT-ovi mogu brzo izgubiti vrednost kada interes opadne ili tržište doživi korekciju. Ova nestabilnost čini NFT-ove rizičnim investicijama, naročito za one koji nisu spremni ili sposobni da izdrže takve promene u vrednosti.
Spekulativna priroda tržišta može doprineti stvaranju okruženja koje favorizuje kratkoročne profite nad dugoročnim vrednostima i kvalitetom. Ovo može odvratiti potencijalne kupce i investitore koji traže stabilnije i dugoročne investicije, a takođe može uticati na reputaciju NFT-ova kao ozbiljnog oblika umetnosti i digitalne imovine. Kritike sugerišu da je potrebno više transparentnosti i bolja regulativa kako bi se smanjio spekulativni rizik i povećala stabilnost tržišta.
Kako bi NFT-ovi mogli evoluirati u budućnosti?
Jedan od glavnih pravaca evolucije NFT-a je moguća integracija sa naprednijim tehnologijama kao što su virtuelna i proširena stvarnost. Na primer, NFT-ovi bi mogli omogućiti ljudima da poseduju i koriste jedinstvene virtuelne predmete u video igrama ili u virtuelnim svetovima, kao što su virtualne nekretnine ili unikatni avatari. Ovo bi moglo proširiti primene NFT-ova van digitalne umetnosti i kolekcionarskih predmeta.
Takođe, očekuje se da će se NFT-ovi koristiti za nove oblike digitalnih identiteta i ličnih podataka. Pretpostavlja se da bi mogli pomoći prilikom kreiranja i upravljanja digitalnim identitetima koji su sigurni i lako prenosivi, ili omogućiti korisnicima da imaju kontrolu nad svojim ličnim podacima i njihovom upotrebom na internetu. Ovo bi moglo unaprediti zaštitu privatnosti na mreži i omogućiti veću autonomiju korisnicima.
Povećanje primene blokčejn tehnologije može doneti i poboljšanja u vezi sa regulacijom i verifikacijom NFT-ova. Naprednije načine za zaštitu autorskih prava i sprečavanje plagijata mogu uzrokovati pametni ugovori i automatske provere. Tako bi se izvesno smanjili i problemi sa prevarama.
Na kraju, NFT-ovi bi mogli postati deo većih ekosistema u kojima se povezuju sa drugim vrstama digitalnih imovina i usluga. Ovo bi moglo značiti saradnju između različitih platformi i industrija, kao što su finansije, umetnost i zabava, što bi omogućilo njihovimm vlasnicima da više koriste svoje NFT-ove – na različite načine i u različitim kontekstima u svakodnevnom životu.
Uskoro: Digitalna imovina i kosovski zakonodavni okvir
