Redovni parlamentarni izbori na Kosovu su po deveti put nakon 1999. održani februara ove godine, dok lokalne izbore po osmi put u svih 38 opština očekujemo na jesen. Za parlamentarne izbore od 28 prijavljenih lista albanskih je bilo osam, srpskih šest, a 14 su bile manjinske. Kada je srpska zajednica u pitanju, po prvi put nakon 15 godina na parlamentarnim izborima kosovski Srbi su mogli da se opredele za jednu od šest stranaka, što je duplo više nego na prošlim izborima.
To svakako ne znači da postoje zakonske prepreke koje sprečavaju Srbe da se opredele za neku od ostalih partija koje vode kosovski Albanci ili pripadnici manjina. Međutim, u dosadašnjoj praksi nismo imali ni jednu ne-srpsku političku partiju na Kosovu koja u svom programu imala ponudu za kosovske Srbe, ili koja im je na bilo koji način pristupila i pozvala ih da im dodele svoje glasove.
Samo trećina medija koji izveštavaju na srpskom pratila kampanju za parlamentarne izbore
Od ukupno sedam licenciranih televizijskih i 12 radio stanica koji program emituju na srpkom jeziku na Kosovu, za praćenje poslednje izborne kampanje prijavila se samo jedna trećina. Međutim, osim RTK2 – kanala na srpskom jeziku, koji radi u okviru Javnog servisa Kosova, a koji je u skladu sa besplatnim terminima organizovao jednu debatnu i nekoliko pojedinačnih emisija sa pojedinim predstavnicima srpskih političkih partija, nijedan drugi medij nije imao nikakve emisije u kojima su građani mogli da čuju i vide srpske kandidate za poslanike.
Darko Dimitrijević iz Radio Goraždevca kaže da imamo RTK2 koji je organizovao debatu, ali je „upitno to gde se vidi i kako se vidi javni servis“. On dodaje da takođe imamo i medije u Srbiji, koji apsolutno favorizuju samo jedan politički subjekat, koji je podržan od strane Beograda, što je opet vrlo nefer i nedemokratski.
Po prvi put od svog osnivanja 2000. godine, Radio Kim se izjasnio da se neće baviti zbornom kampanjom – iz dva razloga. Prvi je, kako je za Glas Amerike izjavio urednik ovog medija Goran Avramović, što pojedine političke partije nisu zainteresovane za saradnju sa profesionalnim medijima u izbornoj kampanji.
„Ta saradnja podrazumeva postavljanje teških pitanja političkim učesnicima u ovoj utakmici, a oni nisu spremni da na ta pitanja odgovaraju“, kazao je on.
Međutim, prema njegovom mišljenju, za pluralizam u toku kampanje nisu zainteresovani ni donatori.
„Činjenica da ni donatorska zajednica, na čiju smo podršku mi osuđeni i od koje zavisi naše funkcionisanje, takođe nije zainteresovana da podrži produkciju debata na ovu temu, kako bi građanima mogli da predstavimo na odgovarajući način programe političkih partija koje učestvuju u ovom procesu. Kada se ove dve veličine saberu, rezultat je da ne pratimo izbornu kampanju ili je pratimo vrlo sporadično“, rekao je Avramović.
Nezainteresovanost donatora i uticaj Beograda
Pored podrške donatora, bilo bi očekivano i da mediji samostalno zarade finansije na osnovu plaćenih termina političkih subjekata. Međutim, Nezavisna komisija za medije (NKM) ne dozvoljava promenu cene emitovanja političkih izbornih materijala, u odnosu na cene reklamiranja koje su na mediju bile važeće u toku prethodnih šest meseci. Ova uredba dovodi političko reklamiranje u istu ravan sa reklamiranjem bilo kog komercijalnog proizvoda, što svakako po značaju ne može međusobno da se poredi, a svakako ne doprinosi budžetu medija.
Novinar iz Severne Mitrovice Branislav Krstić takođe smatra da su donatori morali da „izađu sa određenim projektima, pretpostavkama o finansijskoj podršci i potpunim uključivanjem kosovskih medija na srpskom jeziku u ovaj izborni process“. Međutim, on smatra i da Srpskoj listi više odgovara podrška beogradskih medija, jer su zvanično tu podršku najavili i predsednik i premijer Srbije.
Osim tabloidnih medija u Beogradu, značajna podrška izbornim aktivnostima Srpske liste pojavila se i u udarnim informativnim emisijama na Javnom servisu Radio televiziji Srbije (RTS), ali i na njihovom vebsajtu.
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović kaže da se može videti „da se u dnevniku i u medijima (beogradskim) koji su jako gledani na Kosovu, a tiču se srpske zajednice, u stvari promoviše Srpska lista, da ne možemo da vidimo da postoje aktivnosti drugih izbornih lista, i da tu već sada imamo jednu vrstu predizbornog favorizovanja jednog aktera sa idejom da taj akter ponovo osvoji maksimalan broj glasova“.
Kada su društvene mreže u pitanju, Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative smatra da su „više nego ikada korišćene u aktuelnom izbornom ciklusu“. To se desilo zbog toga što duplo više partija u odnosu na prethodni ciklus učestvuje u njemu, a zatim jer su te partije uglavnom malobrojne i, čini se, bez sredstava za zakup radijskih i televizijskih termina.
„U tom smislu smo imali dosta, može da se kaže, kreativnih sadržaja na društvenim mrežama. Tu su, možda, najviše prednjačili Partija kosovskih Srba i Srpska demokratija“, rekla je ona.
Hoće li biti promena pred lokalne izbore?
Interesovanje ovolikog broja srpskih stranaka na zadnjim izborima, kao priprema za njihovo učešće na jesenjim lokalnim izborima, direktna je posledica dve stvari. Prva je katastrofalna politika prema Srbima koju je u prošlom mandatu sprovodila Vlada Kosova, a koja se ogleda, pre svega, u porastu broja slučajeva policijske brutalnosti, insistiranju na legalnosti lokalnih izbora sa odzivom manjim od 3%, nakon kojih su vođstvo u četiri opštine na severu preuzeli Albanci i agresivne nacionalističke politike u tom delu Kosova.
Druga stvar je nezadovoljstvo dela Srba načinom na koji je Srpska lista, partija koja ih je predstavljala, doprinela nastanku ovih problema povlačenjem loših poteza, a nakon toga i nedostatkom reakcije na novonastale probleme. Sve ovo je razlog i zašto čak četiri od ovih šest političkih opcija kosovskih Srba imaju svoje sedište severno od reke Ibar, dok pet od šest predsednika ovih partija takođe dolazi sa severa.
Ovakve okolnosti dodaju na ozbiljnosti stanju koje nas očekuje pred jesenje lokalne izbore, gde će se srpske stranke na lokalu nadmetati za mesta odbornika, direktora kancelarija i predsednika skupština. Pri tome se nameću barem tri pitanja:
1. Hoće li ovoga puta stranke predstavljati svoje programe u medijima, učestvovati u debatama, organizovati klasične izborne skupove?
2. Da li će mediji imati kapaciteta, sredstava i interesovanja za praćenje izbornog procesa?
3. Postoji li interesovanje među glasačima za ovako ozbiljan nivo političkog učešća i praćenja procesa?
Lokalni mediji na srpskom, kojih ima ukupno 48, programom ne mogu da pariraju velikim medijskim kućama i njihovoj produkciji u Srbiji, koja se ogleda u raznovrsnosti medijskih formi. Međutim, kada su u pitanju informativni sadržaji, stvari stoje drugačije. Prema istraživanjima, srpski mediji sa Kosova su značajan izvor informacija, pa ih u potpunosti ili uglavnom ukupno koristi oko 65% Srba. S obzirom da ovi mediji gotovo da ne proizvode druge sadržaje osim informativnih, može se zaključiti da su upravo srpski mediji sa Kosova glavni izvor informisanja ove populacije.
Od ovog broja medija, samo jedna šestina su TV stanice, među kojima je i Javni servis Kosova RTK2, koji je kablovska televizija. Duplo više je veb portala i produkcija, dok je najveći broj radio stanica, skoro polovina od ukupnog broja. Rad televizijskih i radio stanica reguliše NKM, koja izdaje dozvole za emitovanje. Međutim, ni jedan od ovih medija nema dozvolu za nacionalno „pokrivanje“ već isključivo lokalne i par regionalnih dozvola. Komisija takođe prati poštovanje medijskih standarda i zakona koji važe na Kosovu, posebno kada su u pitanju izbori i predizborni proces.
Medijski rovovi po etničim i partijskim linijama
Mediji su po zakonu dužni da kampanju i kandidate prate na uravnotežen način, a političke subjekte jednako, nepristrasno i pravično, bez obzira na njihovu realnu političku moć i veličinu. Pružaoci medijskih usluga su dužni da se najkasnije sedam dana pre početka kampanje izjasne da li će medijski pokrivati predizborni proces ili neće. Ukoliko se odluče da će imati plaćene termine za emitovanje reklama i programa stranaka, onda su dužni da ponude i besplatne termine, podjednako svim strankama.
Tako su televizijske stanice dužne da ponude ukupno 20 minuta besplatnog emitovanja, dok za radio stanice to iznosi 15 minuta. Na emiteru ostaje da odluči da li će ovo vreme ponuditi političkim subjektima kao vreme za emitovanje političkih reklamnih spotova, učešće u debatama i diskusijama, ili vanredne intervjue. Mediji koji se odluče za praćenje predizbornih aktivnosti u obavezi su da detaljno beleže termine i trajanje besplatnih i plaćenih emitovanja u dva odvojena dnevnika, koje predaju komisiji svakog ponedeljka za prethodnu sedmicu.
Premda su svi mediji dužni da blagovremeno obaveste sve političke subjekte o terminima rezervisanim za izbornu kampanju, kao i cenama oglašavanja, ne dešava se međuetnička interakcija između političkih subjekata i medija. Nema interesovanja da, recimo, stranke kosovskih Albanaca predstavljaju svoj program ili emituju reklame na medijima na srpskom jeziku, kao ni stranaka kosovskih Srba da dopru do medija na albanskom.
Izbori u ćorsokaku: Kako (ne)delovanje Srbe na Kosovu vodi ka gubitku uticaja?
Nakon 2014. godine Srpska lista je „istisnula“ dotadašnje predstavnike Samostalne liberalne stranke i počela da preuzima pozicije i vlast u opštinama i Skupštini Kosova. Ova politička partija istovremeno počinje da kopira način odnošenja prema nezavisnim medijima, kakav je usvojila koalicija oko Srpske napredne stranke (SNS) u Srbiji. Politički predstavnici koji na papiru predstavljaju sve kosovske Srbe, imaju listu medija kojima se ne odazivaju na pozive za izjave i intervjue, izbegavajući kritički usmerena i „nezgodna“ pitanja.
U onom delu u kome aktuelni predstavnici na vrhu srpske države direktno prozivaju pojedine medije i novinare nazivajući ih „izdajnicima i stranim plaćenicima“, za sada ne postoji podudaranje sa odnosom Srpske liste prema nezavisnim medijima i novinarima na Kosovu, makar ne u javnosti. Odnos ove liste se ogleda više u „bežanju“ od novinara nezavisnih medija, nego u njihovom targetiranju.
Nedostatak aktivnosti ostalih stranaka kosovskih Srba proizilazi iz činjenice da proteklih godina, a naročito nakon ubistva Olivera Ivanovića 2018. godine, postoji nedostatak opozicije Srpskoj listi u političkom spektru na Kosovu. Nema istinskog pluralizma i političke borbe među strankama, pa tako nema ni opozicionih predstavnika na srpskim medijima.
Priština u beogradskom ogledalu
Slično nezavisnim medijima u Srbiji, kosovski nezavisni mediji imaju sve izraženije probleme pri pokušaju da dođu do informacija i sagovornika, kako u institucijama, tako i među građanima. Pojedini učesnici istraživanja ističu da postoje mediji koji su na „crnoj listi“ srpskih zvaničnika sa Kosova te da ih, osim što im ne odgovaraju na upite, ne pozivaju ni na zvanične konferencije za medije. Treba napomenuti da se ovo odnosi na predstavnike Srpske liste na lokalnom i centralnom nivou, jer je upravo ova politička grupacija, koja ima tesne veze sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, držala i zagarantovana mesta za Srbe u Skupštini Kosova, kao i svih deset (posle bojkota na severu – šest) predsednika opština sa srpskom većinom.
Slična tendencija vladajućeg Samoopredeljenja primećena je prema kosovskim medijima na albanskom. Poput Srpske napredne stranke u Srbiji, vladajuća partija na Kosovu proziva i targetira nezavisne i kritičke medije i novinare, a tokom izborne kampanje odbija učešće u debatnim emisijama.
Ovakvo stanje je pred lokalne medije postavilo značajan problem na koji način predstaviti svaku stranku pojedinačno i podjednako. Sa druge strane, ostaje upitno da li ishod poslednjih izbora oslikava nedostatak predstavljanja svih političkih opcija u medijima, nedostatak aktivnosti stranaka ili lokalne, regionalne i međunarodne uticaje.
Delikatan posao
Što se tiče načina i kvaliteta predstavljanja stranaka u medijima, postoji nekoliko parametara koje treba imati u vidu. Sa jedne strane je organizaciona sposobnost samih političkih subjekata da svoju poruku iskomuniciraju sa javnošću putem medija, a sa druge je sposobnost samih medija da „kampanju i kandidate pokrivaju na uravnotežen i pravičan način, a političke subjekte jednako, nepristrasno i pravično, bez obzira na njihovu političku moć“.
Ovakav delikatan i odgovoran posao iziskuje dodatne kapacitete u medijima, kao i dopunsko angažovanje novinarskih timova, uključujući i studijske i tehničke resurse. Takođe, za ovo je neophodno imati uređeno društvo u kome političkim subjektima neće biti jednostavno da medije targetiraju ili da na novinare vrše pritisak.
Stanje medija i novinara na Kosovu je, prema svim relevantnim istraživanjima na vrlo niskom nivou, kako u pogledu bezbednosti i sigurnosti, tako i u odnosu na mogućnost normalnog funkcionisanja i stepen nezavisnosti. Vladajuće stranke uz pomoć vlasnika medija i javnih servisa koji su im naklonjeni, preplavljuju medijski prostor koji su prisvojili na prividno zakonit način, dok su mediji koji imaju nezavisnu uređivačku politiku sve više izuzetak nego pravilo.
Neophodnost angažovanja dodatnih finansijskih kapaciteta
Mediji se finansiraju projektno, a redakcije su male i usmerene na ispunjavanje projektnih zadataka, pa bi nove programske celine neizostavno pretpostavljale dodatno finansijsko ulaganje. Za razliku od Srbije, gde su postojećim medijima dostupni ogromni javni resursi i krupni kapital, na Kosovu su izvori finansiranja srpskih medija svedeni na one čvrsto kontrolisane od strane Beograda i na donatorske izvore. Zarade od reklama i dalje nema zbog bojkota većinske zajednice.
Prilikom februarskih parlamentarnih izbora, donatori nisu na vreme prepoznali neophodnost da medije pomognu u kampanji predstavljanja kandidata, pa su mediji izborni proces dočekali nepripremljeni. Predstojeći lokalni izbori će biti izazov na svim stranama – kako kod medija, tako i kod kanidata za odbornike, ali i kod onih od kojih se očekuje podrška demokratskom procesu.
Lokalni izbori su posebno važni za sve opštine sa srpskom većinom, zbog specifičnosti sveukupne situacije u kojoj su trenutno Srbi na Kosovu. Političke partije će zasigurno pokazati značajno veću zainteresovanost za medijsku kampanju, delimično poučene iskustvom sa tek završenih parlamentarnih izbora, a delom zbog razumevanja da preuzimanjem rukovodstva na lokalu zapravo dobijaju priliku da nešto faktički promene, ali i da se time pripreme za izbore za naredni skupštinski saziv.
Donatorska zajednica bi u ovom slučaju morala da značajnije doprinese omogućavanju medijskog praćenja izbornog procesa. Ovo se, pre svega, odnosi na zemlje Evropske unije, naročito u svetlu nepredvidivosti fondova koji trenutno dolaze is SAD-a, a koje je nova administracija na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom, stopirala i velikom broju organizacija i medija koji rade na Kosovu.
Nedostatak izborne kampanje bi se mogao pokazati pogubnim po zajednicu. Pobuđivanje interesovanja za izbor predstavnika, kao i ozbiljniji nivo političkog učešća i praćenja procesa, u ovom slučaju, može se direktno odraziti na njenu neposrednu budućnost.
