Fond za humanitarno pravo radi na stvaranju poimeničnog popisa ubijenih, stradalih i nestalih osoba

Fond za humanitarno pravo(FHP) predstavio je danas u Domu kulture u Gračanici Bazu podataka o ubijenim, stradalim i nestalim Srbima, Romima, Bošnjacima i drugim nealbancima na Kosovu u periodu od 1998. do 2000. godine. Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kazala je na prezentaciji da su to podaci do kojih su oni došli na različite načine, a najčešće u samim susretima sa rodbinom ubijenih i nestalih. „Najviše sarađujemo sa porodicama, do sada smo napravili 15 prezentacija, išli smo u Đakovicu, Istok, Peć, Prizren, Lipljan, Vučitrn, na raznim mestima tamo gde su se zločini događali i predstavljali podatke. Naš cilj je da se podaci koje mi imamo upotpune, za one gde nisu potpuni ili ukoliko nekih lica nema u našoj bazi da se i to doda“, kazala je Kandić. Članovi porodica kidnapovanih i ubijenih su nakon prezentacije podataka imali priliku da provere tačnost i potpunost podataka u bazi podataka Fonda za humanitarno pravo. Član Udruženja ubijenih i kidnapovanih na Kosovu i Metohiji Slivana Marinković zamerila je Fondu što u nazivu njihove baze podataka stoji nestali umesto kidnapovani. „Ovde piše popis ubijenih, stradalih i nestalih na Kosovu, svi mi dobro znamo da oni nisu nestali, već da su kidnapovani. Većina od nas zna i ko su njihovi kidnaperi. Mnogi od njih danas su angažovani u KPS-u i šetaju u uniformama i zavode red“, kazala je Marinković. Predstavnik Udruženja kidnapovanih i nestalih Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji Velibor Ađančić je takođe imao zamerku na naziv koji je korišćen na prezentaciji. „Ovde je navedeno samo Kosovo, uvek je bilo Kosovo i Metohija, zašto se sada Metohija ne pominje. Govori se o incidentima koji su se dogodili u Prizrenu, u Velikoj Hoči, Orahovcu, a u nazivu stoji samo Kosovo, to je neprihvatljivo“, kazao je Ađančić. Prezentaciji podataka prisustvovala je i predsednica izvršnog odbora SNV Rada Trajković koja je naglasila da je za ostvarenje pravde potrebno zajedničko zalaganje svih strana učesnika sukoba. „Moramo biti u stanju da u komšiji, poznaniku ili kolegi, zajsta vidimo, komšiju, poznanika i kolegu, a ne potencijalnog krivca za neki etnički motivisan zločin. Tek kada to budemo u stanju naše društvo će biti oporavljeno, a pravda konačno zadovoljena“, kazala je Trajković. Ona je apelovala na odgovorne institucije u Prištini da aktivno učestvuju u rasvetljavanju sudbine nestalih, jer u suprotnom, kazala je „svojoj deci u nasleđe ćemo ostaviti mržnju i osvetu, a ne razumevanje i optimizam“. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo koji su danas predstavljeni u Gračanici, tokom oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji u periodu 1998/99. i nakon dolaska međunarodnih snaga do decembra 2000. godine, u Pokrajini je ubijena, stradala i nestala 13. 681 osoba. Sudbina još oko 1800 osoba ni danas nije rasvetljena. Među njima je 586 Srba, Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca.