Hodža je naveo da na medijskoj sceni većinske zajednica na Kosovu ima vesti o kosovskim Srbima.
„Ima, ali kakve su to vesti, to je tema za razgovor. Novinari prate to što se dešava sa Srbima, pošto prate sever i ostale opštine. Ove godine zbog svega što se desilo na severu situacija je bila problematična i mislim da to što je bilo prikazano, uglavnom je bilo okej. Ali, ako tvoja ekipa ode u Leposavić tri puta godišnje i jednom se razbije auto, drugi put se ta ekipa psuje i preti im se, a tek treći put radi normalno, mislim da to nije činjenično stanje, da u Leposaviću nisu svi tako raspoloženi i nastrojeni“, dodao je on.
Prema Hodžinom mišljenju, medijska scena u Srbiji se na Kosovu ne prati dovoljno i ponudio svoje viđenje situacije.
„Uglavnom iz dva razloga. Prvi je što novinari koji su znali srpski i koji su imali dobar uvid u srpsku medijsku scenu više nisu među nama ili su u penziji. Ako ne znaš jezik, vrlo je teško da pratiš tu medijsku scenu. Drugi faktor je manjak kontakta, čak i profesionalnog, među novinarima sa Kosova i iz Srbije. Onda se čini da nema ničeg normalnog tu. Mislim da ima dobrih medija i tamo koji svoj posao rade profesionalno“, kazao je.
On je kazao da prepoznaje dva standarda u izveštavanju srpskih medija o Kosovu. Jedan su postavili, kako je rekao, srpski mediji sa Kosova koji izveštavaju o tome kako Srbi ovde žive, a drugi mediji iz Beograda koji izveštavaju o istoj temi. Misli da to šteti građanima Srbije koji informacije dobijaju preko nekoliko medija u Beogradu. Sumnja da oni daju pravu sliku, kako je rekao, „čak iako to hoće, a mislim da neće“.
Glavni i odgovorni urednik ATV-a je istakao da su finansije najveći problem na medijskoj sceni kosovskih Albanaca.
„Jednostavno, nema dovoljno para. Onda kad nemaš para, prinuđen si da lažeš ili da ne izveštavaš korektno kako ne bi uzdrmao interese nekih grupa ili kompanija. Mislim da tu počinje da se korumpira taj ideal novinarstva, odnasno taj set vrednosti. Svi mi koji smo kao tinejdžeri počeli sa novinarstvom, mislili smo da to nas ne može da stigne, ali stiže. Zadnjih godina smo videli da je vlada premijera Kurtija zabranila marketing javnih preduzeća u medijima, a to je bila prilično dobra kesa para za sve medije“, dodao je on.
Hodža je mišljenja da Vlada Kosova nije uradila dovoljno po pitanju promovisanja vizne liberalizacije.
„Mi smo hteli da pomognemo vladi da radi na dobrom informisanju ljudi, ali nisu dali pare za marketing. Ako hoćes da informišeš narod, trebalo bi da vlada napravi neku marketinšku kampanju, da da nekoliko miliona kako bi svi mi informisali ljude o tome“, kazao je.
Događaj od 24. septembra u Banjskoj je, na svoj tragičan način, svakako obeležio 2023. godinu i to je, kako je naveo ovaj novinar, veliki problem.
„Nakon više od decenije, Kosovo je opet bilo po naslovnim stranama zbog terorističkog incidenta. I dalje se odvija diplomatski rat da li je to bio međudržavni incident i država Srbija stoji iza toga ili je to, kao, jedna teroristička grupa upala na Kosovo. Mislim da je to veliki regres za kosovsko druuštvo u celini“, istakao je Hodža.
On je kazao i da Zajednica opština sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu nikako ne može značiti stvaranje Republike Srpske jer je, kako je naveo, „Republika Kosovo unitarna država“ za razliku od Bosne i Hercegovine koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda.
