Ahmetaj kaže daje reč “pomirenje” je jako zloupotrebljena i ispolitizovana. Jedina grupa koja je u stanju da o tome razgovara i da otvoreno diskutuje je upravo ona čija su prava kršena, a to su grupe žrtava i porodice nestalih, tvrdi ona.
Ahmetaj navodi da se žrtve danas spominju jedino prilikom obeležavanja godišnjica, te navodi da su za to u prvom redu odgovorni političari.
“Ponovo ću staviti akcenat na političare, zato što na tom političkom nivou hteli mi ili ne hteli, znamo da političari ne idu ka pravcu pomirenja i suočavanja sa prošlošću. Svi znaju da političari imaju taj legitimitet zapravo, da otvaraju put ka suživotu. Mi ne možemo da bežimo jedni od drugih. Jednostavno, istorijski gledano mi smo živeli na ovim područjima zajedno i moramo da nađemo formulu kako ćemo živeti zajedno u budućnosti”, smatra ona.
Na pitanje da li smo žrtve političkih igara rečima koje zapravo nisu dale rezultate, aktivistkinja Nora Ahmetaj ističe da je politički nivo taj koji ima legitimitet da donese promene koje su nam, kako dodaje, u poslednjih 25 godina donele više regresa nego napretka.
“Sa druge strane, civilno društvo, mediji i međunarodne organizacije su mnogo radile na integraciji zajednice žrtava i na tome da budu uz njih, da čuju njihov glas, i pitanje je da li se čuje njihov glas? Čuje se njihov glas, ali i tu postoji političko mešanje. Nažalost, i kod njih postoji manipulacija, sa ovim kategorijama, i umesto da se ujedine i bore za istu stvar, za pronalaženje nestalih osoba ili za pronalaženje počinilaca zločina, oni često troše energiju i pokušavaju da ubede jedni druge koja je vlast ili koji je lider bolji i ko će postići njihov krajnji cilj“, istakla je Ahmetaj.
U poslednjoj epizodi drugog ciklusa Aequitas podkasta koji vode novinari Ljeart Hodža (ATV) i Zorica Vorgučić (Radio Kim), Nora Ahmetaj govorila je o tome na koji način zemlje u regionu tretiraju tranzicionu pravdu u svojim zemljama, o pitanju ratnih zločina na ovim prostorima i pravosuđu, zašto je važno baviti se prošlošću i kako je došlo do procesa pomirenja u Južnoj Africi zahvaljujući jednom katoličkom svešteniku.
Komentarišući preliminarne rezultate istraživanja pod nazivom “Indeks poverenja”, koje je sprovela NVO CASA u kome se, između ostalog, navodi da postoji visok nivo saglasnosti među ispitanicima iz srpske čak 96.3% i albanske 71,5% u vezi sa potrebom za ekonomskim razvojem, Ahmetaj zaključuje da jedina zajednica koja stalno radi i vidi malo širu sliku i ima malo drugačiju viziju o budućnosti je poslovna zajednica.
“Neke kompanije sa kojima sam sarađivala na Kosovu – u Kamenici, Srbici, Suvoj Reci, itd. oni su brutalnim činjenicama pokazali kako politika umesto da ih podržava, stavlja pred njima toliko prepreka. To isto se dešava i u Srbiji i na Kosovu. Politika ih demoralizuje oko poslovanja. Oni kao pojedinci poslovanje ne dele po etničkoj pripadnosti”, navodi ona.
