Nedeljković je istakao da su ljudi svesni značaja politike i svih pitanja koja ona nosi sa sobom.
„Znaju da politika utiče na njihov život, znaju da kreiraju uslove u kojima žive. Ali, kažem još jednom, mislim da su poprilično razočarani onim ko ih reprezentuje, i da je to osnovni razlog“, naveo je.
On je dodao da je politika sve manje značajna tema za čitaoce u smislu medijskog sadržaja.
„Poslednjih godina im je mnogo značajnije da prate teme kao što su zdravstvo, IT i nove tehnologije. Nešto što se odnosi na ekonomiju, privredu, čak i sport koji se izdvojio kao sve bitnija tema. Tek nakon svih tih tema dolazi politika kao jedna od svakako značajnih“, pojasnio je Nedeljković.
Istraživačko i informativno novinarstvo jednako u Srbiji
Veliko nepoverenje u medije i mnogo medija koji ne rade u interesu javnosti dovodi to toga da građani kao veliki benefit osećaju to što imaju kredibilne informacije.
„U takvoj situaciji oni počinju da vrednuju informativno novinarstvo podjednako kao i istraživačko. Kada posmatramo globalni nivo, istraživačko novinarstvo je sve cenjenije. U Srbiji se ceni, ali je odsustvo kredibilnih informacija i medija dovelo do toga da su građani ostali bez relevantnih izvora. U takvom kontekstu je prirodno da informativno novinarstvo postaje mnogo veća vrednost “, kazao je on.
Prema mišljenju docenta na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, u situaciji koja vlada u Srbiji informativno novinarstvo postaje ekskluzivitet.
„To je, možda, potpuno paradoksalna situacija, da zapravo mediji kojima je to primarna funkcija, sada to na tržištu rade ekskluzivno. To je obrazloženje zašto građani Srbije tako percipiraju taj odnos između informativnog i istraživačkog novinarstva“, kazao je.
Sistem nagrađuje tabloide za neprofesionalizam
Nedeljković je naveo da su određeni mediji, nakon tragedija koje su se dešavale u Srbiji u proteklom periodu, pomerili granice u neprofesionalizmu.
„U slučaju nestale devojčice (Danke Ilić) imamo sve one optužbe, sva ona nagađanja i neistine koje su iznete u tim medijskim izveštajima. Vrlo je problematično što ti mediji, koji su prednjačili u takvom načinu izveštavanja, u našem medijskom sistemu budu nagrađeni za to. Na javnim medijskim konkursima oni dobijaju najveći novac od strane građana, odnosno iz budžeta“, rekao je on.
Mediji žive od recikliranja medijskog sadržaja
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu je istakao da mediji u Srbiji pretežno žive od recikliranja medijskog sadržaja.
„To znači da imamo vrlo malo originalnog sadržaja, nekih originalnih medijskih priča koje su od kako postoji novinarstvo, zapravo bile jedan od najvažnijih ciljeva. To je da imate priču koju nema niko drugi ili da o određenoj temi izveštavate na drugačiji način”, pojasnio je Marko Nedeljković.
Oslanjanje na oglašivače u digitalnom domenu, kako je kazao Nedeljković, dovelo je to doga da je medijima značajnije da imaju da stotine tekstova u toku dana.
„Kada imate redakciju sa ograničenim broljem ljudi i imperativno imate na hiljade tekstova, onda je logično da reciklirate iste price. Oslanjate se, pre svega, na prenošenje agencijskih vest i u toj situaciji originalni sadržaj izumire“, primetio je on.
Srpski mediji na Kosovu uvode inovacije
Nedeljković se osvrnuo i na medijsku scenu Srba na Kosovu. Naveo je da mu je drago što medijske kuće uvode inovacije, rade na kvalitetu i monetizuju svoj sadržaj.
„To je nešto što me ohrabruje. Shvatam koliko je to veliki poduhvat u okolnostima koje su verovatno najteže u celoj Evropi. Ti mediji posluju na tržištu gde nema oglašivača, gde praktično neko ko vam je publika u Srbiji nema način da vam plati. Oni koji su bitni igrači na Kosovu su svakako u situaciji da nemaju dovoljno resursa za to“, zaključio je u podkastu Kim radija docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu dr Marko Nedeljković.
Pogledajte i podkast sa Majom Sever:
Maja Sever u podkastu Kim radija: Novinarstvo je javno dobro
