Ivan Nikolić je naveo da školski sistem prepoznaje digitalnu sadašnjost mladih.
„Puno je mladih nastavnika koji su prilično dobro informisani o svemu. Paralelno se radi o tome da nastavnici i profesori pohađaju i taj neformalni deo edukacije. Stalno se organizuju različiti treninzi i seminari, pa pokušavamo da zajedno pratimo taj trend“, kazao je on.
Nikolić je napomenuo da je učenicima u školama zabranjena upotreba telefona.
„Nažalost, cela komunikacija koja postoji i ti potencijalni konflikti koji se dešavaju možda van škole, reflektuju se na te odnose u školi. Zato je teško nađi odgovornu osobu ili instituciju i boriti se sa tim“.
Vršnjačko onlajn nasilje veliki problem
Nikolić je istakao da vršnjačko onlajn nasilje predstavlja izazov, ne samo kod nas, već u celom svetu.
„Tu su trendovi otvaranja lažnih profila, zloupotrebljavanja ličnih podataka, fotografija, a posledice su katastrofalne. U centralnoj Srbiji je bilo mnogo problema, čak do te mere da je bilo i samoubistava. Na Zapadu je to još izraženije. Mi nekako pratimo taj trend, pa nažalost to nekako dolazi i do nas“, kazao je on.
Govor mržnje na internetu svakodnevnica
Izvršni direkotr CSD-a je napomenuo da je na internetu više kritika nego pohvala i dodao da je zbog toga govor mržnje svakodnevno prisutan.
„Ono što se često pominje kao primer je skrivanje iza lažnih profila. Ozbiljne uvrede upućene sa tih profila, bilo da je u pitanju individua ili institucija, mislim da je to primarni problem koji postoji. Mladim ljudima je to u početku možda i zabavno, sve dok to ne uzme ozbiljnijeg maha. Onda se ide u potpuno drugu krajnost, u ozbiljniji sukob koji se produbljuje, koji može da se prenese i u realni svet. Ne ostane samo na onlajn nivou i posledice su katastrofalne“, pojasnio je on.
„Digitalna pismenost širok pojam“
Nikolić je napomenuo da mlađe generacije previše neozbiljno shvataju odgovorno ponašanje na internetu i bezbednost.
„Ekspanzijom mobilnih telefona, posebno smart varijanti, nekako se zanemario računar. Prosečan mlad čovek mnogo manje koristi računar jer je sve to nekako mnogo lakše na telefonu. Samim tim mnogo brže, rizičnije i nepreglednije. Ne vidim neko opismenjavanje u tom pravcu. Digitalna pismenost je mnogo širok pojam, zato sam se našalio kada sam rekao da su digitalno nepismeni“, dodao je.
On je naveo da je odgovorno ponašanje na mreži zaprava minimalno onlajn eksponiranje.
Lažne vesti i dezinformacije ozbiljan izazov
NVO „Komunikacija za razvoj društva“ iz Gračanice je u proteklih nekoliko godina počela ozbiljnije da se bavi problemom lažnih vesti i dezinformacija.
„Trenutno radimo nešto vrlo slično kao i vi. Imamo jedan podkast ‘Bla bla kafe’ gde je uglavnom to tema (lažne vest ii dezinformacije). Mogu da kažem da je to jedno ozbiljno iskustvo, da smo i mi kroz taj proces puno toga naučili. Pre svega smo se bolje upoznali sa posledicama svega toga ali i mehanizmima da se to, na neki način, spreči“, kazao je Nikolić.
Izvršni direktor CSD-a je dodao da su jedan deo svog rada posvetili i neformalnoj edukaciji mladih ljudi.
„Imali smo niz treninga sa studentima, učenicima srednjih škola o važnosti prepoznavanja lažnih vesti, sa akcentom na pronalaženje pravih izvora informacija. Onda smo kroz taj program shvatili koliko je to ozbiljan izazov, s obzirom da smo svakodnevno bombardovani sa svih strana sa puno različitih lažnih vesti“, naveo je on.
Nikolić je objasnio da su na treninzima mladim ljudima pažnju skretali naročito na negativne primere i zloupotrebe na internetu.
„Posebno smo naglašavali to da je apsolutno nepotrebno ostavljati lične podatke ako su u pitanju manje bitne stvari. Zna se kada moraju da se ostavljaju lični podaci. Zna se i kome se ostavljaju. Čak i da dođe do neke zloupotrebe, znamo kome trebamo da se obratimo i koga da krivimo“, objasnio je u podkastu Kim radija izvršni direktor CSD-a iz Gračanice i nastavnik informatike.
