Raisa Nurković je rekla da je definicija medijske pismenosti, u suštini, sposobnost kritičkog razmišljanja, kritičkog razumevanja, analiziranje i procenjivanje informacija koje dobijamo svakodnevno u različitim medijima.
„Bitna je i važna za mlade zato što su mladi danas okruženi ogromnom količinom informacija koje nisu uvek tačne. Bitno je da mladi razumeju i imaju tu sposobnost da vide i raspoznaju šta je istina, a šta ne, tako da su manje podložni manipulacijama i da pametno upravljaju informacijama kojima imaju pristup“, navela je ona.
Nevladina organizacija Mladi volonteri, sprovodi različite aktivnosti, projekte i organizuje seminare kako bi podigla svest o medijskoj pismenosti među mladima. Jedan od prvih projekata u vezi sa temom ova NVO je sprovela uz pomoć redakcija Radio Goraždevca i Radio Peći (Peja).
„Imali smo niz aktivnosti kroz taj projekat koji je trajao deset meseci. Neke od aktivnosti su bile da imamo posete raznim medijskim kućama na teritoriji Kosova, kako albanskim tako i srpskim. Mladi učesnici su imali mogućnost da pitaju osobe iz novinarske branše kako oni razumeju dezinformacije, kako proveravaju informacije pre nego ih objave na svojim sajtovima. Pored toga, imali smo i treninge koje su držali novinari“, rekla je Raisa.
Podkasti zanimljivi mladim ljudima
Ona je istakla da su u niz aktivnosti bili uključeni i podkasti sa mladima. To je, prema njenom mišljenju, veoma interesantan segment za današnju mladu publiku. Smatra da je ceo tim koji je učestvovao u ovom projektu iz njega izašao sa veoma naprednim znanjem o medijskoj pismenosti, dezinformacijama i lažnim vestima.
Raisa Nurković je u podkastu podelila svoje iskustvo sa društvenim mrežama kao jednim od najvećih izvora dezinformacija danas.
„Svakodnevno se susrećemo sa dezinformacijama. Nažalost, na društvenim mrežama je svako u mogućnosti da objavi šta god poželi u bilo koje vreme i bez ikakve provere. Mnogo tih informacija su dezinformacije. Ja ne delim odmah neke informacije koje su interesantne ili bitne“, kazala je.
Ona je dodala da se služi „različitim trikovima“ kada je u pitanju provera informacija sa društvenih mreža. Najčešće postavlja tri ključna pitanja.
„Ko je objavio tu informaciju? Da li su još neki provereni izvori objavili tu istu informaciju? Da li ta informacija zvuči nama preterano šokantno ili neverovatno? Ukoliko da, onda je sigurno nešto sumnjivo i bitno je da imamo neku dozu skepticizma uvek, prema informacijama koje vidimo. U suštini, trebamo proveravati. Postoje, hvala Bogu, besplatni alati na Guglu kao što je FactCheck.org i još drugih“, rekla je Nurkovićeva.
Da medijska pismenost bude deo obrazovnog sistema
Ona smatra da je medijska pismenost tema o kojoj treba konstantno govoriti i da mladi uvek treba da prisustvuju na treninzima i aktivnostima u vezi sa ovom temom.
„Osim treninga na lokalnom nivou, bilo bi dobro da to bude deo obrazovnog sistema. Međutim, još uvek nije. Smatram da postoji mnogo onlajn kurseva koji mogu da doprinesu znanju mladih“, rekla je.
Nurkovićeva se nada da će medijska pismenost kroz neko vreme biti uvedena kao predmet u školski sistem. Smatra da je to prilika za sve mlade da budu u toku i da znaju više o ovom fenomenu.
Za kraj je poručila svim, a posebno mladim ljudima da je važno da razviju kritičko razmišljanje o medijima.
„Rekla bih im da ne reaguju emotivno na vesti koje vide, da reaguju smireno. Postoje mnogi naslovi koji deluju šokantno, koji mogu delovati emotivno na nas, da budemo srećni, ljuti na nekoga, besni povodom te informacije. Međutim, upravo tada trebamo reagovati smireno, da proverimo činjenice i informacije. Da se konsultujemo sa drugarima, sa prijateljima, zato što je možda neko od njih več proverio i zna da je to dezinformacija. Takođe, ako vidimo da je neka dezinformacija podeljena na nekom profilu, društvenoj mreži od strane prijatelja, naše je da ga obavestimo, da je ukloni kako bi suzbili širenje dezinformacija”, zaključila je Raisa Nurković.