Browsing: Analiza
Pandemija KOVID-19 jasno je potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, piše Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje povodom predstojećeg Samita EU koji počinje danas u Zagrebu.
„Oni koji su na marginama društva već mnogo godina najviše osećaju posledice pandemije. Postojeća nejednakost u društvu postaće još dublja – kao rezultat krize, ako ove grupe ne budu u fokusu tokom faze oporavka. Slobode građana i dalje treba da budu zaštićene, a oni sa margina treba da budu u središtu faze oporavka, bez obzira na to ko je na drugoj strani, da li su restriktivne odluke napisane ćirilicom ili latinicom“, naveo je u autorskom tekstu direktor Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF) Taulant Hodža.
Tri četvrtine posetilaca portala radiokim.net koji su odgovorili na anketno pitanje u vezi sa rokom za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda misli da do njega neće doći u naredne tri godine.
Evropska unija se suočava s porukom iz pesme Bitlsa “Money can’t buy me love” (Novac mi ne može kupiti ljubav). Loša komunikacija i loše odluke, iako brzo promenjene, uz nedostatak zajedničkog stava glavni su razlozi zašto se na Zapadnom Balkanu pomoć EU i njen politički uticaj ne cene dovoljno, piše u autorskom tekstu dopisnik Kohe ditore i Jutarnjeg lista iz Brisela Augustin Paljokaj.
Članstvom Kosovskog operatora prenosnog sistema (KOSTT) u Evropskoj mreži operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E) nije rešeno pitanje vlasništva nad elektroenergetskim postrojenjima i mrežom na Kosovu i ono je i dalje otvoreno, smatra direktor InTER-a i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35.
Dok je dijalog kao bio suspendovan, radilo se na ideji razmene teritorija kao mogućem rešenju. Što god govorili o postojanju nekog tajnog sporazuma o tome ili ne, previše je diplomata koji su u pozicijama da mogu imati informacije o tome, koji veruju da je ideja postojala i čak napredovala jedno vreme, piše Augustin Paljokaj, dopisnik Kohe ditore i Jutarnjeg lista iz Brisela.
„Skoro svi politički akteri prvenstveno su instrumentalizovali korona krizu, od spora oko proglašenja vanrednog stanja na Kosovu, do nemogućnosti raspisivanja vanrednih izbora u periodu ograničenja slobode kretanja i afere oko svadbe u Zvečanu. Time ništa drugo nisu postigli, osim što su dalje pogoršali međusobne odnose. Uz to, guranjem korona krize u drugi plan, ugrozili su živote građana, i to svih, na Kosovu“, naveo je u autorskom tekstu viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije (DPC) iz Berlina Bodo Veber.
„Romi ove godine neće biti mogućnosti da ukažu na sve probleme romske zajednice i sve ono sa čime se kao narod susreću, a razlog je pandemija koronavirusa i borba koju vodi ceo svet“, smatra predstavnik romske zajednice na Kosovu Gazmen Salijević.
Vozi, Miško: Kosovo, Srbi i pandemija
„Da, moji sunarodnici iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, mi bi trebali ovo glasno i jasno reći: Nikada više neću dozvoliti da meni i mojoj porodici zapreti glad!“ Ovako piše Isak Skenderi iz NVO Glas Roma, Egipćana i Aškalija. Njegov tekst prenosimo u celosti.
Ubedljiva većina od 71% onih koji su odgovorili na anketno pitanje o novom izgledu portala radiokim.net smatra da je on unapređen. Spremili smo novu anketu.
Kako su Srbi na Kosovu i Metohiji preživeli dvadeset godina izolacije, može li nas njihovo iskustvo nečemu naučiti
Nasilje u porodici je agresivno ponašanje člana porodice prema drugom članu ugrožavanjem njegovog ili njegnog telesnog integriteta, duševnog zdravlja ili spokojstva. Ono se primenjuje u različitim oblicima i uključuje fizičko, seksualno, psihičko i ekonomsko nasilje.
Кosovska policija prikriva detalje o najnovijim planovima za napad na manastir.
Sama ideja o „malom Šengenu“ nije loša, olakšala bi život i građanima, a pre svega privredi. Problem je, međutim, u političkim odnosima između, s jedne strane Beograda, a s druge strane Tirane i Skoplja, piše Dinko Gruhonjić za Dojče vele.
Dvojezični naziv ulice sa naslovne fotografije se nalazi u severnom delu Kosovske Mitrovice i jedan je od onih koji su ostali iz nekih prošlih vremena. Odoleo je svim neprijatnim događajima koji su se na Kosovu desili, podsećjući nas da dvojezičnost nije nova tema iako se na nju iznova vraćamo. Ko danas putuje po Kosovu može primetiti da su brojni natpisi na srpskom jeziku na jugu precrtani dok na severu samo ti i postoje, izuzev zaostalih iz vremena Jugoslavije poput ovog sa fotografije.
O stanju jezičkih prava na Kosovu, u okviru kampanje „Kreiranje dvojezičnog Kosova“ koju sprovodi NVO Aktiv, piše politikolog Stefan Filipović. Kakvo je njegovo mišljenje o kršenju Zakona o upotrebi jezika na Kosovu, pročitajte u daljem tekstu.
Postoji ona narodna koja glasi da laž dva puta obiđe svet dok istina pronađe put. Za manipulaciju i iskrivljivanje istine, kada su strateški ciljevi u pitanju, svet zna od pamtiveka, tako da ništa epohalno sada nije napisano.
Pre osamnaest godina Srbi su se vratili u Osojane, nakon dve godine raseljeništva po centralnoj Srbiji. Jedan od najzaslužnijih za taj povratak bio je Oliver Ivanović. “On je bio čovek na terenu”, priseća se novinarka Tanja Vujisić.
„Nema pravde za srpske vojnike, policajce i civile koji su stradali u oružanim sukobima na Kosovu“, misle nekadašnji pripadnici Vojske Jugoslavije, što je i jedan od zaključaka fokus grupe koju je NVO Centar za mir i toleraciju (CPT) odrganizovala sa grupom ratnih veterana, učesnika u pomenutom sukobu.