Browsing: Analiza

Konstruktivna dvosmislenost u diplomatiji predstavlja korišćenje nepreciznih i višeznačnih jezičkih formulacija u sporazumima (ili izjavama) koje omogućavaju stranama u pregovorima tumačenje preuzetih odredbi na način koji im politički odgovara.

U eri lako dostupnih informacija i još lakše dostupnih dezinformacija, na Kosovu se tradicionalno sudaraju različiti narativi, često međusobno isključivi. Ista vest može imati potpuno drugačije značenje u zavisnosti od toga gde je i na kom jeziku objavljena, pa je ključno pitanje – ko, zapravo, stoji iza lažnih i manipulativnih informacija: lokalni akteri ili spoljašnji centri moći?

U vremenu kada su informacije dostupne na klik, poverenje u njih nikada nije bilo niže. Građani su svakodnevno izloženi desetinama naslova, objava i „ekskluzivnih saznanja“, ali granica između činjenice i stava nikada nije bila nejasnija. Fenomen koji medijski analitičari označavaju kao „umor od istine“ sve je vidljiviji i u lokalnom medijskom prostoru.

Ima rečenica koje u trenutku kada se izgovaraju baš ni malo ne zvuče kao istorijske. Govore se mirno, gotovo usput, bez patosa i dramatike, ponekad čak i kao šala, uz osmeh. Tek kasnije, kada vreme prođe a događaji ih prestignu, one zadobiju težinu dokumenata. Jedna od njih je i ona koju je Oliver Ivanović ponavljao u mesecima pre nego što je ubijen: „Još samo nisu pucali na mene, ali ko zna…“

Treba očekivati da će tokom ove godine doći do obnavljanja međunarodnog interesovanja, pa i pritiska, da se dijalog Beograda i Prištine pokrene sa mrtve tačke.

Godina na izmaku bila je turbulentna i veoma nestabilna. Za srpsko stanovništvo 2025. počela je zatvaranjem institucija Republike Srbije na Kosovu.

Produžetak roka za izbor kandidata za zapošljavanje u devet zdravstvenih ustanova Republike Srbije koje funkcionišu na Kosovu – do 15. januara 2026. godine – vremenski se poklopio sa periodom intenzivnih političkih dešavanja, uključujući i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu zakazanih za 28. decembar.

Godina na izmaku na Kosovu će biti upamćena kao period izražene političke i institucionalne krize. Od parlamentarnih izbora u februaru, na Kosovu nije stvorena optimalna politička klima za neometano formiranje organa vlasti na najvišem nivou, što je kao posledicu ostavilo gotovo u potpunosti blokiran kosovski sistem. U kombinaciji sa krizom u centralnoj Srbiji, ovaj institucionalni vakuum je zakočio i dijalog u Briselu.

Albanci danas obeležavaju 28. novembar – Dan zastave, odnosno 113. godišnjicu proglašenja nezavisnosti Albanije. Ovaj datum se tradicionalno proslavlja kako u Albaniji, tako i na Kosovu, a godinama unazad postao je i dan šireg nacionalnog simbolizma.

„Za 11 godina projektnog sufinansiranja medija izdvojeno je 17.380.729.907 dinara, što je nešto više od 148 miliona evra. Uprkos tome, pokazalo se da su se izdvajanja za medije svela na trećinu iznosa koji su lokalne samouprave i država opredeljivale za ovu namenu pre privatizacije“, rečeno je na predstavljanju „Sive knjige sufinansiranja projekata projekata proizvodnje medijskih sadržaja od 2015. do 2025. godine“ proteklog četvrtka (27. novembra) u Pres centru UNS-a u Beogradu.

U septembru je najavljena primena Zakona o strancima na Kosovu, koja otvara niz pravnih i praktičnih pitanja, posebno za građane koji borave, rade ili studiraju na Kosovu, a nemaju kosovska lična dokumenta.

Pokrenut pre više od decenije uz posredovanje Evropske unije, dijalog Beograda i Prištine i dalje je u zastoju. Iako pregovori formalno traju, ključna pitanja ostaju nerešena, a svaka strana insistira na svojim političkim i teritorijalnim zahtevima. Stagnacija direktno utiče na svakodnevni život građana, stabilnost regiona i evropske integracije.

Odvratna zloupotreba očaja i bola. Tako bi se najkraće mogla opisati i najnovija zloupotreba Srba sa Kosova, koji su prema izveštajima prorežimskih medija peške došli do Beograda da bi dali podršku Aleksandru Vučiću. Grupa je došla da stane sa druge strane ograde, brane koja je stavljena pred bol jedne majke, žene koja ne traži ništa – osim pravde, napisala je Jelena L. Petković za Radio Goraždevac.

Na Kosovu su 12. oktobra održani redovni lokalni izbori – prvi nakon vanrednih iz 2023. godine na severu, koje je većinsko srpsko stanovništvo tada bojkotovalo posle napuštanja kosovskih institucija u novembru 2022.

Na lokalnim izborima održanim 12. oktobra u 38 opština na Kosovu, od ukupno 206 kandidata za gradonačelnike, samo 20 su bile žene, a pobedu je odnela tek jedna – Srpkinja Tanja Antić iz Raniluga.

Dan uoči lokalnih izbora na Kosovu jasno je da su četiri kandidata za prvog čoveka opštine Gračanica vodila različite kampanje. Očekivano, predstavnik Srpske liste je pokušao da mobiliše glasače apelujući na njihove emocije i nacionalnu svest, dok je kandidat Albanskog saveza je u razgovoru za Radio Kim naglašavao profesionalizam i multietničku saradnju. Eksponenti Kosovskog saveza i partije Za slobodu, pravdu i opstanak koristili su opozicionu retoriku uz fokus na konkretne ekonomske i društvene probleme.

Sjedinjene Američke Države su na neodređeno vreme obustavile planirani strateški dijalog sa Kosovom, izražavajući zabrinutost zbog postupaka vlade u tehničkom mandatu, koji su, kako se navodi, povećali tenzije i nestabilnost. U saopštenju američke ambasade u Prištini naglašava se da nedavni postupci i izjave vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija predstavljaju ozbiljan izazov za postignuti napredak i ograničavaju mogućnost produktivne saradnje na zajedničkim prioritetima, u cilju jačanja mira i stabilnosti kao osnovi za uzajamni ekonomski prosperitet.

Institucionalna kriza u kojoj se Kosovo nalazi mesecima postaje gotovo bezizlazna. Parlament još uvek nije konstituisan u skladu sa Ustavom, zbog čega ne može da izabere novu vladu.

Politička scena u opštini Gračanica u poslednjih 16 godina jasno ukazuje na šire procese unutar srpske zajednice na Kosovu – od početne političke raznolikosti i takmičenja više stranaka, do potpunog monopola Srpske liste, uz sve nižu izlaznost i rastuću apatiju birača.

Skoro deceniju i po na ključnim, rukovodećim pozicijama u društvu (predsednici opština, gradonačelnici, narodni poslanici, direktori javnih institucija i preduzeća, ministri, neki predsednici vlade, pa čak i jedan predsednik države) imamo prepisivače, varalice, kupce i falsifikatore diploma, plagijatore doktorata, piše u autorskom tekstu Aleksandar Kavčić, univerzitetski profesor i izumitelj.