U tekstu objavljenom na portalu Koha.net se dodaje da su i predstavnici opozicije rekli da bi, ako bi vlasti pozitivno odgovorile na poziv, to značilo da se sa Srbijom pregovara o unutrašnjim pitanjima.
Kosovo ne bi trebalo da se pojavi na sastanku 27. februara u Briselu, ako Brisel namerava da pitanje srpskog dinara postane tema razgovora na političkom nivou, rekli su upućeni u političku situaciju, prenosi ovaj portal.
Evropska unija (EU) je pozvala na ovaj sastanak kosovsku i srpsku stranu, sa ciljem, kako su saopštili zvaničnici u Briselu, da se pronađe rešenje za Uredbu Centralne banke (CBK) za gotovinsko poslovanje. Prema EU, uredba, o kojoj nisu obavljene konsultacije, uticala je na drugu stranu.
Međutim, profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju kaže da bi, u slučaju da nivo diskusije bude tehnički, na sastanku trebalo da učestvuju predstavnici CBK-a.
„Ako se tamo razgovara na političkom nivou i u okviru dijaloga, neprimereno je da idemo i naše institucije ne treba da idu. Ako se razgovara na tehničkom i stručnom nivou, banka sa bankom, odnosno institucija Kosova, nezavisne i suverene države, sa drugom institucijom Srbije o pitanju koje se tiče građana dve zemlje, onda je savršeno u redu da idemo 27. (februara) i da razgovaramo“, izjavio je Baraljiu za Kohu.
Profesor političkih nauka Basri Muja je dao istu ocenu. Prema njegovim rečima, Kosovo ne bi trebalo da dozvoli da se njegova unutrašnja pitanja rešavaju u pregovorima sa Srbijom.
„Mislim da Kosovo ne treba da se pojavljuje na ovom sastanku sa višim predstavnicima koji su zaduženi za dijalog. Ovde govorimo, pre svega, o zameniku premijera Bisljimiju, jer Kosovo ne treba da dozvoli da svako unutrašnje pitanje postane tema za Brisel“, naglasio je on.
U Vladi Kosova su naveli da će o tome ko će predstavljati Kosovo biti reči na sastanku i obaveštenja na vreme.
„Stav se nije promenio u odnosu na ono što smo ranije izneli. A u vezi sa sastankom, kako je rekao zamenik premijera (Besnik Bisljimi) u sredu u svojoj izjavi, bićete obavešteni na vreme“, naveo je Klisman Kadiu, savetnik zamenika premijera Bisljimija.
Koha je pokušala da dobije informacije od Centralne banke i guvernera Ahmeta Ismailjija u vezi sa mogućim učešćem na sastanku, ali nije dobila odgovore na postavljena pitanja.
Poslanici opozicionih partija kategorički su izjavili da kosovske vlasti ne treba da se odazovu pozivu Brisela da učestvuju na sastanku 27. februara.
Driton Seljmanaj, poslanik Demokratskog saveza Kosova, izjavio je da (predstavnici Kosova) ne treba da učestvuju na sastanku ovog formata. On je dodao da Vlada Kosova ne bi trebalo da dozvoli da se o unutrašnjim pitanjima Kosova razgovara u Briselu.
„Apsolutno nema potrebe da idete i razgovarate o ovom pitanju. Pitanje upotrebe valuta je u potpunosti unutrašnje pitanje Republike Kosovo, a ovo pitanje je takođe određeno ustavnim mandatom naših ustavnih institucija. Problem je što ova ili ona Vlada, način na koji donose odluke, gde nas šalju nekad u Brisel, a nekad u Savet bezbednosti, problem je u njima. O tome se ovako ne razgovara, to nije pristup koji treba slediti u procesu dijaloga sa Srbijom“, rekao je Seljmanaj za Ekonomiju onlajn.
Poslanica Alijanse za budućnost Kosova Time Kadrijaj je ocenila da razgovori sa Srbijom o dinaru štete suverenitetu i integritetu Kosova.
„Ovo šteti Kosovu i kosovskom subjektivitetu u međunarodnoj areni. I sad vidite, umesto da vode dijalog o konačanom sporazumu koji poštuje suverenitet, integritet i poštuje Ustav Republike Kosovo, oni su dijalog o pitanju dinara okrenuli isto kao i scenario ove Vlade za registarske tablice“, naglasila je ona.
Poznavaoci političkih pitanja, navodi dalje Koha, ocenjuju da je Vlada svojim nekoordiniranim delovanjem, ali i pristrasnim pristupom Evropske unije, uticala da se u Briselu za raspravu otvore pitanja koja pripadaju samo Kosovu.
„Došlo je do iskliznuća dijaloških pitanja između Kosova i Srbije sa tehničkih na međunarodno-politička i diplomatska, u čemu je Srbija u kontinuitetu imala koristi… To je pogrešan pristup, kratkovida, kratkovida politika EU i nepravedna. Očigledno nepravedna prema Kosovu“, rekao je Baraljiju.
Muja je takođe bio kritičan prema Briselu.
„Stav Evropske unije, svedoci smo, nije baš nepristrasan, posebno u poslednje vreme, i mislim da je i ovaj njihov zahtev, po mom mišljenju nerazuman, samo nastavak kampanje koju je Vlada Kosova omogućila pod velikim pritiskom“, dodao je Muja, a prenosi Koha.
Zvanični Brisel smatra da je sastanak neophodan radi pronalaženja rešenja za primenu Uredbe CBK kojom se zabranjuje korišćenje dinara za plaćanja, iako je Kosovo pripremilo plan od 10 tačaka za primenu Uredbe, navodis e dalje u tekstu, ali se ne obrazlaže koje su to tačke.
U opštinama sa srpskom većinom na Kosovu srpski dinar je u opticaju još od posleratnog perioda, podseća se u tekstu i dodaje da srpska država isplaćuje kosovskim Srbima – kroz paralelni sistem – plate, penzije, socijalnu pomoć i druge beneficije, dodaje se.
Zakon o finansijama lokalne samouprave na Kosovu dozvoljava slanje finansijske pomoći iz Srbije.
Ova zemlja je za Kosovo za 2024. izdvojila 139 miliona evra – oko 11 miliona više nego 2023. godine, piše Koha.
Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu, oštro je kritikovala odluku CBK, smatrajući odluku vlasti pokušajem da se Srbi proteraju sa Kosova, zaključuje se u tekstu.
