O severu Kosova se već godinama govori kao o Radoičićevom feudu. Ako je nešto trebalo uraditi na severu, odlazilo se kod njega. I on je sve sređivao i uredno naplaćivao. A onda se preigrao. Akcija „Banjska“, po svemu sudeći, trebalo je da bude još jedna mini balvan revolucija, još jedna operetska pobuna koja će eskalirati međuetničke tenzije, da bi bila demontirana koju nedelju kasnije. Ipak, pukom slučajnošću ili, što je još verovatnije, obaveštajnim bušenjem, akcija je presretnuta, a jedan kosovski policajac je poginuo. Paravojnu grupu Milana Radoičića je opkolila kosovska policija, ubila tri čoveka, a ostatak grupe je, pod okolnostima koje nisu do kraja razjašnjene, ali koje impliciraju učešće međunarodne zajednice, pušten da se dokopa centralne Srbije. Danas kada se približava prva godišnjica Banjske, ta ista međunarodna zajednica traži kažnjavanje odgovornih.
Pojačavanje pritiska
„Ni Prištini ni Beogradu ne ide u prilog da Radoičić bude priveden pravdi. Prosto, ne zna se u čije je kabinete više odlazio i dogovarao rešenja“, kaže za NIN Rada Trajković, predsednica nevladine organizacije Evropski pokret Srba sa Kosova.
Ipak, pritisak da Radoičić bude priveden pravdi se sve više pojačava. Kako je upravo Trajkovićeva prva iznela u javnost, procesuiranje Radoičića je predsednik Francuske Emanuel Makron postavio kao uslov da poseti Beograd i kako se očekuje, prisustvuje potpisivanju ugovora o prodaji 12 lovaca francuske marke „rafal“. Trajkovićeva je dodala da je ovo podstaklo Beograd da od Prištine zatraži dokaze koje su kosovski istražni organi prikupili o slučaju „Banjska“.
Ovo je uskoro potvrdilo i kosovsko ministarstvo pravde, ali i američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer. Kako se ispostavilo, Priština je odbila zahtev Beograda pozivajući se na njihove zakone po kojima za zločine na Kosovu mora da se sudi na Kosovu. Iako su se oni vodili svojim političkim interesima, istovremeno su odbijanjem da sarađuju dali Aleksandru Vučiću argument za opravdanje zbog čega ne može da procesuira Radoičića.
Kako za NIN ističe Rada Trajković, međunarodna zajednica nije zavedena ovom igrom Beograda i Prištine, dodajući da je jedino pitanje koliko će da čekaju da se stvar reši. Pritom, prema njenim rečima, svako odugovlačenje u procesuiranju Banjske ići će na štetu Srbije.
„Prolongiranje rešavanja slučaja Radoičić samo pojačava optužbe na račun Srbije. U krajnjoj liniji, to ugrožava i opstanak Srba na Kosovu, zbog čega je izuzetno važno da se Srbija predstavi kao neko ko aktivno želi da okonča pravni proces slučaja ‘Banjska’. U suprotnom, optužbe na račun Srbije će da budu sve snažnije“, ističe Trajkovićeva.
Na papiru, istraga slučaja Banjska se vodi i u Prištini i u Beogradu. Na Kosovu se vodi istraga zbog krivičnog dela terorizma i napada na ustavni poredak, ali optužnica nije na vidiku, između ostalog, i zbog toga što niko od osumnjičenih nije dostupan organima gonjenja. Jedini opipljivi pomak u kosovskoj istrazi odnosi se na raspisivanje Interpolove poternice za osumnjičenima, počev od Radoičića, ali i oduzimanje njegove imovine. Poseban akcenat je stavljen na Radoičićevu vilu na jezeru Gazivode, koja je, uz evidentno gađanje simbolike, data na korišćenje kosovskoj policiji.
Beogradu su, s druge strane, dostupni svi osumnjičeni. Srpski istražni organi Banjsku tretiraju daleko blaže nego kosovski – tužilaštvo je pokrenulo istragu zbog kriminalnog udruživanja, neovlašćenog nošenja oružja i izazivanja opšte opasnosti. Ali kao i svi drugi politički osetljivi predmeti, i ovaj se zaglavio negde na putu između tužilaštva i policije, bez ikakve vidljive ambicije da se odglavi. A kako nije u pitanju pritvorski predmet, nema nikakvog zakonskog pritiska da se stvar dotera do optužnice.
Simulacija istrage
Aleksandar Ivanović, advokat i bratanac ubijenog političara Olivera Ivanovića, ističe za NIN da je zahtev Beograda da Priština dostavi dokaze protiv Milana Radoičića u vezi sa slučajem „Banjska“ ništa drugo nego klasično izbegavanje da se po tom pitanju bilo šta uradi.
„Taktiku u kojoj izgleda da nešto rade, a da zapravo ništa ne urade su usavršili na slučaju ubistva Olivera Ivanovića. Nadležnim organima u Srbiji, da zaista žele da reše slučaj ‘Banjska’, nikakav materijal iz Prištine ne bi bio potreban. Dovoljno bi bilo da primene zakon i Milanu Radoičiću bi pre svega bio određen pritvor, a onda bi mu se sudilo za teška krivična dela koja je izvršio na teritoriji Republike Srbije. Međutim, već duži period je više nego jasno da se zakoni ove države ne primenjuju jednako na sve, i da za Milana Radoičića očigledno ne važe. Radoičić je za Beograd izuzetno nezgodan svedok, pa ako bi ga kojim slučajem uhapsili i izručili, verujem da bi on onda imao mnogo toga da kaže što bi izazvalo opštu pometnju“, ističe Ivanović.
Oklevanje Beograda da slučaj privede kraju je razumljivo ako se situacija sagleda iz ugla prirode režima i uloge koju Radoičić ima u njemu. Zvanična pozicija Beograda je da je Kosovo deo Srbije i da je pod privremenom okupacijom. U tom ključu, svaki sukob Srba sa kosovskom policijom se tretira kao čin samoodbrane, pogotovo kad ima paravojne elemente. A ako se Radoičić već tretira kao junak pokosovskog ciklusa, onda ne ide da se procesuira.
Iza javnog narativa stoji mnogo konkretniji razlog Radoičićeve indulgencije. On je, uz svog kuma Zvonka Veselinovića, u poslednjih desetak godina ušao u najviše krugove poslovne zajednice u Srbiji. Profit njihovih firmi meri se desetinama miliona evra, a krug delatnosti kojima se bave se konstantno širi. U značajnom obimu njihovi poslovni uspesi naslonjeni su – na saradnju sa državom.
Održavanje statusa kvo
A ako su rezerve Beograda manje-više jasne, znatno manje je na prvu loptu razumljivo zbog čega Priština ne želi da učini sve što je u njenoj moći da slučaj „Banjska“ dobije pravni epilog. Najkraći odgovor bio bi – zato što vlast u Prištini ne želi da pojedinci koji su odgovorni budu kažnjeni, oni žele da Srbija bude kažnjena. A ako već ne može da bude kažnjena, žele da bude obeležena u očima Zapada kao trajna pretnja bezbednosti i ruska marioneta koja unosi nemir u inače skladne regionalne odnose.
Kao što je napomenuto, i Priština je pokrenula svoju istragu „Banjske“, ali je ona do sada uglavnom služila kao batina u rukama kosovskih vlasti, nešto čime treba podebljati tvrdnje da Srbija stoji iza akcije.
Prema tumačenju kosovskih vlasti koje polazi od toga da je Srbija odgovorna, svako suđenje Radoičiću bilo bi fiktivni proces zamišljen isključivo da kazni pojedince, čime bi bio izbijen argument da je odgovornost zapravo na državi Srbiji. U takvoj postavci, aktuelnoj vlasti na Kosovu više odgovara status kvo, jer nerešeno pitanje Banjske i dalje drži Beograd pod tenzijom, a Kurtiju odvezuje ruke da „integriše sever“. Iako su im motivi potpuno različiti, kada se podvuče crta, na slučaju Milana Radoičića i „Banjske“ interesi Beograda i Prištine se trenutno poklapaju. Pitanje je jedino želi li međunarodna zajednica da to toleriše.
Kako navodi Rada Trajković, ceo proces je u rukama Zapada i njihovih službi koje odlično znaju šta se tačno dogodilo u selu Banjska.
„Amerikanci su evidentno prihvatili da Beograd sudi Radoičiću i zbog toga je Vučić tražio od Kosova da mu dostavi dokaze. Kosovo nema kapaciteta da sprovede taj sudski postupak i to pokazuju brojni primeri suđenja na Kosovu. Za Srbiju je, opet, veoma važno da se taj proces pokrene. Tužilaštvo je i do sada moglo da prikupi dokaze o oružju koje je uneto na Kosovo, a i pitanje je kvaliteta dokaza koji su prikupljeni na Kosovu, pošto ja sumnjam da oni imaju stručnost za bilo kakve ozbiljnije analize bez pomoći Zapada“, zaključuje Trajkovićeva.
Slučaj „Banjska“ postao je tako jedan od žetona u igri koju Beograd i Priština igraju pod budnim okom međunarodne zajednice. Da li će i u kom obliku taj žeton morati da dođe na naplatu, zavisiće prvenstveno od umešnosti igrača i dobre volje onih koji igru nadgledaju.
