Dugogodišnja debata u Nemačkoj o tome kako postupati sa migrantima intenzivirala se nakon smrtonosnih napada nožem u Solingenu i Manhajmu ove godine. To je navelo najveću evropsku ekonomiju da proširi graničnu kontrolu uprkos protestima svojih suseda.
Osumnjičeni u Solingenu, državljanin Sirije, izbegao je nalog da bude deportovan iz Nemačke u Bugarsku, gde je prvi put ušao u Evropsku uniju. A avganistanski državljanin je u pritvoru nakon napada u Manhajmu u maju, u kojem je ubijen policajac.
Nemačka je 16. septembra proširila kontrolu na granice svih devet svojih suseda u nadi da će obuzdati priliv neregularnih migranata, odgovoriti na pretnje islamističkih terorističkih grupa i suzbiti prekogranične kriminalne organizacije.
Taj potez je, međutim, izazvao proteste drugih zemalja članica EU.
„Nije odgovor“
Nemačka leži u srcu Evrope i Šengenske zone bez viza, koja je dizajnirana da omogući slobodno kretanje ljudi i robe, što je suštinsko načelo EU.
Poljska, Austrija i Grčka bile su među zemljama koje su se žalile na granične kontrole, koje bi trebalo da traju prvih šest meseci.
Poljski premijer Donald Tusk osudio je taj potez kao „neprihvatljiv“, a njegov grčki kolega Kirijakos Micotakis rekao je da „jednostrano ukidanje Šengena“ nije odgovor.
Nemačke provere na licu mesta na granicama sa Poljskom, Češkom, Austrijom i Švajcarskom su već bile na snazi i sada su proširene na Francusku, Luksemburg, Holandiju, Belgiju i Dansku.
S obzirom na to da se naredne godine u Nemačkoj predstoje nacionalni izbori, napadi nožem su izvršili veliki politički pritisak na vladu kancelara Olafa Šolca da pooštri svoj stav prema migrantima i tražiocima azila. Ovo pitanje je dominiralo nedavnim državnim izborima koji su značajno podstakli antiimigrantske stranke.
Ali, ovo nije isključivo u vezi sa Nemačkom.
Uspeh partija krajnje desnice na izborima u ključnim evropskim zemljama podstiče čak i centrističke i levičarske vlade da pooštre migratornu politiku, izazivajući zabrinutost među aktivistima.
Stručnjaci: Granične provere neće zaustaviti migraciju
Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi rekao je nemačkom listu Štutgarter cajtung da postoje „alternative restriktivnim merama“, navodeći kao primer brže i pravednije sisteme azila.
„Fiksacija na granične kontrole neće odvratiti one koji su istinski očajni“, dodao je Grandi.
Istraživač migracija Gerald Knaus ne očekuje da će proširenje graničnih kontrola na sve nemačke kopnene granice dovesti do primetnog smanjenja broja tražilaca azila.
„Svako ko očekuje da granične kontrole dovedu do smanjenja neregularne migracije stvara očekivanje koje je neostvarljivo“, rekao je on na nemačkoj televiziji Dojčlandfank.
Granične kontrole takođe nisu bile sredstvo za sprečavanje islamističkog terorizma, jer su se mnogi počinioci radikalizovali u Nemačkoj, dodao je on.
Šta je Šengen?
Šengenski prostor bez granica omogućava slobodno kretanje za više od 425 miliona građana EU i državljana EU koji legalno žive, rade, putuju ili studiraju u bloku.
Nazvana po jednom selu u Luksemburgu, Šengenska zona je počela kao međuvladin projekat sa pet zemalja 1985. godine: Luksemburgom, Nemačkom, Francuskom, Belgijom i Holandijom.
U talasima je Šengenska zona rasla i sada uključuje većinu zemalja EU, osim Kipra i Irske, kao i zemlje koje nisu članice EU, Island, Norvešku, Švajcarsku i Lihtenštajn.
Danas se smatra najvećom zonom slobodnog kretanja na svetu. Prema podacima EU, 3,5 miliona ljudi dnevno prelazi unutrašnje granice.
Iako je odluka Nemačke izazvala kontroverze, ona nije jedina članica Šengena koja ima granične provere.
Austrija, Danska, Francuska, Italija, Norveška, Slovenija i Švedska takođe imaju privremene mere.
Bugarska i Rumunija: Pola unutra, pola napolju?
Dok se etablirane članice bore sa svojom privrženošću Šengenu, Bugarska i Rumunija i dalje pokušavaju da upotpune članstvo u zoni slobodnog kretanja, suočeni sa protivljenjem Austrije.
Bugarska i Rumunija su od 31. marta delimično pristupile šengenskom prostoru.
Kontrole unutrašnjeg pomorskog i vazdušnog saobraćaja su ukinute, dok kontrole na kopnenim granicama ostaju. Zvaničnici EU očekuju odluku o punopravnom članstvu u Šengenu do kraja godine.
U decembru prošle godine Austrija je bila jedina zemlja EU koja nije podržala potpuno ukidanje graničnih kontrola na bugarskoj i rumunskoj šengenskoj granici, navodeći kao razlog zabrinutost zbog migracija.
Veto Austrije i njen novi migracioni portfelj
Austrijski mandatar za evropskog komesara i ministar finansija Magnus Bruner je u redu za prijem portfelja Evropske komisije za migracije.
Odluka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da nominuje Brunera izazvala je kontroverzu u Briselu, s obzirom na tekuću blokadu Šengena u Austriji, kao i nedostatak njegovog direktnog iskustva.
Rumunski poslanik EU Zigfrid Murešan istakao je, međutim, da Austrija više neće moći da koristi pitanje migracija kao izgovor da blokira pridruživanje Bugarske i Rumunije Šengenu.
„Rešenje ovog problema zavisiće od njihovog sopstvenog komesara“, rekao je Murešan u Evropskom parlamentu prošle nedelje.
Novi kandidati za komesare EU tek treba da prođu svoj „roštilj“ u zakonodavnom telu EU pre nego što nova komisija bude konačno potvrđena.
Istorijski gledano, ne prolaze svi kandidati na saslušanju. U tom slučaju, njihove zemlje moraju da imenuju novu osobu.
