Ugljanin je naveo kao pozitivno to što nema međuetničkih tenzija u severnom delu Mitrovice.
„Velika je sreća što nema tenzija i problema među zajednicama. Tenzije su prisutne na visokom nivou, tamo gde se donose odluke. Živim u naselju Bošnjačka mahala, u prethodnom periodu bile su barikade, specijalna jedinica Kosovske policije, svašta nešto… Tu živi veliki broj Srba, Albanaca i Bošnjaka, ali nije bilo međuetničkih sukoba. To bi samo dodatno rasplamsalo situaciju, pa smatram da je dobro što ne postoji problem među zajednicama u severnom delu Mitrovice“, kazao je on.
Ugljanin je mišljenja da Albanci, Srbi, Bošnjaci i ostali Mitrovčani mogu živeti zajedno u miru.
„Uzmimo opet kao primer Bošnjačku mahalu – srećemo se, pomažemo jedni drugima, imamo dobre komšijske odnose. Postoje grupacije na obe strane koje žele to da poremete, ali se treba i protiv toga boriti“, poručio je.
Očuvanje identiteta i zapošljavanje Bošnjaka
Predsedavajući SO Severna Mitrovica naglasio je da su, pre svega, ugrožena prava Bošnjaka koja se tiču očuvanja identiteta.
„Vrši se tiha asimilacija naše zajednice od strane Albanaca i Srba, što smatramo da nije u redu, jer se tako gubi nacionalni identitet. Do 1999. godine imali smo džamiju u blizini mosta na Ibru, bila je simbol Mitrovice. Izgrađena je od strane bošnjačke zajednice, koja je među najstarijima u severnom delu grada. Ta džamija je srušena i 24 godine kasnije još uvek nije izgrađena… Da li će i kada to biti učinjeno – zavisi najviše od srpske zajednice, ali i od situacije koja je promenljiva.“
Ugljanin je rekao i da se ne poštuju prava pripadnika bošnjačke zajednice na severu Kosova prilikom zapošljavanja u javnom sektoru.
„Postoje paralelne institucije na severu – opštine koje se finansiraju od strane Srbije i Kosova. Zakon garantuje da će Bošnjaci u tim institucijama biti zastupljeni sa deset odsto, a u praksi nije tako. U okviru policijske stanice u Mitrovici sada radi šesnaest Bošnjaka, ali nažalost nisu to ljudi iz našeg grada već dolaze iz drugih sredina. U severnom delu Mitrovice treba da rade ljudi koji tu žive, jer su to lica koja dele probleme građana, poznaju kulturu, tradiciju itd. Na taj način treba rešiti problem zastupljenosti različitih zajednica u institucijama“, objasnio je Ugljanin.
Obrazovanje i posledice migracija
Nedžad Ugljanin je proces obrazovanja istakao kao još jedan od gorućih problema sa kojim se susreće bošnjačka manjina u Severnoj Mitrovici.
„Obrazovanje nije regulisano. Imamo škole u južnom delu Mitrovice, gde je nastava na bosanskom jeziku. Nedostatak dece je veliki problem, pošto dolazi do iseljavanja Bošnjaka iz opština gde su većina – Peć, Istok, Prizren.“
Migracije stanovništva posebno su izražene poslednjih par decenija, a predsedavajući SO Severna Mitrovica mišljenja je da na odlazak mladih najviše utiče nestabilna političko-bezbednosna situacija na Kosovu.
„Stalno je neka nestabilnost na terenu, a to utiče na iseljavanje naše i srpske zajednice. Narod želi mir, toleranciju i suživot. Sve ono što se dešava tokom dijaloga u Briselu utiče pozitivno ili negativno na ljude. Pre 1999. godine u Mitrovici je živelo 7.500 Bošnjaka, a sada ih je 444 ukupno. I dalje je aktivan taj trend migracija u zapadnu Evropu. Plašim se da ćemo doći u situaciju da nas ostane jako malo i da ćemo zbog asimilacije koja se vrši sa obe strane izgubiti svoj identitet“, pojasnio je Ugljanin.
Dodao je da su Bošnjaci “zadovoljni što se tiče zdravstva u Mitrovici, jer je usluga identična za sve bez obzira na nacionalnost”.
Pritisak na Srbe i Bošnjake da napuste kosovske institucije
Ugljanin tvrdi da je novembra prošle godine vršen pritisak na Srbe i Bošnjake kako bi napustili kosovske institucije.
„Kada sam kao predsedavajući Skupštine opštine Severna Mitrovica ušao u tu zgradu – bilo je dvadesetak radnika, većinom iz albanske zajednice. Nažalost, ovu funkciju sam preuzeo kao jedini Bošnjak u toj instituciji. Ranije je tu bila zamenica gradonačelnika iz bošnjačke zajednice, kao i veliki broj zaposlenih Bošnjaka. Nije mi bilo svejedno, zato sam pozivao bivše radnike da se vrate, jer će sve ovo proći – do dijaloga i sporazuma će doći, ne treba građani da ispaštaju zbog nesuglasica na višem nivou.“
Srbima na severu Kosova u interesu da se vrate u institucije
Ugljanin je pozvao Srbe na severu Kosova da se vrate u prištinske institucije, zato što je, prema njegovim rečima, to u njihovom interesu.
„Došlo je vreme da se situacija smiri, da se Srbi vrate u lokalnu samoupravu, jer su oni većina i treba da se brinu o manjinskim zajednicama, a ne kao što je sada slučaj.“
U Briselu ni reči o pravima Bošnjaka i ostalih manjina na Kosovu
Tokom razgovora bilo je reči i o briselskom dijalogu. Ugljanin zamera predstavnicima Beograda i Prištine, ali i čelnicima Evropske unije što se u Briselu ne razgovara o pravima Bošnjaka i drugih manjina na Kosovu.
„Smatram da međunarodna zajednica nije dovoljno fokusirana na bošnjačku zajednicu, iako naglašavaju da brinu podjednako o svima – nažalost na terenu to nije slučaj. Biće dogovora oko formiranja Zajednice srpskih opština, a mi ćemo tražiti da se u okviru nje uključi pitanje prava ostalih nevećinskih zajednica koja su garantovana Evropskom konvencijom.“
O mitrovičkom parlamentu i tabli postavljenoj ispred opštinske zgrade
Ugljanin smatra da Bošnjaci nemaju mogućnost da značajnije utiču na donošenje odluka u mitrovičkom parlamentu.
„Nismo u odgovarajućem broju zastupljeni u institucijama gde se donose bitne odluke. U SO Severna Mitrovica smo nas dvoje iz bošnjačke zajednice – koleginica odbornica i ja kao predsedavajući. Ostali su iz albanske zajednice i plus jedan Srbin“, naveo je.
Izneo je svoje mišljenje u vezi table koja je nedavno postavljena ispred opštinske zgrade u severnom delu Mitrovice.
„Zakon nalaže da na njoj najpre mora biti postavljen natpis na jeziku većinske zajednice. U ovom slučaju nije tako, izvršna vlast je uradila to bez saglasnosti skupštine. Mi ćemo tražiti da se to promeni, da na tabli bude i bosanski jezik, zato što to zakon kaže… Poslaćemo dopis Ministarstvu lokalne samouprave koje žmuri na taj problem“, kazao je Ugljanin.