Najbolji odziv građana u većinski srpskim sredinama na Kosovu na popisu zabeležen je u Opštinama Štrpce i Gračanica, tvrdi Avdulji. “Prema podacima kojima raspolaže naša agencija najbolji odziv građana je bio u opštinama Štrpce i Gračanica, negde više od 95%. Kao što smo već spomenuli, još uvek obrađujemo podatke prikupljene na terenu ali očekuje se ovakvi, dok su najniži u opštinama u severnom delu”, kaže Avdulji.
Međutim, Branimir Stojanović iz Srpskog narodnog pokreta sumnja u tačnost tih podataka, navodeći i sopstveni primer, da nije mogao da se popiše iako je to, kako kaže, želeo. Stojanović kaže da je tačno da su pojedini popisivači u opštini Gračanica odustajali od preuzete obaveze ali da Agencija nije imenovala druge.
“Očigledno da neko nije hteo da popiše Srbe, konkretno u Gračanici. U mojoj ulici, u naselju gde ja živim nije došao popisivač nijednog trenutka. Pošto znamo da su neki popisivači napuštali iz raznoraznih razloga, neko se možda razboleo, neko je odustao, šta god… Taj teren teren apsolutno niko nije preuzeo”, kaže Stojanović.
Nedostatak kampanje i nedovoljan broj popisivača
Igor Jovanović koji je bio popisivač tokom ovog procesa kaže da je odziv Srba u sredinama u kojima su većina bio slab zbog neobaveštenosti. Za to su, kaže, odgovorni u Agenciji za statistiku Kosova koji nisu angažovali ni dovoljno popisivača.
“Srbi u opštini Gračanica nisu popisani pola, dok u albanskoj i romskoj nacionalnosti da je 90% popisano. Faktički po papiru, došli smo u situaciju da u Gračanici budemo pola-pola. Znači, to će verovatno kasnije neko da zloupotrebi kao dobar podatak i recimo to može da utiče na ZSO. Nije bila dobra organizacija, recimo mali je bio rok za to, stoji i to da neki popisivači nisu bili dobro edukovani za rad, pa smo imali i to da napuštaju, da daju otkaz, postoji i to da im je neko branio da rade popis”, kaže Jovanović koji ističe da on nije imao takve pritiske.
Zorica Vorgučić, novinarka i urednica Radija Kim slaže se da je kampanje od strane ASK nedostajalo ali da su građani bili obavešteni o samom procesu preko lokalnih medija. Ističe da je na građane umnogome uticao savet Srpske liste i još nekih srpskih partija da se ne popišu.
“Što se tiče Agnecije za statistiku oni nisu imalil kampanje. Iako smo mi na završnoj konferenciji u Agenciji čuli od direktora Kastratija da su oni čak sarađivali i sa pojedinim nevladinim organizacijama na promociji popisa mi te nevladine organizace nismo videli na terenu. Njima je dat neki novac za to, mi ne znamo koliko je novca za to utrošeno”, rekla je Vorgučićeva.
Ona kao problem vidi i to što se i Opština Gračanica nije angažovala na informisanju građana o važnosti popisa i mogućim posledicama. “Ti podaci o bojkotu Srba nisu potpuno tačni, evo recimo u Gračanici su ljudi hteli da se popišu ali mi popisivače nismo mogli da vidimo. Tu je odgovornost možda i na opštini Gračanici koja takođe nije sprovodila kampanju a čini mi se da joj je to u interesu s obzirom na posledice koje je pretrpela nakon popisa 2011. godine jer zbog bojkota istog Opština Gračanica je dobijala manje novca za opštinski budžet”.
Iz Agencije za statitstiku su nakon završetka procesa popisa rekli da su za kampanju u srpskim sredinama bile zadužene i dve nevladine organizacije, jedna na severu a jedna na centralnom Kosovu. Koje su to organizacije Avdulji nije mogao da kaže, ali je naveo da su u kampanju bile uključene dve televizije čiji su vlasnici Srbi, televizija Herc iz Štrpca i televizija Mir iz Leposavića. Međutim, pored toga, navodi da je bilo poziva na bojkot.
“Činjenica je da stvaranjem zabune kod srpske zajednice od strane njihovih lokalnih rukovodilaca, nazivam ih lokalnim jer ne znam šta se dešavalo na višem niovu, je uticalo da se oni kasnije ustručavaju”.
Slab odziv na severu i zbog stavova stranaka
Za razliku od Gračanice i Štrpca gde je među građanima bilo interesovanja za popis, na severu Kosova je zabeležen lošiji rezultat, napominje zvaničnik Agencije za statistiku. To potvrđuje i Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije, potvrđujući još jednom da je partija na čijem je on čelu tražila odlaganje. Ni on sam se nije popisao, kaže.
“Ne, niti smo se popisali, niti je bilo ko došao na vrata da se popišemo, imali su dve adrese na koje su mogli da nas nađu. Niti je bilo u mom komšiluku tako da nisam ni imao mogućnost a nisam ni želeo, pravo da vam kažem”, kaže Arsenijević, dodajući da bi se držao stava stranke o bojkotu.
Arsenijević kaže da nije bilo dovoljno pripreme za ovaj popis i da je on trebao da se odloži. “Mi imamo jednu političku strukturu na vlasti u Prištini koja i sa mesta opozicije i sa mesta pozicije umanjuje broj Srba na Kosovu na 2%, na 1%, na 3% kako im odgovara na izbornom danu ili populističkom nahođenju i apsolutno je opravdano nepoverenje građana da se taj popis ne zloupotrebi”.
Sporna ratna šteta, kvalitet prevoda, intimna pitanja
Za Srbe na Kosovu pored brojnih jezičkih grešaka u samoj anketi, poziva na bojkot, nedovoljne efikasnosti Agencije za statistiku i njenih popisivača, uticalo je i pitanje o ratnoj šteti. To potvrđuje i Branimir Stojanović.
“Popisivanje ratne štete gde je apsolutno nije uvažena činjenica da su i Srbi stradali ali ne u tom periodu (od 1998. do juna 1999.godine), jesu i u tom periodu, ali najveću štetu je srpski narod na ovom prostoru pretrpeo nešto kasnije, tako da ovaj popis nije bio zainteresovan za tu temu. Zašto se ne popisuje sve ono što se izdešavalo jer za nas sukob nije prestao ulaskom Kfora već je trajao i mi smo stradali nakon tog trenutka i naravno da je trebalo da se popiše ono što se dešavalo 17. marta 2004. godine”, rekao je Stojanović.
Vorgučićeva ističe da je jedno od spornih pitanja u okviru ovog popisa bilo i ono koje zadire u intimu žena, pa napominje pitanje o abortusu.
“ Dakle, smatram da to pitanje nije trebalo da se nađe u okviru popisa i da ono zaista duboko zadire u intimu žena. Ne znam koja je svrha postavljanja takvog pitanja”, kazala je ona.
Preliminarni podaci o popisu stanovništva na Kosovu koji je završen 24. maja biće objavljeni početkom jula, a na konačne će javnost morati da sačeka do decembra. Kako će se i kada sprovoditi najavljene kazne još nije poznato, ali ono što se zna da će oni koji su odbili da se popišu morati da plate od 30 do 2.000. Kazna je veća za privredne subjekte, pa će oni morati da plate do 10 hiljada. Među građanima i učesnicima debate vlada zabrinutost da će se građani koji se nisu popisali, bez obzira na to da li su hteli ili ne, suočiti i sa drugim posledicama, isključivanje iz procesa dodele subvencija, donacija pa čak i penzija.
