„Indeks poverenja“ nudi sveobuhvatan pregled složenih odnosa između srpske i albanske zajednice na Kosovu, uz naglašavajnje ključnih faktora koji utiču na pomirenje.
Programski direktor NVO CASA Boban Simić je predstavio ključne nalaze studije o stanju etničkih odnosa na Kosovu.
„Uvažavajući kompleksnost procesa pomirenja, ovo istraživanje je sprovedeno kako bi se ostvarilo dublje razumevanje u stavovima i percepcijama Srba i Albanaca na Kosovu po ključnim pitanjima u službi izgradnje mira. Svrha istraživanja je da se identifikuju temeljni stavovi pripadnika dve zajednice o sadašnjim i budućim odnosima i mogućnostima pomirenja. Da se ustanovi nivo etničke distance, kao i da se razume uticaj različitih demokratskih faktora na oblikovanje stavova”, pojasnio je on.
Lažni narativ vlasti
Miodrag Marinković, izvršni direktor NVO CASA, naveo je da je na Kosovu veoma lako prepoznati lažni narativ vlasti. On je dodao da su Srbi sa severa žrtve lošeg rukovođenja Beograda.
„Etnički konflikt je i dalje politički kapital koji vlasti zloupotrebljavaju kako bi povećale svoju javnu podršku i to se trenutno dešava. Svi znate šta se dešavalo na severu Kosova, tamo je napeto i ljudi se plaše. Ako analizirate pristup kosovske vlade, videćete da nemaju šta da slave. Ono što kosovska vlada trenutno postiže na severu Kosova jeste predviđeno planom (Briselskim sporazumom)“, rekao je on.
Marinković je dodao da Priština rukovodi teritorijom na severu, ali da nije osvojila poverenje lokalnog stanovništva.
Politički sukob glavni generator etničkih tenzija na severu
Marinković je, komentarišući dijalog Beograda i Prištine, naveo da proces ima svoje nedostatke, te da nije bilo posvećenosti međunarodne zajednice.
„Bilo je nedostataka i postojale su neke anomalije. Stvorili smo jedno konfuzno sprovođenje, gde jedna strana nije bila u mogućnosti da inpretetiše i razume ono što se sporazumom postiglo. Došli smo u situaciju kada ne možemo sprovesti čak ni sporazume koji su skoro dogovoreni“, rekao je.
Prema njegovim rečima, ova studija pokazuje da je politički sukob između Beograda i Prištine glavni generator etničkih tenzija u severnom delu Kosova iz dva razloga.
„Veoma smo blizu nekoj vrsti političkog dogovora, samo treba da insistiramo na evropskom planu, to je moje političko mišljenje. Druga stvar je da, ukoliko nakon političkog dogovora možemo videti potencijal iz prijateljstva, možemo iskoristiti da imamo održive veze između zajednica. Cilj je da svaki građanin na Kosovu ima častan život, a to sve zavisi od političara, da prepoznaju koji su parametri časti koji svi traže za sebe”, istakao je Marinković.
Crno-bela atmosfera
Izvršni direktor NVO Integra Kuštim Koljići smatra da na Kosovu i u Srbiji vlada crno-bela atmosfera.
„Političarima odgovara da održavaju tu crno-belu atmosferu. Nažalost, na Balkanu, u Srbiji i na Kosovu, nemamo hrabre političare koji idu protiv tog talasa, već su veoma komotmi u održavanju te atmosfere“, kazao je on.
Koljići je istakao da političari rade na dobro smišljen način koji im donosi direktnu korist kako bi održali politički život u društvu.
„Oni vide te radnje kao njihovu strategiju, kao pristup kako bi održavali njihov imidž, kako bi održali vlast koju već sada imaju. Drugi problem koji vidim u ovoj atmosferi na Balkanu, pogotovo na Kosovu i u Srbiji, jeste da koji god političar, intelektualac, individualac ili umetnik na jedan ili drugi način mogu da deluju izvan ovog dobro smišljenog plana naših političara, oni se zastrašuju, ignorišu. Čisto zato što te radnje u odnosima Srbije i Kosova (političari) vide kao pretnju za održavanje mira“, dodao je on.
Bez prihvatanja nema pomirenja
Kada je u pitanju ratni sukob na Kosovu, prema rečima Bekima Bljakaja, izvršnog direktora Fonda za humanitarno pravo Kosova, Srbi i Albanci ne opraštaju jedni drugima jer tako, kako dodaje, „pružaju jednu vrstu otpora“.
„Nažalost, mi tretiramo ovo pitanje od 1999. godine. Po pitanju nastavnog plana i programa ministarstava obrazovanja Kosova i Srbije vrlo malo ima podataka o onome što se dogodilo tokom 1998, 1999. i 2000. godine na Kosovu. Podaci su potpuno jednostrani, ali i netačni, a sigurno je da mlade generacije uče iz tih knjiga i stvaraju jednu vrstu narativa koji je u potpunosti drugačiji u odnosu na druge. Da prevedem ovo – taj narativ izaziva dovodi do toga da, ukoliko uzmete mlade iz obe zajednice na Kosovu, obe zajednice misle da su oni žrtve, dok je druga strana bila agresor“, naveo je on.
Bljakaj je dodao da je u teoriji tranzicione pravde nemoguće postići pomirenje jer nema prihvatanja prošlosti, ukoliko se ne prihvate činjenice koje su konstatovane od strane sudova, drugih aktera i civilnog društva.
„U prošlosti, vekovima na teritoriji Kosova bilo je ratova i žrtava sa obe strane, ali je postojao vremenski period gde je postojao suživot. Albanci i Srbi na Kosovu su sarađivali i živeli i od 1999. godine. Ovo je možda najduži period koji je uticao na mlade generacije kojima neće biti lako ni da prihvate, ni oproste zločine koji su se dogodili. Mislim da je konačno vreme da se politička elita osvesti i da preduzmu radnje kako bi uticali na tu polarizaciju i ovu distancu između Albanaca i Srba na Kosovu“, kazao je direktora Fonda za humanitarno pravo Kosova.
Istraživanje „Indeks poverenja“ je sprovedeno u periodu od 29. marta do 16. aprila 2024. godine. Ispitano je 500 građana, od kojih 198 ispitanika iz srpske i 302 iz albanske zajednice.
Prezentacija istraživanja „Indeks poverenja – Studija o stanju etničkih odnosa“ održana je u Barabar centru u Prištini.
