„Nažalost, o tome se uglavnom priča samo kada se nešto desi, posebno u slučajevima femicida. Sve se radi iz dana u dan, jedan-dva dana se o tome priča, ali kao tema, nije dovoljno prisutna, što je zaista loše. Način na koji se izveštava o tome je veoma površan”, rekla je Teuta Arifaj.
Sličnog je mišljenja i novinarka Zorica Vorgučić.
“Ne mogu da kažem da se ne izveštava o nasilju u porodici i nasilju nad ženama, ali slažem se s ovim što je Teuta rekla. Ta tema postane aktuelna kada se desi neka tragedija. Imali smo takvih slučajeva tokom ove godine, i izveštavalo se o njima dok je to bilo aktuelno. Međutim, vrlo brzo te teme zamene neke društveno-političke, i mediji se uglavnom bave političkim temama”, dodala je Vorgučićeva.
Seksualno nasilje, kao deo šireg problema nasilja nad ženama, ostaje nedovoljno obrađeno, istakle su Teuta Arifaj i Zorica Vorgučić. Iako je prisutno u različitim segmentima društva, od radnih mesta do javnih prostora, o toj temi se retko razgovara.
Seksualno uznemiravanje postoji i na radnom mestu
Naglasile su da se seksualno uznemiravanje često zanemaruje ili čak normalizuje. Ovo, prema njigovim rečima, dodatno otežava osvešćivanje javnosti i rešavanje ovog ozbiljnog problema.
“Svi smo svesni da seksualno uznemiravanje postoji i na radnom mestu, i na ulici, i bilo gde u javnosti. Nažalost, mislim da mi, žene same, ponekad na neki način normalizujemo ono što ne bi trebalo”, rekla je Arifaj.
“Smatra se da je ‘normalno’ da muškarac dobaci ženi ili joj na taj način uputi kompliment, što je pogrešno. Postoji mišljenje da je to u redu i da se tako treba ponašati. Nažalost, čak i žene ponekad prelaze preko toga uz stav ‘pa dobro, šta,’ kao da je to normalno”, dodala je Vorgučićeva.
U srpskim sredinama u medijima dominiraju žene
Obe novinarke su se dotakle i izazova s kojima se suočavaju žene novinarke, poput loših radnih uslova i balansiranja između posla i porodičnih obaveza.
“U srpskim sredinama uglavnom su urednice i vlasnice medija žene i dominiraju žene. Čini mi se da su nekako novinarke i hrabrije i ne izbegavaju te teške terene i krizne situacije, nego budu tamo i izveštavaju, takođe se i ne libe da postave pitaje. Vrlo često na konferencijama za štampu mi imamo situaciju da samo novianarke postavljaju pitanja. Mislim da nemaju taj strah da pitaju nešto”, naglasila je Zorica Vorgučić.
“Mnoge novinarke na Kosovu su mlađe od 40 godina, 35, 40 godina većina njih. To znači da kad već napuni 30, 35 godina i onda odlučiš da postaneš majka, e onda ti posao otežava to. Uslovi u redakcijama na Kosovu nisu baš dobri i postoji neravnoteža između biti novinarka, urednica i biti majka. Tako da moraš da odlučiš šta je prioritet i onda većina novinarki odluče da napuste posao da se posvete više porodici i deci”, naglasila je Arifaj.
Arifaj i Vorgučićeva su istakle i da je jedan od glavnih problema sa kojima se mediji na Kosovu suočavaju nedostatak finansijskih resursa i adekvatnog kadra.