Ove nedelje u severnom delu Mitrovice održan je okrugli sto na kojem su učestvovali predstavnici lokalnih medija i nevladinih organizacija sa grupom novinara sa Kosova koji izveštavaju na srpskom i albanskom i iz Beograda i Novog Sada.
Razgovaralo se o saradnji između medija, bezbednosti novinara, kao i o situaciji na severu Kosova nakon serije kriza, te kako se sve to odrazilo na novinarsku profesiju, prenosi KoSSev.
„Narod je obezglavljen da više i ne zna ko se njime bavi“
Dugogodišnji novinar iz Leposavića, Ivan Vučković, kaže da nikada nije bilo teže baviti se novinarstvom na Severu Kosova, nego sada.
„Čak i ja koji se bavim običnim životnim pričama, uočavam da postoji strah da se bilo šta kaže… Više niko nema svoje mišljenje, što je najgora stvar koja može da se desi“, navodi.
Sada da izađete na ulicu i pitate građane ‘da li je dan ili noć’, oni će da razmisle dva puta šta je popularnije reći
Društvo je zahvatila apatija. Građani su izopšteni iz političkog procesa.“Niko ni za šta ne pita narod. Narod je obezglavljen da više i ne zna ko se njime bavi“, dodaje.
Opštine vode instalirana rukovodstva. Takav je slučaj i u najsevernijoj – gde on živi. Lokalnu samoupravu u Leposaviću čine ljudi koji su „zauzeli zgradu, kancelarije, primaju plate i ništa ne rade“.
„To nisu predstavnici naroda, već ljudi koji su nametnuti, da li greškama ili pogrešnom politikom, to nas ne zanima mnogo, prosto, oni ne rade u korist naroda. To su i najveći laici utvrdili“, kaže Vučković.
A ne samo što ništa ne rade, nego ‘hajde da probamo da nanesemo još veće opterećenje, da ne kažem zlo, pa da radimo i protiv nečega što bi trebalo da bude na korist.
Naglašava da je vrlo teško izveštavati u takvoj situaciji, u kojoj je čak i novinarstvo etnički podeljeno.
Upravo je pojedine medijske kuće, uz političare, označio kao najodgovornije za trenutnu situaciju na Severu Kosova.
„Ja se nekih svojih kolega stidim. Dve, tri redakcije takvih medija sam odbio i nisam hteo da za njih radim jer ne želim da se bavim takvim novinarstvom, a njima je svejedno šta će da plasiraju. Koliko je to bolno, a da ne kažemo da može da proizvede efekat“, poručio je Vučković.
Vučković je pozvao kolege da rade „čestito i pošteno“, i da je to zalog za buduće generacije.
„To više nije stvar ovog trenutka, već kakvu ćemo sliku napraviti za 10 godina i u kakvim uslovima odrastaju te generacije koje buše gume, te generacije koje napadaju ako pređu preko mosta neki drugi – to je ključ“, kazao je Vučković.
„Da nismo u rukama manipulatora, a ja sve više vidim da mediji prave potpuno lažnu sliku… Međutim, još uvek nisam izgubio nadu da postoje pojedinci, postoje kuće kojima je zaista stalo do istine – da ne bude u albanskim medijima da sve što dolazi sa srpske strane ne valja, ili da iz albanskih prenesu srpski mediji – ‘sve je užasno’“.
Savić o „etno novinarstvu“: Jedan događaj i dva narativa
„Albanski i srpski mediji ponekad imaju različitu priču o istom događaju“, Vučkovićeve reči potvrdio je i Zoran Savić iz NVO Aktiv.
Kao primer uzeo je nedavna dešavanja u Bošnjačkoj mahali, gde i živi.
Prošlog petka je navodno zalepljen stiker na spomenik posvećen UČK, nakon čega je nekoliko muškaraca, ispostavilo se Albanaca, kako se pretpostavlja, izbušilo gume na dva automobila srpskih registarskih oznaka u neposrednoj blizni.
Pojedini prištinski mediji izvestili su tada o okupljanju Albanaca „u znak revolta zbog postavljenog stikera“, ali bez spominjanja da su na vozilima izbušene gume.
„Ja sam izašao ispred zgrade i video sam jednu situaciju, čuo sam se sa kolegama (lokalnim novinarima). To je trajalo sat-dva. Onda sam pročitao vest u srpskim medijima – to je to, bio sam tu, znam šta je bilo. Nakon pola sata pročitao sam u albanskim medijima, neću da imenujem medij, potpuno drugi narativ koji je klasična poluinformacija, gde uopšte nije data cela priča. Deo o bušenju guma na automobilima sa srpskim tablicama uopšte nije bio u vesti, niti izjava policije, već samo deo u kojem je navodno oštećen spomenik borcu OVK“, naveo je Savić.
Konstatuje da je reč o zameni teza i: „Klasičnoj manipulaciji javnim mnjenjem, gde će, ukoliko sada to čita neko iz Đakovice, imati totalno drugačiju percepciju o događaju“.
Savić naglašava da je to, nažalost, samo jedan od primera, ali i da se isti način izveštavanja može naći i u srpskim medijima. Ovu pojavu definiše kao „etno-novinarstvo“.
„Borimo se svi zajedno protiv toga, ali, jednostavno – da li je to zbog toga što je krizna situacija poslednjih godina, pa svi provlače taj narativ“, kazao je Savić.
