Primirje je potpisano u 5.45 ujutru, stupilo je na snagu „jedanaestog sata, jedanaestog dana, jedanaestog meseca“ 1918. Prvobitno je isteklo nakon 36 dana i nekoliko puta je produžavano, a formalni mirovni sporazum je postignut tek naredne godine kada je potpisan Versajski ugovor.
Prva proslava Dana primirja održana je u večernjim satima 10. novembra 1919, kada je britanski kralj Džordž V u Bakingemskoj palati bio domaćin „banketa u čast predsednika Francuske Republike“.
U krugu palate je narednog dana održana dvominutna tišina u znak poštovanja prema onima koji su poginuli u Velikom ratu.
Natalijina ramonda kao simbol
Dan primirja se od 2005. godine u Srbiji obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama, a od 2012. se obeležava kao državni praznik.
Kada je 11. novembar radni rad, praznuje se neradno u Srbiji.
Za simbol državnog praznika uzet je cvet Natalijina ramonda, takozvana biljka Feniks, u znak sećanja na stradanja koje je Srbija kao država podnela, a zatim se oporavila. Cvet ramonde se nosi na reveru kao simbol pobede.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević položio je danas venac na Spomenik neznanom junaku na Avali povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu i poručio da je cela jedna generacija prekinula život zbog Srbije.
(Ne)obeležavanje Dana primirja na Kosovu
Do ove godine, predstavnici ambasada Francuske i Nemačke na Kosovu okupljali su se kako bi zajednički obeležili primirje od 11. novembra 1918. kojim je okončan Prvi svetski rat.
Kim radio je uputio pitanje ovim ambasadama da li su i danas njihovi predstavnici obeležili Dan primirja u Prvom svetskom ratu i da li je bilo zajedničke posete groblju u Prištini. Do trenutka objavljivanja ove vesti odgovor nismo dobili.
Na Iks (X) nalogu ambasade Francuske na Kosovu danas je repostovana objava Ministarstva evropskih i spoljnih poslova te zemlje u kojoj se navodi da „na današnji dan obeležavanja primirja od 11. novembra 1918. godine, Francuska slavi sećanje na sve one koji su, bez obzira na nacionalnost, pali za Francusku. Njihova hrabrost nas poziva da radimo na miru, jedinstvu i pomirenju“. Emitovan je i prenos ceremonije obeležavanja 106. godišnjice ovog značajnog dana u Francuskoj.
Kako Kim radio saznaje, na spomen-obeležju na prištinskom pravoslavnom groblju, u delu posvećenom stradalim srpskim i francuskim vojnicima u Prvom svetskom ratu, nema vidljivih tragova dolaska delegacija niti odavanja počasti.
Podsetimo, prošle godine je bela spomen-ploča iz 1984. godine, na kojoj je pored krsta ispisano „Ovde leže posmrtni ostaci srpskih vojnika palih u ratovima 1912– 18“ po nalogu ambasade Francuske najpre izmeštena sa bočne strane parka da bi nedugo potom, nakon pritska javnosti, bila vraćena na prvobitno mesto.
Ono što je izvesno, grobove srpskih i francuskih boraca u Prištini danas su obišli pojedini novinari, ali i predstavnici Srpske demokratije o čemu takođe svedoče objave na društvenim mrežama.