30.902 ljudi na Kosovu se smatra nepismenim prema poslednjim podacima Agencije za statistiku Kosova, izvučenim iz popisa stanovništva.
Stručnjak za obrazovanje Rinor Ćehaja (Qehaja) smatra da je ovo smanjenje minimalno. Prema njegovim rečima, pad je posledica generacijskih smena.
„Generalno gledano, trend koji je saopštila ASK je zabrinjavajući jer predstavlja masu građana koji ne znaju da čitaju i pišu, sada kada se to u poslednjih deset godina popravilo u minimalnom procentu, to definitivno može biti demografskog karaktera unutar starosne grupe, ali nam u isto vreme pokazuje da u mlađoj starosnoj grupi i verovatno zbog napuštanja škole imamo prisustvo nepismenosti“, rekao je Ćehaja.
Čak i bivši zamenik ministra prosvete Dukađin (Dukagjin) Pupovci je kazao da je pad nepismenosti rezultat većeg uključivanja novih generacija u obrazovni sistem. Prema njegovim rečima, prioritetno treba tretirati kategoriju nepismenih od 10 do 29 godina.
„Dok se nepismenost u poodmaklim godinama može smatrati posledicom istorijskih okolnosti i kao takvu je treba prihvatiti, zabrinjava prisustvo nepismenih među decom i mladima, koji su imali priliku da pohađaju školu“, rekao je Pupovci i dodao:
„Tematske analize koje će uslediti pružiće jasniju sliku o stanju nepismenosti na popisu 2024. godine, uključujući distribuciju po starosnim grupama. U međuvremenu, kategorija nepismenih od 10 do 29 godina ostaje visoki prioritet i treba im ponuditi posebne programe za razvoj osnovnih veština čitanja i pisanja“.
Prema rečima portparola vlade, Perparima Kriezijua, smanjenje nepismenosti od 1,5 odsto je pokazatelj značajnog napretka u oblasti obrazovanja.
„Prema podacima popisa stanovništva 2024. godine, stopa nepismenosti je smanjena za 1,59 procentnih poena – sa 3,85% (2011) na 2,27% (2024). U 2011. godini ukupan broj nepismenog stanovništva iznosio je 55,000 stanovnika. A 2024. ovaj broj je pao na 30.902 stanovnika. Ovo predstavlja smanjenje od preko 43% u broju stanovnika koji su kategorisani kao nepismeni u poslednjih 13 godina. Ovo je pokazatelj značajnog napretka u oblasti obrazovanja“, rekao je Krieziju.
A na konferenciji za medije u nedelju, premijer Aljbin Kurti rekao je da je nepismenost izraženija među najsiromašnijim stanovništvom i u ruralnim područjima. Prema njegovim rečima, kvalitet obrazovanja u siromašnim porodicama je niži, dok su u ruralnim sredinama škole lošijeg kvaliteta, jer najbolje pripremljeni nastavnici prelaze u gradske.
„Jedan od glavnih načina borbe protiv nepismenosti je izvlačenje ljudi iz siromaštva jer neke porodice koje su bile siromašne dve ili tri generacije, onda i siromašno dete može da ostane sa slabijim obrazovanjem u školi koja možda nije jedna od najboljih na Kosovu, jer se najkvalitetniji nastavnici sele u gradove“, rekao je Kurti.
Problemi sa obrazovnim sistemom su dokazani i na međunarodnom testiranju petnaestogodišnjaka – PISA, gde su kosovski učenici rangirani među poslednjih pet mesta kada su u pitanju čitanje, matematika i prirodne nauke. Na osnovu rezultata PISA testa objavljenog pre godinu dana, čini se da 83 odsto učenika ne razume tekst prosečne dužine. Pa 85 odsto učenika na Kosovu ne može da reši jednostavan matematički zadatak.
