Protestima su se, iako u manjoj meri, priključili i studenti u Severnoj Mitrovici, pokazujući solidarnost sa vršnjacima iz centralne Srbije. Ovi skupovi, kako su ocenili u emisiji “Heroji našeg doba” Petar Đorđević iz Mlade aktivne Gračanice i Magdalena Dimitrijević iz Kosovskog instituta pravde, predstavljaju zrelost, empatiju i društvenu odgovornost mladih, kao i potrebu za promenama koje prevazilaze partijske i lokalne granice.
„Mislim da su studenti pokazali kako odgovorni građani treba da se ophode i uče nas demokratiji i svemu onome što bi jedno normalno građansko društvo trebalo da ima. Tako da ja zaista vidim ove proteste kao jednu veličanstvenu priliku gde su mladi ljudi iskazali pre svega empatiju za stradale u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a onda je to preraslo u nešto veće… mislim da su svi pokazali solidarnost sa studentima i prepoznali vrednost svega onoga što rade”, rekla je u emisiji Heroji našeg doba direktor Mlade aktivne Gračanice Petar Đorđević.
Magdalena Dimitrijević ocenjuje da je aktivizam ove generacije drugačiji, jer, kako kaže, ne nosi sa sobom teret prošlosti, već jasno artikulisanu potrebu za pravednijim društvom.
“Što se tiče protesta, smatram da treba da se nastave. Sad dokle će to da ide, kao što su određeni ljudi o tome pričali, ja nisam sigurna, ali ono što smatram najvećim izazovom u tom kontekstu jeste to što mi jako dugo već vremena kasnimo sa implementacijom zahteva, i to ne samo u ovom studentskom protestu nego i ranije. I ja mislim da je ovo rezultat svega što je čekalo rešavanje”, rekla je Magdalena Dimitrijević.
Petar Đorđević je naveo da je slab odziv mladih sa Kosova na proteste studenata prištinskog univerziteta u Severnoj Mitrovici posledica atmosfere straha, kontrole i dugogodišnje apatije među Srbima na Kosovu.
“Na Kosovu su mladi ostali malo pasivniji. Ja obično kažem da ljudi na Kosovu su vrlo skloni tome da trpe i mislim da niko drugi ne ume toliko dobro da trpi i da bude strpljiv kao Srbi na Kosovu. I mislim da je to odraz toga što malo kasnimo za mladima u drugim krajevima, ali mislim da je vidljivo da ovi protesti ostavljaju trag ovde na mlade Srbe. Ljudi postaju sve svesniji i slobodni da o tome pričaju”, naveo je Đorđević.
Život između Prištine i Gračanice – dve realnosti, dva sveta
Iako ih deli svega nekoliko kilometara, Priština i Gračanica predstavljaju dva gotovo nepovezana sveta kada je reč o svakodnevici mladih Srba, zaključeno je u emisiji. Magdalena Dimitrijević, koja se iz Beograda preselila u Prištinu, navodi da njena odluka nije bila planirana, već spontana – ali da je iskustvo pozitivno.
“Meni je normalno da svako od nas ima neke predrasude, ali ja sam ih prilično umanjivala kroz svoje školovanje i samim tim što sam se priključivala raznim razmenama, aktivnostima, nekako mislim da su spale na najmanji mogući nivo, odnosno nivo neke kontrole. S druge strane mislim da mi je trebalo dosta rada da bih uspela sebe da integrišem u potpuno novu zajednicu, a isto tako i druge strane. S tim što ja eto nisam rođena u ratnom periodu i nekako pokušavam da sva ta dešavanja od ranije držim po strani, uvažavam istoriju i sve što se dešavalo, ali ne gledam da to nekako zadržavam u svojim dnevnim razgovorima, da se nešto desilo protiv nas i da smo mi uradili nešto protiv”, navela je Dimitrijevićeva.
Petar Đorđević, koji živi i radi u Gračanici, s druge strane, ukazuje na gotovo potpunu izolaciju srpske zajednice u Gračanici.
“Što se tiče mladih Srba, jesmo ostali malo više izolovani i ja često navodim da verovatno preko 90 odsto mladih iz Gračanice nikada nije bilo, ali stvarno bilo, u centru Prištine. Čak i kada ih pitate da li su bili, oni kažu jesu – do Albi Malla, tržnog centra. Zapravo nikad nisu otišli do glavnog šetališta u Prištini. Tako da mislim da je to nešto što je ostalo tu i da postoji ta barijera, možda čak i strah – da li opravdan ili nije, nisam siguran, ali verovatno i da je opravdan zbog toga što se ne vidi tolika volja da se većinski narod okrene malo više prema manjinskom narodu ovde i da pokažu da su i ostali prihvaćeni, da budu tu”, objasnio je.
Izazovi suđenja Srbima pred kosovskim sudovima: spori procesi, dugi pritvori i ograničena prisutnost međunarodnih posmatrača
Kao analitičarka Kosovskog instituta za pravdu Magdalena Dimitrijević redovno prati suđenja Srbima pred kosovskim sudovima, naročito ona koja se odnose na ratne zločine. Kaže da je slika “složena”.
„Ono što definitivno jeste problem i često pričam o tome to je što se procesi jako dugo vode i što se jako dugo ostaje u pritvoru – to jeste istina. S obzirom da ja većinski pratim suđenja za ratne zločine, za određena lica za koja se sumnja da su to počinili – ali tu sada postoje drugi izazovi koji nisu striktno nacionalistički ili kako god bi neko drugi interpretirao. Jednostavno, postoje procedure koje je jako teško ispuniti s obzirom da je prošlo 25 godina i više u nekim slučajevima. A sa druge strane, mislim da prevod dokumentacije otežava dosta stvari, s obzirom da se određeni sudski postupci u kontekstu drugih dešavanja rešavaju dosta brže. Tako da, kada uporedim domen efikasnosti u sudskim procesima prema srpskoj nacionalnosti, smatram da zaista postoje neki delovi na kojima bi trebalo raditi”, navodi ona.
Kao poseban problem ističe ograničenu prisutnost međunarodnih misija poput Euleks-a na ročištima.
“Smatram da bi trebalo da se poveća broj ljudi koji aktivno učestvuju u samim procesima. Drugo moje zapažanje što se tiče konkretno Euleks-a jeste da se nekada ne ostaje do kraja ročišta, što je mnogo značajno s obzirom da ti izveštaji moraju da budu utemeljeni ukoliko neko ima toliki potencijal da ukazuje na potrebe za određenim promenama. Tako da, što se toga tiče, efektivnost i efikasnost ostaje upitna”, navela je ona.
Decenija u službi mladih – izazovi i dostignuća organizacije iz Gračanice
Petar Đorđević je u emisiji “Heroji našeg doba” govorio i o deset godina postojanja organizacije Mlada aktivna Gračanica, koja je, kako kaže, bila jedno od mesta gde su mladi mogli da govore, deluju i rastu.
“Mnogo ljudi je kroz Mladu aktivnu Gračanicu prošlo, dalo svoj doprinos, videlo Mladu aktivnu Gračanicu kao mesto gde se njihov glas čuje. Mnogi su prvi put proputovali van granica bivše Jugoslavije, mnogi su prvi put videli Prištinu ili neki drugi grad. Mislim da smo dali značajan doprinos dosta projekata i po pitanju kulture, učenja jezika, zaštite životne sredine. Taj međuetnički dijalog se uvek provlačio i mislim da smo uvek imali dobre rezultate po tom pitanju”, naveo je Đorđević, te dodao da iako organizacija nikada nije imala stabilno finansiranje, ipak je uspela da opstane zahvaljujući, kako kaže, entuzijazmu članova.
Petar Đorđević je pozvao mlade da ne odlaze sa Kosova, već da ostanu i grade svoju budućnost tamo gde, kako kaže, pripadaju – među svojima. Magdalena Dimitrijević se takođe složila s njim, poručivši da bi volela da više mladih ostane, jer veruje da postoji prostor za rad i doprinos. Ipak, naglašava da sve zavisi od toga da li će im društvo pružiti dovoljno razloga da ostanu.
