Kada indeks slobode medija opada nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da se novinari suočavaju sa većim pritiskom od strane vlasti, vlasnika medija ili interesnih grupa da cenzurišu sadržaj. Međutim, novinarska autocenzura je neretko veći problem od cenzure.
„Odgovorna uređivačka politika se ogreda u odgovornom i ravnopravnom zastupanju različitih mišljenja. Sa druge strane, mediji u kojima postoji cenzura, a onda još gore, autocenzura, oni iz straha da će se izvor finansija ili izvor bilo kakve druge vrste pritisaka u jednom momentu naljutiti zbog mišljenja koje nije u skladu sa njegovim interesima, ti mediji polako taj izvor mišljenja stavljaju po strani“, kazala je Ivana Vanovac, predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) na Kosovu.
Vanovac: Pad indeksa slobode medija na Kosovu delimično očekivan
U neslobodnim medijskim okruženjima se često favorizuju samo „odobreni“ izvori i perspektive, što vodi ka jednoumlju, propagandi i gubitku objektivnosti u izveštavanju.
„Mislim da je veoma bitna stvar na Kosovu ta postoji raznolikost mišljenja i postoji pluralizam medija na Kosovu generalno, ali, nažalost na Kosovu su mediji podeljeni na albanske i srpske medije i oni uopšte ne prenose jedni druge, kao što bi trebalo da bude. Ali mislim da postoji šansa da se ljudi čuju preko medija drugih etničkih pripadnosti ali jezička barijera je još uvek vazna između dve zajednice, oni ne pričaju jezik drugih. U skorije vreme videli smo par srpskih glasova u mejnstrim albanskim medijima, bili su deo političkih debata o celokupnoj situaciji na Kosovu, uglavnom na severu, i imamo slučajeve u kojima bi etnički Albanci razgovarali u srpskom programu, u jutarnjim programima ili drugim emisijama na srpskom. To su mali koraci ali tu ima još dosta posla da bi se svi glasovu čuli u javnosti“, naveo je predsednik Udruženja novinara Kosova Džemajl Redža.
Sloboda medija je direktno povezana sa nezavisnošću medija od političkih i komercijalnih interesa. Bez nje, novinari mogu biti primorani da proizvode sadržaje u službi sponzora ili vlasti, a ne javnog interesa.
„Što se tiče finansiranja redakcija koje neguju nezavisnu uređivačku politiku na Kosovu, u pitanju su redakcije malih medija ili medija koji su, pre svega, registrovani kao civilne organizacije, naše finansiranje zavisi isključivo od međunarodnih donacija. To naravno nije sjajno rešenje ali bih ja od svih ovih loših rešenja u ovom trenutnu i dalje podržala takvu vrstu finansiranja. Naravno da je najbolje rešenje ukoliko bi redakcije bile finansijski samoodržive ali to jednostavno nije moguće“, istakla je urednica KoSSev portala, Tatjana Lazarević.
Kada je izveštavanje medija ograničeno ili pristrasno, publika gubi poverenje u njih. Novinarima ova činjenica dodatno otežava posao „čuvara demokratije“.
PR šalje pismo RSF zbog izveštaja o medijima. Krueziju: „Rezultate teško pomiriti sa stvarnošću“
„Što se medija tiče, mislim da treba da se vratimo na temelje. Trebamo da budemo više prisutni na terenu, treba više kontakata, više izveštaja oko svakodnevnog života i problema ljudi. Mislim da ako što više budemo izolovani u TV studije sa reflektorima i budemo ponavljali iste stvari, da budemo neka antiteza političarima, mislim da su izbori dokazali da to više ne funkcioniše. Nije samo Kosovo, zemlja koja imam te probleme, mislim da je to svuda u Istočnoj Evropi, i u drugim društvima i dalje političke emisije imaju gledanost ali više nemaju poverenja“, kazao je glavni i odgovorni urednik ATV-a Ljeart Hodža.
Pad indeksa slobode medija na Kosovu ima direktne negativne posledice po kvalitet novinarskog izveštavanja. Politički pritisci, fizički napadi, administrativne represije, finansijska nestabilnost i nedostatak adekvatne zaštite ne samo da novinarima otežavaju adekvatno informisanje javnosti, već ugrožavaju objektivnost i kvalitet novinarskog rada.
