Ova odluka usvojena je na osnovu strateške revizije EULEX-a, a na predlog Visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, što je Kaja Kalas već najavila. Politički i bezbednosni komitet saglasio se da se mandat misije produži za još dve godine, do sredine 2027.
U Odluci se ističe: „Ništa u ovoj Odluci ne treba tumačiti kao narušavanje nezavisnosti i autonomije sudija i tužilaca koji učestvuju u sudskim postupcima u okviru EULEX-a“.
Za period od 15. juna 2025. do 14. juna 2027. godine, predviđena finansijska sredstva za rad EULEX-a iznose 170.866.980 evra. Od toga, 64.492.980 evra namenjeno je za sprovođenje mandata same Misije na Kosovu, dok je 106.374.000 evra opredeljeno za podršku premeštenim sudskim postupcima u jednoj državi članici EU.
U tom kontekstu, Evropska komisija potpisuje ugovor o grantu sa sekretarom (registrar) koji deluje u ime sekretara suda koji je zadužen za administraciju tih premeštenih postupaka, a na ovaj deo budžeta primenjivaće se pravila o grantovima propisana Uredbom (EU, Euratom) 2024/2509 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. septembra 2024.
„EULEX KOSOVO biće sprovođen u kontekstu situacije koja se može pogoršati i koja bi mogla ometati ostvarivanje ciljeva spoljne akcije Unije, kako je definisano članom 21 Ugovora o Evropskoj uniji“, navodi se u odluci.
Odluka Saveta stupa na snagu danom njenog donošenja, to jest, od juče.
U odluci se inače koristi asteriks, to jest objašnjenje u fus noti da nema prejudiciranja statusa, što je deo briselskog sporazuma o međunarodnm predstavljanju: „Ova odrednica ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SB UN 1244 (1999) i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.“
Mandat EULEX-a produžavan je u više navrata u prethodnim godinama, a poslednji put 7. juna 2023. godine, za još dve godine, što je 14. jun ove godine.
U prethodnom produžetku – odluke iz 2021. godine, kada je mandat takođe produžen na dve godine, Savet Evropske Unije je odlučio i da se prenese zadatak operativne podrške dijalogu pod okriljem EU do kraja 2022. Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, pismom je tada obavestila visokog predstavnika EU o nastavku mandata EULEX-u, ali na godinu dana.
Osmani je u pismu navela da će EULEX imati tehnički mandat, bez izvršne snage, koji je zasnovan samo na praćenju, mentorstvu i davanju saveta, te da je moguće da se mandat EULEX-u produži na još godinu dana ukoliko ona pozitivno oceni rad ove misije.
Nastojanja u prošlosti da EULEX ode sa Kosova
Bilo je više pokušaja kosovskih vlasti u prošlosti da EULEX okonča svoju misiju. Tako je nekadašnji kosovski predsednik Hašim Tači 2020. godine odbio da produži mandat ovoj misiji, da bi potom sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozepom Boreljom, preko razmene pisama ipak dogovorili jednogodišnje produženje mandata misije EULEX-a.
Tada su zvaničnici iz Brisela za Koha Ditore podsetili na to da je ova misija, međutim, međunarodnog karaktera, osnovana u okviru Rezolucije 1244 i dokumenata Evropskog saveta koji su usvojeni pre 2008, te da im dozvola kosovskih vlasti stoga nije potrebna, premda bi, kako su i tada poručili, za Kosovo „bilo dobro da EULEX-u da dobrodošlicu ponovnom razmenom pisama“.
U razmeni pisama, Tači je rekao „da bi se osigurao kontinuitet misije vladavine prava Evropske unije na Kosovu tokom trajanja vanrednih okolnosti, Kosovo pristaje na tehničko proširenje EULEX-a, najkasnije do 14. juna 2021., što je Borelj u svom odgovoru prihvatio“, poručeno je u tadašnjem saopštenju predsedničkog Kabineta.
Prethodna razmena pisama izvršena je juna 2018. godine sa tadašnjom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost, Federikom Mogerini.
Prema mandatu izmenjenom 2018., EULEX Kosovo je u skraćenom mandatu imao i zaduženje da pruža podršku preseljenim sudskim postupcima u Hagu u skladu sa relevantnim zakonodavstvom Kosova.
U praksi to je značilo da je misija EULEX pružala podršku istragama Kancelarije specijalizovanog tužilaštva, što se sastojalo iz uručivanja poziva za saslušanje, ali i organizovanja saslušanja na teritoriji Kosova.
Sa izvršne u primarno savetodavnu ulogu
Osnovni cilj misije je podrška kosovskim institucijama u izgradnji nezavisnog, multietničkog i efikasnog pravosudnog sistema, policije i carine, kao i jačanje vladavine prava.
Izvršna ovlašćenja se vremenom suštinski transformisana u savetodavnu i partnersku ulogu prema kosovskim pravosudnim institucijama, posebno u vezi sa sprovođenjem sporazuma iz dijaloga Beograda i Prištine.
EULEX i dalje ima značajnu ulogu kao „drugi bezbednosni krug“, odnosno uključuje se u situacijama kada Kosovska policija nije u mogućnosti da reši određeni bezbednosni problem.
Kritike
Za razliku od prošlosti, kritike na račun EULEX-a danas stižu pre svega od strane Srba sa Kosova.
Nekoliko vodećih nevladinih organizacija sa severa Kosova prošle je godine prekinulo saradnju sa ovom misijom, ukazujući na duboko nezadovoljstvo načinom na koji ova misija funkcioniše i komunicira sa lokalnom zajednicom. Prekid saradnje usledio je nakon incidenta u Severnoj Mitrovici, kada je, prema navodima civilnog sektora, došlo do, kako je objašnjeno, nezakonitog privođenja i prebijanja Milosa Subotića, stanovnika ovog grada. Inspektorat kosovske policije je u vezi sa ovim slučajem preporučio suspenziju dvojice policajaca, ali je reakcija EULEX-a ocenjena kao nedovoljna i neadekvatna.
Prekid saradnje dodatno je produbio jaz između EULEX-a i lokalne srpske zajednice, koja već godinama izražava sumnju u efikasnost i nepristrasnost misije. U civilnom sektoru i među građanima često se navodi da EULEX nije uspeo da izgradi poverenje ni među Srbima ni među Albancima, a pojedini analitičari ističu da je misija, umesto da doprinese vladavini prava, ostala upamćena po netransparentnosti i izostanku konkretnih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Nevladine organizacije su više puta javno apelovale na EULEX da redovno informiše javnost o svojim nalazima i da transparentno prati i izveštava o istragama, ali su odgovori misije, prema njihovim rečima, ostali na nivou formalnosti.
