Učesnici su posebno istakli probleme odbijanja zahteva zbog administrativnih prepreka, nedostatka jasnih informacija, kao i specifične slučajeve građana koji se suočavaju sa pravnom nesigurnošću, dok su predstavnici institucija govorili o dosadašnjim rezultatima, kapacitetima sistema i mogućim rešenjima za prevazilaženje uočenih prepreka
Direktor NVO ACDC, Dušan Radaković, naveo je u uvodnom delu da je, prema informacijama do kojih je ta organizacija došla, u Leposaviću do sada odbijeno 125 zahteva iz različitih razloga.
„Zato što nisu imali apostil iz Srbije, zato što nisu imali dokumenta overena kod notara, nisu imali račun u kosovskoj banci i 5.000 evra na računu i tako dalje“, kazao je Radaković.
Haziri: Timovi na terenu, građani pozvani da iskoriste rokove
Direktor Agencije za civilnu registraciju, Jetmir Haziri, poručio je da je ključno da građani iskoriste rokove koji su im na raspolaganju i da ih zajednica dodatno ohrabri da uđu u proces.
U nastavku je predstavio tok aktivnosti i naveo šta je do sada preduzeto od strane Ministarstva unutrašnjih poslova i same Agencije, ističući da je proces u punom jeku.
Kako je naveo, stručni timovi Agencije svakodnevno su prisutni na terenu i u stalnoj komunikaciji sa predstavnicima civilnog društva.
„Agencija, njeni stručnjaci su na dnevnoj osnovi na terenu, ali i u kontaktu sa predstavnicima civilnog društva kako bi adresirali sve probleme“, kazao je.
Dodao je da su institucije zadovoljne dosadašnjom efikasnošću, uz napomenu da su organizovani brojni sastanci sa građanima.
„Jako smo zadovoljni efektivnošću i rešenjem na terenu, imali smo dosta sastanaka sa građanima gde smo adresirali pitanja i tokom procesa naši službenici mogu dati dodatna objašnjenja u vezi dokumentacije“, kazao je.
Haziri je istakao i da je lično, zajedno sa timom za podršku, obilazio centre kako bi se obezbedila neposredna pomoć građanima.
„Lično sam bio u većini centara sa timom za podršku i pokušali smo da damo podršku koja je neophodna tokom celog ovog procesa“, kaže.
Takođe je ukazao da postoji određeni broj slučajeva sa specifičnim okolnostima.
„Ovde govorimo o određenom broju građana koji imaju specifične situacije, koje je teško objasniti u ovoj fazi, ali mi smo otvoreni da razmotrimo i rešimo i dalje ovaj slučajeve“, rekao je Haziri.
Krasnići: Proces teče dobro, izazovi u pojedinačnim slučajevima
Direktor Departmana za državljanstvo, azil i migracije, Valjon Krasnići, ocenio je da je reč o veoma važnom pitanju i naglasio potrebu da se pronađu rešenja za probleme sa kojima se građani suočavaju.
Ukazao je i da žali što sastanku nisu prisustvovali predstavnici opština sa severa, ističući značaj njihove uloge u ovom procesu.
„Naš posao je sve vreme povezan sa njima“, kazao je.
Dodao je da su i ranije organizovani sastanci sa građanima, tokom kojih su im pružana objašnjenja u vezi sa procedurama za dobijanje boravišne dozvole.
On je poručio da je departman kojim rukovodi povećao kapacitete sa osobljem.
„Samo u kancelariji ovde na severu imamo sedam službenika koji primaju aplikacije za dobijanje dozvole za boravak. Oni dele uputstva, formulare, brošure i informacije da stranke mogu aplicirati kad god žele“, istakao je.
Tvrdi i da čitav proces za sada ide jako dobro.
„Samo u našoj kancelariji u Severnoj Mitrovici do sada smo primili više od 500 prijava i takođe mogu da vas informišem da smo već doneli prve odluke u vezi njihovog apliciranja i do sada smo doneli više od 70 odluka za porodično spajanje i neke druge stvari“, kazao je.
Govoreći o izazovima, naveo je da se oni uglavnom odnose na specifične slučajeve.
„Službenici su se trudili da daju sve instrukcije koje su potrebne kako da se reše i najmanji izazovi. Bio sam jutros ovde u kancelariji, video sam kako funkcioniše i za sada nema naglašenih problema“, kaže on.
Međutim, dodao je da su pojedini problemi proistekli iz nedovoljne informisanosti građana.
„Nisu imali prava objašnjenja od strane lokalnih službenika i mogu vas informisati da smo mi podelili smernice i uputstva kod civilne registracija, jasna uputstva šta se traži za koju kategoriju“, kaže.
Bitići: Fokus na odbijenim zahtevima i pravilima apliciranja
Direktor Pravnog departmana Ministarstva unutrašnjih poslova, Ćendrim Bitići, fokusirao se na slučajeve odbijenih zahteva za boravišnu dozvolu.
„Ako jedna osoba aplicira i odbije mu se zahtev, zakon obavezuje da se ta osoba udalji sa teritorije Kosova, to je standard u svim zemljama sveta, naročito u Evropi, izdaje se odluka i njegova obaveza je da napusti teritoriju“, kaže.
Dodao je da pojedini zahtevi koji su na kraju odobreni nisu odmah usvojeni zbog nedostatka određene dokumentacije.
„I kada su službenici videli da ima prava da dobije boravak, ali da ne poseduje neki dokument, rekli su da donese taj dokument da ne bi odbili zahtev, jer ako se odbije, on mora da napusti teritoriju Kosova i nijednom građaninu nije odbijen zahtev za boravak do sada i nadamo se kad se zaključi ovaj proces, neće biti nijednog slučaja odbijanja“, poručio je.
Bitići je naveo i da je, bez obzira na ishod zahteva, važno da podnosilac dobije potvrdu da je aplicirao.
„U svakom slučaju, ne verujem i ne bi smelo biti slučaja da je neko aplicirao, a da nije uzeo neki dokaz u vezi apliciranja“, kaže.
Istakao je i da u slučaju odbijanja zahteva mora biti doneta formalna odluka, kako bi stranka imala mogućnost da uloži žalbu.
Govoreći o apliciranju za državljanstvo, kazao je da je zakonski rok za obradu zahteva šest meseci.
„U slučaju da aplicirate za državljanstvo, zakonski rok za obradu zahteva je šest meseci, u tom roku je obavezno da se donese odluka“, kaže.
Kada je reč o dozvolama za rad, naveo je da njihovo razmatranje još nije započeto zbog postojanja dodatnih preduslova.
Eljšani: 224 upozorenja i 21 kazna od početka primene
Zamenik komandira Kosovske policije za region Sever, Veton Eljšani, naveo je da je od početka primene zakona, od 16. marta, izrečeno 224 upozorenja i 21 kazna.
Govoreći o primeni zakona, ocenio je da proces za sada protiče bez većih problema.
„Ali policajci kada zaustave nekoga na putu, oni odrede šta će uraditi sa tim građaninom. Oni mogu da te kazne, ali mi smo ostavili da policajci odluče“, kaže.
Poručio je i da ne očekuje poteškoće u daljoj primeni, ističući da se situacija za sada odvija stabilno.
„Trenutno kada neko pokušava da ukloni vozilo i da pokuša da ode u Srbiju, mi nećemo sprečiti, ali u jednom određenom trenutku mi ćemo morati možda da ih zadržimo na granici, jer su policajci odgovorni za red na severu“, kazao je Eljšani.
Dodao je i da se trenutno sugeriše na policijske službenike na administrativnim prelazima da ne zaustavljaju vozila prilikom izlaska sa Kosova.
Građani ukazali na problem
Jedna od građanki, Ivanka Golubović iz Severne Mitrovice, iznela je problem nemogućnosti pribavljanja kosovskih dokumenata.
„2013. godine nakon rođenja deteta predala sam dokumenta i dobila sam napismeno iz Prištine da sam odbijena, a razlog odbijanja ne znam“, kaže Golubović.
Na pitanje da li je prijavu podnela preko direktora škole, s obzirom na to da je zaposlena u Osnovnoj školi „Sveti Sava“, odgovorila je da nije, uz obrazloženje koje je tada dobila.
„Kada je stigao taj dopis u školu navedeno je da se prijavljuju samo profesori koji ne žive ovde, koji žive u Srbiji, a mi koji imamo dokumenta na PU Kosovska Mitrovica i koji živimo ovde da ne trebamo da se prijavljujemo“, kaže ona.
Na njen slučaj odgovorio je Ćendrim Bitići iz Pravnog departmana Ministarstva unutrašnjih poslova, navodeći da postoji mogućnost da aplicira za boravišnu dozvolu.
„Mi imamo listu osoba što je javno koji rade u institucijama i listu studenata, kada ste vi došli da se prijavite, mi smo videli da vi niste na toj listi, institucija vas nije stavila na tu listu, kao osoba koja treba da aplicira za dozvolu za boravak“, kazao je Ćendrim.
Pojasnio je da je jedan od ključnih kriterijuma za apliciranje za boravišnu dozvolu zaposlenje u instituciji koja je licencirana ili akreditovana, odnosno, ukoliko je reč o privatnom sektoru, da je poslodavac registrovan u Agenciji za registraciju biznisa.
„Odlukom ministra 16. marta mi smo omogućili apliciranje osoblja koje rade u institucijama ako se oni nalazi na toj listi, uslov je da bude na toj listi“, kazao je on.
Takođe joj je savetovao da se obrati nadležnima koji su sastavljali spiskove zaposlenih, kako bi njeno ime bilo uvršteno.
„Ako je vaše ime ubačeno u tu listu, ne morate čekati termin i kad god se javite u zgradi, vi ćete biti primljeni da aplicirate za dozvolu za boravak“, kazao je on.
Sličan problem iznela je i Dragana Krasić Kostić, koja već 23 godine živi u Severnoj Mitrovici.
„Zašto opet mora opet procedura boravišnih dozvola pa državljanstvo, zar nije nešto olakšano sada“, upitala je.
Navela je i da je prethodno boravila u Srbiji šest meseci kako bi pribavila srpska dokumenta, nakon što je ranije bila odbijena.
Na njen slučaj Bitići je ukazao kao na specifičan, navodeći da postoje različite pravne mogućnosti za rešavanje statusa.
„Sada odlukom ministra dokumenti paralelnih institucija se prihvataju za period od godinu dana i način kako možete aplicirati je za porodično spajanje. Drugi slučaj kako možete aplicirati je kroz naturalizaciju kao iz dijaspore i zakon predviđa da bilo ko, ko je rođen na Kosovu ili mu je jedan od roditelja rođen na Kosovu ima pravo da aplicira direktno za državljanstvo“, kazao je on.
Okrugli sto organizovala je nevladina organizacija Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC).
