Tačan broj žena silovanih tokom rata na Kosovu nije poznat, ali su tokom posleratnih godina razne kosovske i međunarodne organizacije navodile da bi taj broj mogao biti 20.000.
Osmani je rekla da su počinioci mislili da seksualnim nasiljem mogu da obeščaste Kosovo, ali „u stvari nikada nisu uspeli i nikada neće uspeti da urade tako nešto“.
„Vi ste heroine, vi ste ponos i vi ste čast Kosova“, rekla je Osmani obraćajući se žrtvama seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.
Osmani je govorila na međunarodnoj konferenciji o seksualnom nasilju u sukobu, organizovanoj povodom 25. godišnjice Kosovskog centra za rehabilitaciju preživelih torture (QKRMT).
Predsednica Kosova je zahvalila Centru na poslu koji je uradio i rekla da je tokom godina bio sigurna kuća i utočište za nebrojene žrtve koje su našle podršku i uverene da mogu da govore pred narodom Kosova i sveta za ono što im se dogodilo.
„Moramo se boriti da se istorija ne ponovi. Nepravde nikada ne bi trebalo da prođu u tišini, a pravda se, svi znamo, ne može postići bez pozivanja na odgovornost počinilaca za počinjene zločine. Naš zajednički fokus mora biti borba za pravdu“, rekla je Osmani.
Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) rekao je da su žrtve seksualnog nasilja tokom rata uprkos neizbrisivim traumama „pokazale izuzetnu snagu da započnu novi život“.
Feride Rušiti (Rushiti), koja vodi Kosovski centar za rehabilitaciju preživelih torture, rekla je period posle rata takođe bio veoma težak.
„Bilo je veoma teško suočiti se sa stigmom koju su doživele žene koje su preživele seksualno nasilje, tišinom, sramotom u porodici“, rekla je ona.
Vasfije Krasnići – Gudman (Krasniqi – Goodman), prva žena koja je javno rekla da je bila žrtva seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu, rekla je da treba više učiniti za preživele i kritikovala kosovske vlasti zbog procedura koje su uvele da se utvrdi status žrtve.
Ona je rekla da je žrtvama teško da budu svedoci nečega što se dogodilo pre 25 godina.
„Neko vam u lice kaže da ‘ti nisi žrtva, i to je vrsta silovanja, kada se to negira“, rekla je Krasnići, specijalna izaslanica predsednice Osmani za rešavanje pitanja seksualnog nasilja tokom rata.
Na konferenciji je učestvovao i dobitnik Nobelove nagrade za mir Denis Mukvege (Mukwege) koji je nagrađen za radu na okončanju upotrebe seksualnog nasilja kao oružja rat, prenosi RSE.
On je rekao i da treba prekinuti neprihvatanje i isključivanje žrtava seksualnog nasilja iz društva, jer tako nešto ponovo dovodi do traumatizacije žrtve.
„Žrtve nikada nisu krive za zločine koje su doživele“, rekao je Mukvege.
On je pozvao državu Kosovo da vodi računa o toj kategoriji, da im pruži zaštitu kakvu im nekada nije mogla pružiti i da uključi pravo na pravdu, istinu, obeštećenje i garancije za neponavljanje slučajeva.
Dobijanje statusa žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu obezbeđuje penziju od 230 evra mesečno i druge beneficije, kao što su: oslobađanje od poreza na imovinu, prioritet pri zapošljavanju, zdravstvene usluge itd.
U znak podrške žrtvama, Kosovo je proglasilo 14. april Nacionalnim danom žrtava seksualnog nasilja iz rata.
Međutim, prema podacima iz novembra prošle godine, samo blizu 2.000 ljudi se prijavilo za dobijanje statusa lica žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu, a status je odobren za oko 1.600 ljudi.
U početku se od prijavljenih traži da popune formular i prikupe nekoliko dokumenata: medicinski izveštaj, psihološki izveštaj, pravni izveštaj, izjavu svedoka, fotografije koje dokazuju telesne povrede, novinske članke…
U slučaju da Komisija želi dodatna pojašnjenja za usvajanje zahteva, traži se da se podnosilac lično pojavi pred Komisijom.
