Učestalo uznemiravanje žena na severu Kosova, posebno u Severnoj Mitrovici, počelo je, kako tvrde tamošnje stanovnice, usled etničkih tenzija i otvaranja lokala u vlasništvu Albanaca u ovom gradu. Međutim, zbog osetljivosti političko-bezbednosne situacije, ali i iz straha i nepoverenja u policiju, ovakvi slučajevi se retko prijavljuju.
Kako potvrđuju, na ulicama im se dobacuje, upućuju seksistički komentari, neprimerene gestikulacije, te pozivi da uđu u vozila.
O seksualnom uznemiravanju poslednjih godinu dana svedoče same žrtve, neformalna grupa žena, civilno društvo i mediji. Poslednjih dana tema se ponovo aktuelizovala, a naročito nakon nedavne prijave da je na glavnom mitrovačkom šetalištu uznemiravana maloletnica. Ovaj slučaj je prijavljen policiji koja je privela i novčano kaznila osumnjičenog.
Žene tvrde da se ne osećaju bezbedno
Aneđela Dimić koja živi u Severnoj Mitrovici kaže da je nedavno doživela uznemiravanje na ulici.
“Ne poznajem nijednu žensku osobu odavde koja se nije susrela sa nekim oblikom neprimerene verbalne komunikacije. I sama sam imala takvo iskustvo. Desilo se to da sam čekala svog dečka ispred butika i prošli su neki ljudi albanske nacionalnosti koji su bili u kamionu i dobacivali mi, zvali me da uđem u kamion. To je sve češće”, kaže Anđela.
Ističe da mnoge devojke i žene nemaju poverenje u Kosovsku policiju pa slučajeve ne prijavljuju. “Imali smo primere da policija i ne reaguje na takve stvari”, dodaje ona.
Da se žene ne osećaju bezbedno, posebno u večernjim satima, potvrđuje za Radio Kim i Ivana Joksimović. Naša sagovornica kaže da su učestali primeri seksualnog uznemiravanja počeli u poslednje dve godine. “I ranije je bilo takvih primera, ali sporadično, ali kada su počele tenzije između severa i juga – konkretno, kada su se na šetalištu otvorili neki albanski lokali onda su sve više i više i preko dana, imate primer da oni dobacuju i to najčešće maloletnim devojčicama”, kaže Ivana.
Zbog toga su, kaže, u strahu i deca i roditelji. Na pitanje – šta radi policija, Ivana odgovara: “Policija posmatra i ne reaguje. To jeste alarm i za međunarodnu zajednicu, ali nažalost i ta međurodna organizacija se oglušava od tih naših znakova koje im dajemo, odnosno na uznemiravanje i seksizam”.
Joksimovićeva naglašava da se ne oseća bezbedno više u gradu. “Ja živim na obodu grada, ranije sam mogla da idem peške i ja i moje dete, ali to više ne može. Ni preko dana, ni uveče, moramo taksijem, jer usput dolazi do dobacivanja, česte su situacije da iz kola u prolazu dobacuju. To su ljudi koji dolaze sa strane iz nekih drugih delova albanskih sredina”.
Eljšani: Samo tri prijavljena slučaja
U policiji kažu da nema mnogo prijavljenih slučajeva seksualnog uznemiravanja žena u regionu sever. “Ja mogu samo jedno da kažem, mi do sada za 2025 godinu imamo samo tri slučaja prijavljena kod nas seksualnog uznemiravanja, od sva tri slučaja imamo dva osumnjičena što znamo, a jedan ne znamo, nismo mogli još da dokažemo ko je taj čovek. To je što su otvoreni slučajevi kod tužioca”, kaže zamenik direktora Kosovske policije za region sever Veton Eljšani.
Ipak dodaje da žrtve treba da prijavljuju slučajeve policiji. “Za Kosovsku policiju je važna bilo kakva informacija koja dolazi do nas”.
Aljović Mihajlović: Slučajevi se mogu pokretati i ex officio
Ines Aljović Mihajlović iz organizacije ACDC kaže da je nakon pritiska javnosti i u zimskom periodu smanjen broj slučajeva seksualnog uznemiravanja, ali da je s proleća ovaj problem ponovo postao aktuelan. “Najveći broj prijava imamo od žena iz Severne Mitrovice jer je ovde nekako najveća koncentracija kafića i noćnog izlaska pa su devojke i devojčice počele sve češće da prijavljuju da imaju problema, posebno u noćnom periodu. Muškarci ne prezaju od toga da na jedan vrlo uvredljiv način dobacuju ženama, da ih pozivaju da odu sa njima na piće, da ih pozivaju da uđu u auto”, kaže Ines za Radio Kim.
Na pitanje da li je seksualno uznemiravanje žena na severu isključivo vezano za “odnos muškaraca prema ženama ili ima i etničku konotaciju”, Aljović Mihajlović kaže da se ne radi o pojedinačnim slučajevima. “Nije to da muškarac dobacuje, nego je to grupa muškaraca Albanaca koja dobacuje. Mi konstantno imamo žene koje se žale na albansku populaciju, nemamo devojke koje prijavljuju da to isto čine pripadnici nelabanske zajednice, odnosno nevećinskih zajednica, i moram da naglasim da se to ne dešava u multietničkim reonima kao što je Bošnjačka mahala. Vi u centru Severne Mitrovice imate grupaciju muškaraca koji se osećaju vrlo slobodno da ženama dobacuju kojekave komentare i zbog toga mislim da oni ciljano, sa jasnom namerom dolaze na sever kako bi provocirali žene”.
Ines je i sama bila žrtva uznemiravanja, ali slučaj nije prijavila policiji, već medijima. Kaže da je policija na osnovu njenog svedočenja za brojne medije mogla da pokrene slučaj. “Znam i žene koje su isto učinile, ali nas nikada niko nije kontaktirao kako bi nas eventualno ispitao o nekim pojedinostima slučajeva. Mi imamo i dalje neformalnu grupu žena koja se bavi ovom problematikom, pa imamo i žene koje su prijavile policiji ali od svih tih prijava je samo jedna žena pozvana i to zato što je radnica u međunarodnoj organizaciji pa verujem da taj pritisak potiče odatle s obzirom da je ona insistirala o rešavanju njenog slučaja. Policija tu nije imala kud i morala je taj njen slučaj da procesuira ali ostale žene koje su prijavljivale svoje slučajeve nisu našle epilog, policija ih upućuje na te slučajeve prijave po privatnoj tužbi, ne pokreću postupak ex officio što bi bio i logičan sled događaja s obzirom da imamo kamere, ceo grad je pod video nadzorom”.
Aljović Mihajlović podseća da je neformalna grupa žena uz pet organizacija civilnog društva sa severa zatražila od međunarodne zajednice podršku. “Da zaštite žene i da u okviru svog mandata ovaj problem podignu na jednu najvišu instancu jer problem postoji unazad godinu dana a sada se javlja u većoj razmeri. S obzirom da nemamo primere kažnjavanja počinilaca smatramo da ova tematika treba da se podigne na veći nivo”.
Komšijske straže
Zbog učestalih tvrdnji žena da su doživele seksualno uznemiravanje, politička partija Srpska demokratija je došla na ideju da formira “komšijske straže”. “Komšijske straže nisu ništa novo, odnosno da komšija osmatra teren. Mi smo sada u fazi formiranja, tražimo volontere, posmatrače, imaćemo jaku organizacionu strukturu. Pitanje je jako osetljivo i naš cilj je da već tokom vikenda kada se očekuje priliv tih seksualnih predatora, već u petak i subotu veče, imamo jednu spremnu patrolu, osmatrače koji će nam je javljati a mi ćemo sve prijavljivati policiji”, kaže Aleksandar Arsenijević, predsednik Srpske demokratije.
Dodaje da to nije “nikakva paralmilitarna organizacija”, već samo jedan model koji je imao uspeha u svetu. “Ovo može biti model i za ostale opštine na Kosovu kako rešiti slučajeve jer mi sada imamo situaciju da su mnoge žrtve bile obeshrabrene da odu u policijsku stanicu, bile su obeshrabrene samim ponašanjem nekih policajaca. Na ovaj način stavljamo sve te slučajeve pod lupom. Po našim saznanjima, samo tri od blizu 40 slučajeva su procesuirani po prekršajnoj prijavi, odnosno remećenje javnog reda i mira, umesto da budu procesuirani po članu 193 seksualno uznemiravanje gde je zaprećena kazna do tri godine zatvora i gde se karakteriše kao krivično delo”.
Arsenijević kaže da u nerešavanju slučajevima “nije problem samo policija nego i tužilaštvo” koje bi, dodaje, treblao da igra ozbiljnu ulogu. “Ono kaže policiji da nema elemenata krivične odgovornosti”.
Kaže da je namera “komšijskih straža” da se počinioci snime. Istovremeno od policije očekuje podršku. “Očekujemo da neće smetati u sprovođenju ove ideje jer ovo njima može samo da pomaže, ukoliko žele da rade”.
Komšijske straže činiće volonteri koji će biti označeni, mobilne patrole i osmatrači. “Građani i građanke će njima moći da se obrate na licu mesta i sa njima zajedno odu do stanice policije da prijave slučaj. Osmatrači će sa svojih terasa snimati događaj u određenom perodu dana, našli smo kritične tačke koje će biti pokrivene gde se najviše dešavalo takvih slučajeva”, ističe Arsenijević.
Kako policija gleda na najavu o formiranju “komšijskih straža”
Veton Eljšani iz Policije regiona sever kaže da je upoznat sa namerom Arsenijevića da formira “komšijske straže”, ali da smatra da bi ovakvim pitanjima trebalo da se bavi opštinski Odbor za bezbednost zajednica. “Ne može jedan političar da uzme stvari u svoje ruke i tako da radi. Ako bi bilo da se formira nešto kao što smo čuli, mislim da je to jer ima još tri četiri meseca do novih lokalnih izbora, možda je to zbog novih lokalnih izbora. Komšijske straže su bile pre, 2000-2004. godine, a sada imamo Odbor za sigurnost zajednica u opštini. Za nas je važno da dobijemo informacije ali ako neko hoće da uzme zakon u svoje ruke, to je onda problem i to ne može da se desi”, kaže Eljšani.
Smatra da svako može da prijavi slučaj seksualnog uznemiravanja policiji, ali smatra da je pogrešno da se o prvo obaveste mediji. “Naše iskustvo je ako sve prvo ide u medije pa onda kod nas, može da bude problem za ljude, jer ljudi postaju mete, a niko nije kriv dok se to ne dokaže sudskom odlukom. Zato mi mislimo da bi sve trebalo da dođe do nas od građana a ne nekakva posebna jedinica ljudi. To može da bude i nasilno, može doći do nasilja a mi ćemo onda morati da idemo kako zakon kaže. Ako vidimo da je nešto van uobičajenog, mi ćemo da vidimo ko je i šta je to, pa ćemo najverovatnije da ga uzmemo u stanicu kako bi videli ko su i šta su”, poručuje Eljšani.
Eljšani dodaje da pojedine slučajeve ne mogu da dokažu, uprkos proverama i ispitivanjima u policiji. Ipak dodaje da svaki slučaj policija uzima sa ozbiljnošću.
Pročitajte još članaka sa istim ključnim rečima:
Sentić i Neformalna grupa žena: Oprezno kada se piše o seksualnom uznemiravanju
