„Zahvaljujući Kosovu i Jasenovcu, mi postojimo kao narod“, rekao je na otvaranju izložbe vladika raško-prizrenski Teodosije i dodao da je postavka autora Darka Nikolića vrlo značajna.
„Možda ima nešto neobično u ovoj izložbi, ova izložba je modernija jer odražava naše vreme. Na svoj način, pomaže nam da sačuvamo sećanja na nevine žrtve, sećanja na sve one koji su stradali jer su bili ljudska bića i nisu se mogli, kao takvi, uklopiti u kalupe ozloglašene NDH. Bilo je pravoslavnih i drugih vera, Roma, Jevreja i Hrvata koji se nisu slagali sa tadašnjom politikom. Svi su oni žrtve koje treba da poštujemo i da ih se sećamo, da nam ovo bude svetionik da ne hodamo ni levo, ni desno, već prema pravom cilju“, kazao je vladika Teodosije.
Direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković je rekao da je Jasenovac jedna od najvažnijih tema, ne samo prošlosti ili sadašnjosti, već da mora biti tema i naše budućnosti.
„Priču bih započeo rečima profesora Gedeona Gradifa, koji je za Jasenovac kazao da je mnogo brutalniji od Aušvica. Najteže je ono što su ostavili dečaci i devojčice koji su pukom srećom uspeli da prežive Jasenovac, ta njihova potresna svedočanstva gde govore o onome što su svojim očima videli, kako su ubijane bebe na majčinim grudima, kako su ubijana deca u kolevci. Sve ono što smo preživeli u Jasenovcu predstavlja genocid“, naglasio je Marković.
Kustos Muzeja žrtava genocida Stefan Radojković smatra da se o ovoj temi mnogo priča, ali jako malo zna.
„Jasenovac nikada nije bio tabu tema, prema njemu je postojao tabu pristup. Za vreme socijalističke Jugoslavije postojali su određeni obrasci kako se moglo govoriti o ovoj temi. Jedan od tih načina je bio da se žrtve i zločinci apstrahuju“, kazao je.
On je dodao da je audio izložba „Jasenovac, logor smrti, zemlja živih“ istovremeno otvorena i u Kulturnom centru Republike Srbije u Parizu.
„Ova tema se konačno i produbljuje i proširuje. Ona izlazi iz granica bivše SFRJ, prevedena je na više jezika. Naši naučnici sve više objavljuju i istražuju, upoznaju se sa ljudima koji su stradali, da li u Jasenovcu ili u nekom od njegovih pet logora ili širom NDH“, naveo je Radojković.
Kosovo kao inspiracija
Darko Nikolić, jedan od autora ove izložbe, kaže da mu je Kosovo bilo inspracija da se on i kolega bave logorom Jasenovac.
„Kroz pokušaj da protumačimo šta Kosovo znači za naš narod i za mene lično, koautor Bogdan Španjević i ja smo došli na ideju da o svom iskustvu koje smo sticali ovde, na Kosovu, da progovorimo o Jasenovcu. Kosovo i Jasenovac su jedna priča sa dva imena“, kazao je Nikolić za RTV Kim.
On je dodao da je specifičnost izložbe to što su autori pokušali da stvare narativ koji se razlikuje od uobičajenog načina izlaganja ove teme.
„Ovo je narativ koji podrazumeva neobičan živi susret sa onima koji su stradali u jasenovačkom logoru kroz upotrebu savremene tehnologije i audio formu. Verujem da će vas ova izložba izvesti iz atmosfere Velikog Petka u atmosferu vaskršnje radosti“, rekao je Nikolić.
Prema autorovim rečima, poruka izložbe se tiče vrednosti dara života, vrednosti svake pojedinačne ličnosti, ali i svakog momenta koji nam je podaren.
Naratori priča o Jasenovcu su glumci Radivoje Raša Bukvić i Bojana Kovačević-Gajin. Dizajn zvuka koji je stožer i krucijalni element iskustva i doživljaja izložbe uradila je Natalija Strahinjić.
Virtuelni projekat „Jasenovac, logor smrti, zemlja živih“ podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a partner projekta je Muzej žrtava genocida.
