Glumca Petra Božovića i istaknutog kulturnog radnika i privrednika Branislava Baćovića, pokrovitelja ove turneje po Кosovu, je u ime naroda Orahovca i Velike Hoče pozdravila Olivera Radić profesor srpskog jezika u Gimnaziji Orahovac.
“Dobro ste nam došli u naš grad u Rajsku baštu. U vremenu kada je na Кosovu i Metohiji teško, kada naš narod prolazi kroz svakodnevna iskušenja, ovakve posete nam mnogo znače. Govore nam da nismo sami, da ima dobrih ljudi, intelektualaca i humanista poput vas, koji su sa nama kada je najteže, kada se i naši najbliži srodnici boje da ovde dođu da nas posete”, rekla je Olivera Radić.
Deca su goste pozdravila himnom Orahovcu, a autor pesme je sa Pavlinom Radovanović izveo i pesmu Oj Кosovo dušo Srbinova.
Deca su glumcu i dobrotvoru Baćoviću uručila zahvalnice i time inspirisala glumca da govori o vremenu pre pedeset godina kada je bio u poseti Orahovcu i u pripremi za snimanje filma Derviš i smrt istraživao tekije.
“Pre mnogo godina u okviru priprema za snimanje filma Derviš i smrt istraživali smo običaje i tekije po čitavoj Jugoslaviji, pa smo bili i u ovoj u Orahovcu. Sad su me ova deca koja su mi uručila zahvalnice podsetila na neke trenutke. Onaj Orahovac koji pamtim i ovaj danas se ne mogu uporediti. Pamtim ga po ogromnoj količini dece koja su kao vrapci u jatu trčala za nama, glumcima (bio je Petar Кralj, Pleša, Butković i drugi) i vikala Čkalja, Čkalja… Sa tim osećanjem danas pričam. Hvala što ste me pozvali, hvala gospodinu Baćoviću Branku koji me doveo, organizovao sve, jer velikih problema imamo da dođemo da gostujemo na Кosovu. I sad, kad sam ušao ovde, i kad sam video ovu decu, pitao sam se što su ih roditelji doveli, ali sam se odmah setio da oni nemaju kome da ih ostave, da su zato došli svi porodično…”, istakao je Božović.
Petar Božović je rekao da mu je i celo Кosovo drugačije nego nekada.
“U mom dugom veku bio sam na Кosovu bar desetak puta raznim povodima i jedan od njih je bio i Gorski vijenac koji smo izvodili po crkvama i manastirima i ovo što sad vidim je drugačije od onog tada… I pamtim taj osećaj koji sam imao u Gračanici gde je bilo tri hiljade ljudi, i osećaj u Pećkoj Patrijaršiji, padala je sitna kiša, hladnjikava, bilo je gledalište prepuno, sestra Batrićeva je bila Ljilja Dragutinović koja je tamo tužila a mi, glumci, smo bili iza, plakalo je gledalište, mi smo plakali, a kamenje je tutnjalo po krovovima Pećaršije od njih. To sam nazvao San kosovske noći i jedanput sam imajući priliku da u Politici imam neki svoj prostor to i objavio. I nikad neću zaboraviti”, napomenuo je glumac.
Božović je zamolio one koji prave nastavne planove u Srbiji da se obavezno unese poseta Кosovu.
“Ja bih zamolio one koji prave planove i nastavni program svih ekskurzija srednjih škola i fakulteta da se baziraju na Кosovo kao na našoj usredsređujućoj nacionalnoj meti, što bi danas rekli ‘fokusiranoj targeti’. Naša mladež bi videla nešto čime bi bila začuđena. Zašto moram da vidim Barselonu i neke druge gradove, poštujem sve, ali ako ne vidim Dečane, ne vidim Gračanicu, ako ne vidim Devič, ako ne vidim tamo gde mi je srce, ako ne vidim Njagoša odakle peva, ako ne vidim srpske junačke pesme, ako ne vidim gde mi je sve. Tako da kao da ste mi poklonili sve ovo, vi i gospodin Baćović Branko. Hvala vam što ste tu i boli me duša, i ako nastavim dalje opet ću plakati, a ima vreme za plakanje. Plakaćemo jednog dana sa radošću jer suze nisu samo za tugu”, istakao je Petar Božović.
Okupljeni su želeli da se fotografišu sa glumcem, a posle je priređeno i druženje uz večeru u domu porodice Radić.
