Monografija „Sa Cvejom“ o velikanu jugoslovenskog glumišta Branku Cvejiću je zbirka autorskih tekstova, sećanja njegovih bliskih saradnika, članova porodice i prijatelja. Ona predstavlja važan dokument o jednom izuzetnom umetniku i njegovim dostignućima u oblasti kulture i umetnosti.
Dugogodišnji prijatelj i saradnik Branka Cvejića i reditelj Boris Liješević je istakao da mu je velika čast da govori o Branku. On se prisetio se glumčevog učestvovanja na festivalu „Grad teatar“ u Budvi gde je bio redovan gost, njegovog boravka u ovom gradu na primorju, ali toga i koliko je Cveja bio voljen i poštovan među ljudima i kolegama.
„Jugoslovensko dramsko je za njegovo vreme doživljavalo svoje najznačajnije trenutke, tada je dobijalo najznačajnije nagrade i odlazilo na najznačajnije svetske festivale, gostovanja. To je bila takva briga za pozorište, briga za svaki detalj, da je ta njegova briga često bila predmet šala i duhovitih anegdota“, kazao je on.
Glumac Svetozar Cvetković je pred prisutnima pročitao jednu od priča iz glumčeve monografije i istakao Brankovu ljubav prema vožnji i upravljanju automobilima.
„Ideja da se napravi ova knjiga, da se ostavi ovakav trag jeste, naravno, prevashodno zasluga samog Branka Cvejića, ali i Beke Vučo koja je došla na tu ideju i da to ostane trajni beleg jednog vremena, ali i divnog umetničkog karaktera kakav je imao i sa sobom ostavio Branko Cvejić“, kazao je on.
Knjigu „Sa Cvejom“ priredila je Beka Vučo. Ona i Branko Cvejić upoznali su se u Narodnom pozorištu još u ranom detinjstvu.
„Mi smo ovu knjigu nazvali ‘Sa Cvejom’ tako da gde god krenemo, on je sa nama. Ja se nadam da i vi, mnogi od vas ga poznaju sa scene, neki sa televizije, filmova, sa ovog razgovora ćete poneti neke uspomene koje vas vode ili su nas vodile sa Cvejom. Ja sam došla na ideju da knjigu priredim kao jedan kolaž fotografija, da u nju unesem mnogobrojne priče, zato što sam smatrala da ne treba zaboraviti čoveka i umetnika koji je toliko mnogo dao kulturi Beograda, Srbije i čitave Jugoslavije“, kazala je ona.
Kao Bane Bumbar (lik iz televizijske serije „Grlom u jagode“) Cveja je bio enormno popularan, istakla je Vučo i dodala da je takođe bio izuzetan gurman, ali i dobar kuvar.
„On je bio, pre svega, jedan izuzetno iskren i dobar čovek i mislim da se to danas retko nalazi. On je znao i da se naljuti, da drekne i da vikne, međutim, to je jako kratko trajalo. Cenio je kod ljudi iskrenost, poverenje. Imao je puno prijatelja. Ako pogledate, u knjizi profile ljudi koji o njemu pišu, njegovi lični prijatelji, čuvani beogradski advokati i arhitekti, doktori, pisci, naravno iz pozorišnog sveta, svi govore o divnoj prirodi koju je Branko Cvejić posedovao, koja je znala da oprašta i to je velika vrlina kod čoveka“, kazala je Vučo.
Promociji monografije u gračaničkom Domu kulture prisustvovao je i Žarko Cvejić, Brankov sin. Njegovom je ocu, kako je rekao, jugoslovenstvo bilo izuzetno važno.
„On je bio jugoslovenski, bio je naravno srpski, beogradski umetnik i njemu je bio važan taj zajednički jugoslovenski prostor. Politika je želela drugačije i zemlja se raspala. On ništa nije mogao da uradi povodom toga, ali je mnogo radio pre raspada i posle raspada na održavanju tog kulturnog jedinstva i ponovnog objedinjavanja tog prostora, kako se govorilo, od Triglava do Đevđelije, dakle od Slovenije od Makedonije uključujući i Kosmet. Dolazio je ovamo i ako nas odnekud vidi, mislim da mu je posebno drago što smo danas ovde“, kazao je on.
Branko Cvejić je rođen u Beogradu 25. avgusta 1946. godine, a preminuo je 27. jula 2022. godine u 75 godini života. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i njegov direktor.
U okviru promocije knjige u Domu kulture „Gračanica“ organizovano je scensko čitanje dramskog teksta „Urotnici“ Igora Štiksa i Vladimira Arsenijevića nastalog po motivima Krokodilove edicije „Zajednička čitaonica“.
Promociju knjige „Sa Cvejom“ i scensko čitanje dramskog teksta „Urotnici“ organizovali su Dom kulture „Gračanica“, Fondacija „Moj Balkan“ i udruženje „Krokodil“. U programu će sutra uživati publika na Polip festivalu u Prištini.
