„Vidovdanski glasnik“, časopis posvećen kulturi i umetnosti, prema rečima urednika Žarka Milenkovića je „kruna i ogledalo rada Doma kulture ‘Gračanica’“.
„Glasnik nam donosi tekstove koji kritički, ali i na sve ostale načine, promatra našu kulturnu, književnu i društvenu stvarnost. Donosi nam presek svega onoga što smo ove godine radili“, rekao je on.
Prevazilaženje okvira
„Vidovdanski glasnik“ je iz godine u godinu sve bogatiji. Pre svega, autorskim tekstovima i intervjuima. Novo izdanje je 32. po redu.
„Vladan Matijević (prošlogodišnji dobitnik nagrade ’Zlatni krst kneza Lazara’) je u besedi ispred manastira Gračanica rekao: ’U porti ispred manastira Gračanica, velepnoj zadužbini kralja Milutina trudim se da prevaziđem svoje okvire i na pravi način ispunim zadatak koji sam sebi postavio’. Prevazilaženje okvira je, zapravo, svima nama cilj. Ono što želimo da pokažemo i pošaljemo svetu jeste upravo to da koliko god je teško i suočavamo se sa nemilom stvarnošću, ipak u sebi pronalazimo snage i hrabrosti da idemo dalje i u svemu tome pravimo i iskorake“, dodao je Milenković.
Na Kosovu zato što voli, a ne zato što mora
„Vidovdanski glasnik“ donosi intervjue sa prof. dr Valentinom Pitulić, vajarem Branislavom Ristićem, te istoričarem dr Nemanjom Devićem.
„Branislav Ristić takođe kazuje jednu ključnu rečenicu, veoma lepu, u odgovoru na jedno pitanje u intervjuu koji je sa njim radila Milica Kostić. On kaže: ’Ja na Kosovu i Metohiji živim zato što volim, a ne zato što moram’. Mislim da je to sa svima nama tako“, rekao je Žarko Milenković.
U časopisu koji tretira aktuelne teme između dva Vidovdana se, između ostalog, nalazi prikaz mladih pesnika Kosova, kao i istorija srpske poezije na Kosovu i Metohiji od 1951. do 2022. godine Jane Aleksić. Ivana Cici Dimić je napisla rezime predstave „Top je bio vreo“ Nenada Todorovića, a na samom kraju se nalazi nekoliko dela savremene poezije.
O ugroženost kulturnog nasleđa, ali i malo poznatim stvarima
O istorijskom sadržaju glasnika govorio je Aleksandar Gudžić.
„Nemanja Dević (istoričar) u svom intervjuu daje odgovore na neka od identitetski važnih pitanja. Šta je nama danas Kosovo, koliko su ideje Kosovskog zaveta prisutne u svesti običnih ljudi, ali i kako se danas menja identitet jednog naroda. Tu je i priča o ugroženosti srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, ali i o pokušaju prekrajanja istorije ovog prostora“, rekao je ovaj istoričar.
Aleksandar Gudžić je za najnoviji broj „Vidovdanskog glasnika“ napisao tekst o crkvi Svetog Dimitrija u svom rodnom selu Dobrotinu, kod Lipljana. U njemu je posebna pažnja posevećena naročitom stilu freskoslikarstva Eparhije raško-prizrenske koji je nastao u 19. veku.
„U oslikavanju su se majstori Konstantin Krstev i zograf Ignjat pridržavali svih pravila u oslikavanju crkve. Izgrađena je uobičajeno, kako su se gradile crkve u 19. veku. Ona je pravougaonog oblika, ima oblik lađe, što ima simboličnu poruku plovidbe ka nebeskom pristaništu. Unutrašnjost je standardno podeljena na oltar i apsidu. Ukopana je u zemlju. Tipična crkva sagrađena u vreme Osmanske vladavine“, kazao je Gudžić.
On je napomenuo da će svako ko se odluči da pročita „Vidovdanski glasnik“ u njemu pronaći i zanimljive i malo poznate stvari.
Izložba i dodela nagrada
Vidovdansku hroniku 2023. godine priredio je novinar i publicista Đorđe Jevtić, a Stefan Filipović je napisao tekst o važnosti negovanja kulture sećanja na žrtve rata. U njemu govori o monahu Haritonu Lukiću, otetom 16. juna 1999. godine u Prizrenu.
Naslovnu stranu najnovijeg izdanja „Vidovdanskog glasnika“ krasi slika pod nazivom „Polja mog detinjstva“ koja je delo slikarke Marije Knežević.
Izdavač „Vidovdanskog glasnika“ je Dom kulture „Gračanica“. Štampanje su pomogli Ministarstvo kulture Republike Srbije, Skupština grada Priština – Gračanica i Opština Gračanica.
U okviru Vidovdanskih svečanosti večeras će u 20.00 časova u Galeriji Doma kulture „Gračanica“ biti upriličena izložba radova nastalih na ovogodišnjoj likovnoj koloniji „Vidovdan 2024“ i uručene nagrade „Longin“ i „Dimitrije Popović“.
