„Vidovdansko pesničko bdenije“ započleo je intoniranjem himne “Bože pravde” koju su izveli članovi Niškog sinfonijskog orkestra.
Žiri manifestacije „Vidovdansko pesničko bdenije“ su činili: Jana Aleksić, Vladan Matijević i Dragan Hamović odlučio je da nagradu “Pero despota Stefana Lazarevića” dodele knjićevnici iz Kragujevca Tatjani Janković. Nagrada “Kondir Kosovke devojke” dodeljena je pesnikinji i prevodiocu Kajoko Jamasaki iz Beograda. Ove godine je nagrada “Zlatni krst Kneza Lazara” pripala je Đorđu Sladuju iz Novog Sada, a “Gračanička povelja” dodeljena je piscu Mirku Deniću iz Kragujevca.
Đorđe Sladuj, pesnik iz Novog Sada, dobio je prestižno priznanje “Zlatni krst Kneza Lazara” u Gračanici. Ovo priznanje, koje nosi duboku simboliku i povezanost sa istorijom i tradicijom, Sladuj je primio sa velikom čašću i ponosom.
“Ja sam dobio oko četrdesetak nagrada, trebalo bi da sam oguglao na njih. Međutim, kada dobijete ovakve nagrade koje nose ime, koje nose ’Zlatni krst kneza Lazara; u Gračanici, a onomad u Ljubostinji ’Jefimijin vez’, to je nešto posebno. Ova nagrada izuzetno znači, čini mi veliku čast i radujem se susretu i ponovnom dolasku na Kosovo i Metohiju”, izjavio je Sladuj.
Sladuj je izrazio snažnu ličnu povezanost sa Kosovom, naglašavajući važnost očuvanja ove teritorije za identitet Srbije.
“Pre rata i nešto za vreme rata, uzduž i popreko sam prošao Kosovo i Metohiju – Prizren, Peć, Đakovicu, pa sve gore do Prilepca gde kažu da je rođen upravo knez Lazar. Ja sam zaista poznavao mnoge ljude, imao prijatelje odavde, i mislim da borba za Kosovo i Metohiju ima smisla sve dok ga vi držite. Jer mislim da bi Srbija gubitkom Kosova i Metohije izgubila sebe”, rekao je on.
Nagrade sa istorijskom simbolikom
Sladuj je primio brojne nagrade koje nose imena značajnih ličnosti iz srpske istorije.
“Još jedna zanimljivost kad već pričam o nagradama – pre ove nagrade dobio sam nagradu koja nosi ime ’Kruna despota Stefana Lazarevića’, a potom sam bio prvi dobitnik nagrade Jelena Balšić, kćer kneza Lazara. I evo je posle ’Jefimijinog veza’, a kao krovna i glavna nagrada jeste ’Zlatni krst kneza Lazara’”.
“Ovo je druga nagrada koju primam u Gračanici 1997. godine dobio sam ’Kondir Kosovke devojke’. Meni ova nagrada izuzetno znači, čini mi veliku čast i radujem se ponovnom dolasku na Kosovo i Metohiju. Moram da vas pohvalim, ja sam primio deset nagrada u manastirima”, istakao je Sladuj za Kim radio.
Poezija Đorđa Sladuja duboko je ukorenjena u epskoj tradiciji, posebno u kosovskom ciklusu.
“Što se moje poezije tiče, ona je dobrim delom zasnovana na toj epskoj tradiciji u čijem centralnom delu jeste upravo taj kosovski ciklus. Rekao sam da sam u detinjstvu ozvučen desetercem i ozračen kosovskim mestom, jer je moj otac, koji je bio izvanredan guslar, znao čitavog Vuka napamet. Narodne pesme koje je izvodio bile su moja prva lektira”.
Sladuj je izrazio veliku čast i odgovornost koju oseća kao dobitnik ovog priznanja.
“Zaista sam počastvovan što sam dobitnik ovog visokog i časnog priznanja. Mogu obećati i ovde i na svakom mestu da ću činiti tako da ne okaljam ugled nagrade i da se članovi žirija ne pokaju što su me nagradili”, istakao je.
Japanskoj pesnikinji pripala nagrada “Kondir Kosovke devojke”
Pesnikinja i prevodilac Kajoko Jamasaki iz Beograda dobila je prestižno priznanje “Kondir Kosovke devojke” u Gračanici. Ova nagrada ima duboku simboliku i veliku vrednost za Jamasaki, koja dolazi iz Japana i već decenijama živi i stvara u Srbiji.
“Velika je čast primiti nagradu ‘Kondir Kosovke devojke’. Trudiću se da budem dostojna ove časti i da nastavim da kroz svoju poeziju nosim poruke nade i unutrašnje snage”, istakla je Jamasaki.
“Uzbuđena sam i trudiću se da budem dostojna. Prvo, ja strašno volim Gračanicu i velika je čast”, izjavila je Jamasaki za Kim radio nakon dodele nagrade.
Poezija kao molitva
Jamasaki je istakla da je počela da piše pesme 1991. godine, u vreme kada su počeli ratovi u bivšoj Jugoslaviji.
“Uvek nekako osećam da svaka moja pesma mora da bude nekako molitvena, to je nekako osnovno. Poezija je kao jedan divan hram u kojem možemo da pamtimo nedužne žrtve, to je pod jedan. A drugo, da budućnost gledamo sa nadom, a sadašnjost da sagledavamo iznutra. Poezija mora da bude svima nama jedan divan unutrašnji hram”.
“Ja živim u Srbiji od 1981. godine. Dolazim iz Japana, ali Srbija je moj dom već više od četiri decenije”, dodala je Jamasaki.
Ova pesnikinja je posebno naglasila simboliku Vidovdana na Kosovu.
“Sve što se dešava na Kosovu, ne samo sada, nego od Kosovske bitke, ima mnogo simbolike. Mnogo nepravde, mnogo tuge, ali uprkos tim tugama i tim nepravdama moramo da živimo dalje. U tom smislu, Vidovdan ima mnogo simbolike, pogotovu za današnji svet u kome se malo vidi”, zaključila je ona.
Nakon dodela vidovdanskih književnih nagrada stihove su govorili savremeni pesnici sa Kosova i iz drugih delova Srbije.
“Vidovdanskom pesničkom bdeniju” prisustvovali su vladika raško-prizrenski Teodosije, vladika novobrdski Ilarion, zamenica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić, predsednica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić, načelnik Kosovskog okruga Srđan Popović, drugi zvaničnici i crkveni velikodostojnici.
U okviru “Vidovdanskih svečanosti” prethodno su dodeljene i likovne nagrade. Priznanje za sveobuhvatno stvaralaštvo iz oblasti likovnih umetnosti “Longin” uručeno je Đorđu Kadijeviću, dok je nagrada “Dimitrije Popović” za najuspešnijeg mladog učesnika likovne kolonije pripala Vladimiru Antiću.
