Mene su u mesecu avgustu 1916. godine sa većom grupom drugih Srba iz raznih krajeva internirali za lager smrti u Nežideru. Izmučeni u konjskim vagonima, gotovo bez hrane i vode bili smo toliko iscrpljenida su nas prvih dana poštedeli od rada koji su obavljali internirci.
Ovde je nastalo pravo mučenje, jer je hrana bila vrlo slaba: hleb od neke materije u kojoj je bilo vrlo malo brašno od žita i vruća voda u kojoj je kuvana repa. Pored ovoga, tu sam video i drugu nevolju: jedan deo Srba izgubio je moralne osobine i postao sluga okupatora, a za te usluge oni su imali pravo da izlaze u varoš i trguju nabavljajući robu iz varoši i preprodajući je izgladnelim internircima.
Drugi koji su se dodvorili komandantu lagera, mislim da se zvao Lantoš, koji je bio pravi gospodar iako je postojao general komandant lagera, on se slabo viđao i prepustio je sve ovom oficiru da radi šta hoće mesto njega.
Treće udvorice su se namestili kao komandanti pojedinih baraka, a četvrti kao komesari kujna. I komandanti baraka i kujna imali su svoju zasebnu odvojenu od internirskih kazana svoju ukusnu hranu, jer su i ono jadno sledovanje što su dobijali za opšti kazan oni desetkovali i time sebi stvarali slast, a ostalima gorčinu i glad.
Pored ovoga magacioneri koji su izdavali sledovanja nisu bili ispravni, nego su davali manje nego što je sledovalo, a ostalo zadržavali za sebe i prodavali.
U lageru se stvorile razne prodavnice koje su prodavale raznu robu i time se povela velika špekulacija, što je još više kvarilo karaktere i stvaralo nevaljalce. Mnogi komandanti baraka, komesari kujna i pojedini kuvari imali su po nekoliko ljubaznica koje su dobro hranili na račun sledovanja jadnog naroda.
U Nežideru su pored muškaraca bile internirane mnoge žene. Činovnici su imali svoju kujnu, ali i kod njih nije bilo stanje sjajno, jer u svakoj pšenici ima kukolja. Da bi se donekle popravilo stanje činovničke kujne, odobreno je uz razne proteste i molbe da činovnici sami biraju svoga komesara kujne. Pa je to najzad dozvoljeno.
Na skupu izabran sam ja za komesara, i to jednoglasno, kako od sveštenika čiji je broj bio dosta veliki, tako i od ostalih činovnika koji su pripadali toj kujni. Ja sam izabrao nekoliko ljudi za koje sam smatrao da su ispravni za kuvare i poslugu u kujni i počeo rad, ali sam odmah prilikom prvog primanja sledovanja iz magacina, došao u sukob sa magacionerom, mislim da se zvao Mencl, a bio je narednik u vojsci.
On je hteo da mi predaje sledovanje koje [je] on sam pre moga dolaska izmerio za moje ljude prema brojnom stanju; ali, ja to nisam hteo da primim i odmah smo došli u sukob. Ja sam sa sobom vodio moje odane ljude koji će da prime sledovanje i u slučaju nužde da mi se nađu. To su bili Zarko i Jorga iz Banjske kraj Kosovske Mitrovice i moj zemljak Stanimir Grbanović.
Ovi su ljudi posluživali u kujni: čistili krompir kada smo ga ponekad dobili i još druge teže poslove vršli i što je najglavnije pazili su da se ne učini kakva zloupotreba od strane profesionalnih kuvara koje sam našao u lageru od nekih koji su imali svoje aščinice ili male kafanice u Srbiji, pa su se razumevali u kuvanje.
Ja sam njih ostavio u magacinu, a rekao sam magacioneru da ja odoh da se tužim Lantošu što mi se ne da da primim sledovanje onako kako treba tj. da se pred moje oči izmeri sledovanje koje primam, a ne da mi se daje izmereno bez moga prisustva, pa može da bude manje i mene će ljudi da optuže da ja jedan deo sledovanja sklanjam za moje špekulacije.
Otišao sam do komandanta Lantoša i njemu javio, pa je on sa mnom došao u magacin ali dok sam ja išao do kancelarije u tom međuvremenu, kako mi pričaju moju ljudi, on je premerio ponovo ono što je za mene izmerio i dodao onde gde je nedostajalo tako kada je došao Lantoš, kada je premerio pred njim i preda mnom, bilo je sve tačno prema tablici po kojoj smo primali sledovanja za pojedince itd.
Lantoš je odmah počeo da viče da ja sumnjam u ispravnog čoveka u koga ima poverenje kancelarija da je pošten, a ja oću da ga okrivim da je neispravan. Ja sam mu rekao ja verujem da je ispravan, ali ja oću da ja kada primim sledovanja za moje ljude da se to preda mnom meri. Lantoš je bio u vezi sa magacionerom i oni su delili ono što ovaj ukrade na meri, pa su posle prodavali itd.
Knjigu „Život i rad Mihajla Kijametovića, učitelja i nacionalnog radnika (1882–1961)“ objavio je Arhiv Kosova i Metohije 2025. godine.
