Maestralne Rada Đuričin i Vjera Mujović oživele su lik žene koja je i te kako bila ispred svog vremena.
„Daleko sam od visoke mode, ćerka vašarskih trgovaca, štićenica manastirskog sirotišta, ljubavnica oficira provincijskog, ali postala sam imperator mode“, tako je govorila jedna od najvećih, najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti prošlog veka.
A ova predstava je stimulans da oni koji je gledaju nauče nešto iz ovih reči, a to je da je Koko Šanel učinila, ne da bude imperator mode, nego oslobodilac svog roda.
„Oslobađajući žene, oslobađamo i muškarce, jer po prirodi stvari povezani smo tako da sve što se dešava jednom rodu, automatski se dešava i drugom. Prema tome, napred sa Koko Šanel u osvajanje slobode”, poručuje Rada Đuričin.
Kada je razmišljala da piše ovaj tekst, zanimalo ju je kako čovek laže druge i kako laže sebe, odnosno, kako se suočava sa sobom. Šta priznaje, a šta ne? Kada je u saglasju sa sobom, a kada je u sukobu? Intrigiralo je i to kako je Koko Šanel pravila sopstveni mit, otkriva nam autorka i producentkinja ove drame, Vjera Mujović.
“Kako je izmišljala svoju mladost, svoje detinjstvo, samu sebe s jedne strane. Kako je imala potrebu da daje zato što su njoj davali, ali s druge strane, ona se u dubokoj starosti suočavala sa stvarima sa kojima se suočava svaki čovek, a to su usamljenost, čežnja i potreba za ljubavlju.”
Priznaje da joj je Koko Šanel potvrdila neke njene životne stavove koji se ogledaju u jednostavnosti, urednosti i radu.
“Jesu njoj na početku pomogli muškarci, ali nisu je izdržavali. Oni su joj pomogli da ona ne bi bila izdržavana, ali je važno da žena treba da se bori za svoju slobodu. Naravno da je velika iluzija, jer apsolutna sloboda ne postoji, ali je važno da žene budu radna bića, da ne budu domaćice, da ne zavise od muža, ljubavnika, dečka, duha vremena, da zavise od milostinje, nečije milosti, trenutne sreće, zaborava, nego da imaju svoj hleb koje su same zaradile. Dakle, da budu radne žene, ona se za to borila.”
A najkomplikovanije je bilo ispričati priču jedne takve ličnosti koja će stati u sat vremena.
“Našla sam ključ da to budu dve Koko i da se najvažnije stvari ispričaju, a da ipak ostane taj eho njene samoće i vapaja za ljubavlju”, zaključuje Vjera Mujović.
Iako mislimo da smo o Koko Šanel znali sve, s pravom možemo reći da je mitrovička publika nakon ove predstave, stekla potpuno novu sliku o jednoj ženi koja se isticala svojom hrabrošću, stavom, otvorenim pogledom na svet, talentom i borbom protiv predrasuda za sebe i društvo u kome je živela.
