Sa Anom su kolege sa Radija Mitrovica sever razgovarale o štetnosti i ponekad katastrofalnim posledicama koje jedna lažna informacija može da prouzrokuje, bilo da se je napisana sa ili bez predumišljaja.
Podizanje tenzija, najavljivanje ratova, paničenje, samo su neki od ciljeva koje ima onaj koji lažnu vest plasira.
„Ne bi smeli ni Srbi, ni Albanci ni međunarodna zajednica, da zaborave 17. mart 2004. jer je pogrom izazvala jedna lažna vest i to sa javnog servisa Kosova“, kazala je Markovićeva.
Ona je govorila o pravilnom izveštavanju sa terena, o važnosti „verovanja očinjem vidu“, o tome da se posebno u kriznim situacijama, svakoj informaciji mora pristupati „na golubjim nogama“, jer ponekad samo jedna nesmotrena tvrdnja, u najmanju ruku može izazvati paniku u auditorijumu.
Šta su prednosti, a šta manjkavosti informisanja posredstvom društvenih mreža? Na kom smo nivou kada je medijska pismenost javnosti u pitanju? Koliko je za razumevanje stavova srpske i albanske zajednice na Kosovu važno pratiti medije koji izveštavaju i na jednom i na drugom jeziku i kako prevazići jezičku barijeru?
Razgovor sa Anom Marković donosi odgovore na ova pitanja.
