Obećanja Aljbina Kurtija tokom izborne kampanje 2018. godine o unutrašnjem dijalogu sa Srbima sa Kosova nisu ispunjene ni šest godina kasnije. Međutim, premijer Kosova često koristi priliku da kaže kako dijalog sa Srbima postoji ali da se on vodi iza zatvorenih vrata zbog bojazni od represije nad tim Srbima. Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije kaže da su takve izjave netačne, napominjući da je odnos vlasti takav da su “mehanizmi zaštite razbijeni” i da ne postoji mogućnosti za dijalog.
Arsenijević poziva Kurtija na dijalog
“Ja sam siguran da je reč o neistini, o obmani u delu kriznog menadžmenta prema međunarodnoj zajendici. Pozivam Albjina Kuurtija da javno imamo taj dijalog, ne plašimo se nikoga, niti ta solucija kod nas ne postoji. To nije prvi poziv, nego je ovo dvadeseti poziv, što javno, što na panelima. Čakm smo februara 2022. godine, nedelju dana najavljivali dolazak u vladu, obevašavali međunarodnu zajendicu, poljubili smo vrata portirnice. Ne želi se dijalog sa Srbima. To je šarena laža za međunarodnu zajednicu”, istakao je Arsenijević na diskusiji „Odnos Vlade Kosova sa kosovskim Srbima: Navigacija između dezintegracije i odsustva unutrašnjeg dijaloga” organizovane od strane Sbunkera i Alternative.
Arsenijević se osvrnuo i na nedolazak zamenika ministra lokalne samouprave Arbera Vokrija na današnju diskusiju, rekavši da upravo taj nedolazak govori o odnosu vlade prema Srbima na Kosovu. Vokri je inače otkazao svoje prisustvo uoči samog događaja.
Arsenijević kaže da je dolaskom Kurtija na vlast i njegovih obećanja o dijalogu očekivao da će se odnos prema Srbima promeniti, ali da se to nije desilo, već je kurs promenjen za 180 stepeni.
“Populistički narativ koji ide u smeru maltretiranja i agresivnog pristupa prema Srbima, pogotovu prema srpskoj zajednici na severu Kosova, izgradnju baza na zemlji naših domaćina, slanje ilegalne kompozicije kosovske policije. Podsetiću ovde sve da su oni došli aprila – maja meseca 2022. godine, pre izlaska Srba iz institucija”, podseća Arsenijević.
Arsenijević, ističe da su mnogi sporazumi i zakoni time prekršeni, te dodaje da je “najveća ironija što su Srbi postali najveći branioci kosovskog Ustava”.
“I da li mi imamo kosovsko društvo? Mi ćemo reći – ne. Znate gde ga imamo? Imamo ga u ambasadama, tamo gde se aplicira za projekte i imamo ga u javnom diskursu. Kada odete u bilo koje ministarstvo vi ćete videti albansku zastavu i kosovsku koja se malo promalja, i kada kažemo dajte nam integraciju morate da shvatite da to nije albanska institucija, ako je institucija onda treba da pripada svima nama”, kaže Arsenijević, dodajući da ne postoji kosovsko društvo, već da je ono podeljeno prema zajednicama.
“Možda je bolno, ali mi nismo albanska država”
Visar Imeri, izvršni direktor Instituta za socijalne politike “Musine Kokalari” slaže se da dijaloga nema i da aktuelna vlada stalno traga za preprekama, umesto da traži rešenja.
“Postoji opšti problem koji je ugrađen u našem društvu, dolazi više do izražaja, postoji velika razlika u ostatku društva o tome šta se dešava sa našim sugrađanima srpske nacionalnosti. Još uvek govorimo o kosovskom društvu, dok ima razlike u odnosima između zajednica. U srpskoj zajednici postoji velika praznina koja treba da se prevaziđe. Bilo bi važno ne samo imati političke predstavnike iz vlade koji bi trebali da razumeju šta je Kosovo, već je važno za nas da imamo debate koja bi nas spustila na zemlju, nas kosovske Albance, kako bi razumeli kakva je zemlja Kosovo. Moramo da priznamo da Kosovo nije albanska država, može biti bolno za mnoge od nas, ali nije. Mi smo se ponašali tako još od proglašenja, ali nije tako. Do sada smo izabrali kolektivno da ne vidimo tu istinu, da kolektivno ignorišemo bez obzira šta piše u ustavo – mi smo albanska zemlja sa albanskomm većinom, ali to nije slučaj. Tako da bi mi to morali da razumemo i onda će se promeniti gledište u kosovskom društvu”, kaže Imeri.
Kaže da je politička elita propustila da napravi tu političku investiciju da razgovara sa ljudima i da objasni “važnu činjenicu u vezi Kosova”. “ Mi kao društvo moramo da tražimo koji je to zajednički cilj koji treba da izgradimo. Zajednički cilj bolja budućnost za sve nas”, kazao je on.
Govoreći o političkom dijalogu sa Srbima, Imeri kaže da to što sada imamo nije politički dijalog i dodaje da Kurti ne može Srbima nametati vođu. “Ne možes da biraš ko će da ti predstavlja zajednice, to ljudi biraju. Nije važno da li vam se sviđa Srpska lista ali morate da razgovarate sa njima”.
Imeri: Nismo liberalno društvo
Imeri kaže da ne treba očekivati integraciju “u smislu lojalnosti institucijama Republike Kosovo”. On kaže da nije bilo dovoljno vremena da se šesnaest godina od proglašenja nezavisnosti izgradi multietničko društvo u dva ne baš prijateljska identiteta. Međutim, kaže da je moguće da ono postane takvo i da treba raditi na tome.
“Mi nismo liberalno društvo i to je veliki problem. Mislim da je to ono gde kao civilno društvo ili kao mladi trebamo da stavimo naglasak I da radimo na tome. Kada ste osoba sa libaralnim razmišljanjem možete da drugačije o tome da radite, delite, živite. Ne samo lojalnost, već da imate prostora da razumete da drugi razmišljaju drugačije”, kaže Imeri.
Pre početka panel diskusije prisutnima se obratila i Dženifer Lovson, savetnica za odnose s javnošću u Ambasadi SAD-a na Kosovu.
“Ja sam uvek za izgradnju mostova, kao što svi ovde mislimo o uslovnim demokratijama, izgradnja mosta između etničkih zajednica, srpske populacije i drugih delova društva i establišmenta danas je uzbudljivo i zadovoljstvo videti“, rekla je Lovson. Ona je rekla da je Ambasada SAD-a u Prištini podržava ciljeve svojih partnera na izgradnji tih mostova koji spajaju grupe, a kao što je to danas na konferenciji koju organizuju Sbunker i Alternativa.
U drugom panelu pod nazivom „Pristup Vlade Kosova civilnom društvu: Balansiranje saradnje i odvajanja” govore Jovana Radosavljević, izvršna direktorka Nove društvene inicijative i Emir Abraši, politički analitičar iz Demokratije Plus. Iako je bio najavljen, ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svećlja se nije odazvao pozivu organizatora.
