Tokom belgijskog predsedavanja nije bilo pomaka u reviziji zahteva Kosova za članstvo u Evropskoj uniji koji je podnesen u decembru 2022. na kraju tadašnjeg češkog predsedavanja.
Kosovo je trenutno jedino podnelo zahtev za članstvo u EU, a nema status kandidata za članstvo.
Očekivanja da će zahtev Kosova za članstvo biti uzet u obzir nisu se ostvarila.
Švedskom predsedanju Unijom u prvoj polovini 2023. to nije uspelo. Nakon Švedske, predsedanje je preuzela Španija, koja ne priznaje nezavisnost Kosova i nije htjela da ima nikakve veze sa kosovskim evrointegracijskim dosjeom.
Nakon Španije, ni Belgija nije preduzela korake u tom smeru.
Najčešći razlozi koje predsedavajuće zemlje navode za nerazmatranje zahteva Kosova vezani su za “nedostatak konsenzusa zemalja članica”.
Prema procedurama EU za proces proširenja, Savet EU mora da pregleda zahtev zemlje za članstvo u evropski blok i da da mandat Evropskoj komisiji da analizira ispunjava li ta zemlja uslove za status kandidata.
Nakon što Komisija sastavi mišljenje i da preporuku, odluku o dodeli statusa jednoglasno donose zemlje članice.
Tako su velikom brzinom status zemlje kandidata dobile Ukrajina i Moldavija, koje su prošlog meseca takođe počele pregovore o članstvu u EU.
Status zemlje kandidata ima i Gruzija, kao i sve zemlje Zapadnog Balkana – Crna Gora, Srbija, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina – osim Kosova. Formalno, Turska takođe ima status kandidata.
Budući da je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u EU, diplomate zemalja članica kažu da će pokušati da postignu konsenzus u Savetu, budući da pet članica – Grčka, Slovačka, Rumunija, Španija i Kipar – ne priznaju Kosovo kao državu.
Ipak, neke zemlje članice sugerisale su kako bi bilo dobro da barem Savet ovlasti Evropsku komisiju da analizira da li Kosovo ispunjava uslove za status kandidata.
Evropska komisija izrazila je spremnost da obavi svoj deo posla, ako od Saveta dobije taj mandat. Međutim, u Savetu nije bilo pomaka.
To je, osim nepriznavanjem od pet zemalja članica, opravdano i očekivanjima što će se dogoditi sa procesom dijaloga za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
Evropski diplomata je za Radio Slobodna Evropa rekao da je napredak u dijalogu uslov i za Kosovo i za Srbiju za napredak na njihovom putu ka integraciji u EU.
“U poslednje vreme nije bilo napretka u tom dijalogu i to je uticalo na to da među zemljama članicama nema entuzijazma za napredovanje na putu ka EU, ni Kosovo ni Srbija”, dodao je.
Prema njegovim rečima, kada bi bilo napretka u dijalogu, zemlje članice bi se lakše uverile u odluku o Kosovu.
Nakon što je Mađarska preuzela predsedavanje EU-om, saopšteno je da će ta zemlja kao prioritet imati proces proširenja sa zemljama Zapadnog Balkana. Mađarska je to navela u dokumentu u kojem se spominju prioriteti njenog predsedavanja Unijom.
Budimpešta ima aspiracije da unapredi pregovarački proces s onim zemljama kandidatima koje su za to spremne.
Diplomate iz Mađarske su, kako se navodi, rekle da nameravaju da zatvore neka poglavlja u pregovorima o članstvu s Crnom Gorom, kao i da otvore pojedina poglavlja sa Srbijom, Albanijom i Severnom Makedonijom.
Takođe, spomenuli su mogućnost unapređenja u pregovaračkom procesu Bosne i Hercegovine.
Međutim, diplomate su primietile da Mađarska tokom susreta nije spominjala nikakvu moguću akciju u vezi s Kosovom.
Evropske diplomate ističu da Vlada Mađarske ima bliske odnose sa Srbijom i to je uticalo na to da njeno ponašanje prema Kosovu u EU i nekim drugim međunarodnim organizacijama nije tako prijateljsko kao ranije.
Ipak, Mađarska je nastavila kontakte sa Kosovom.
Upitan o očekivanjima od mađarskog predsjedavanja EU, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je prošle sedmice u Briselu da je Mađarska priznala Kosovo, i da joj treba dati priliku i videti kako će da deluje.
Mađarska je, pak, izrazila očekivanje da će tokom njenog predsedavanja Unijom regija Zapadnog Balkana dobiti prve isplate iz paketa od šest milijardi evra Evropskog plana za privredni rast i reforme.
Sredstva iz tog paketa za Kosovo i Srbiju takođe su uslovljena njihovim konstruktivnim angažmanom u procesu normalizacije odnosa.
Mađarska planira da organizuje zajednički samit EU sa čelnicima zemalja Zapadnog Balkana tokom svog predsedavanja Unijom.
Iako Mađarska ima najbliže odnose sa Srbijom od zemalja regiona, diplomate u Briselu ne očekuju da će biti problema u odnosima s drugim zemljama, jer je uloga vodeće zemlje EU da bude neutralna čelnica Saveta EU i da ostavi po strani sopstvene nacionalne prioritete tokom šestomesečnog razdoblja.
