Mere koje su predviđene zavise u velikom delu od reakcije međunarodnih činilaca, pa srpske vlasti najavljuju i diplomatsku ofanzivu, dok sagovornici NIN-a smatraju da one prvenstveno za cilj trenutno imaju da umire domaću javnost, zabrinutu za situaciju na Kosovu i sudbinu kosovskih Srba.
Vlada Srbije, na posebnoj sednici, donela je tim povodom zaključak, kojim se ministarstvima nalažu aktivnosti za sprovođenje tih mera, pošto je prethodno mere predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
“I to je ono što je direktno povezano sa pet oblasti u kojima je predsednik pričao, vraćanje stanje pre ovih jednostranih poteza vlade Aljbina Kurtija. To je svakako da proglasimo Kosovo i Metohiju kao području posebne socijale zaštite. To je dalje jačanje srpskih institucija na KiM i njihovo osnaženje i nedozvoljavanje da one budu ugašene”, rekao je Vučević posle sednice Vlade. Kako je istakao, vrlo je bitno formiranje posebnog ili specijalnog odeljenja tužilaštva koje će procesuirati počinioce krivičnih dela u vezi sa, kako je rekao Vučević, “nasiljem nad Srbima i srpskom imovinom” na Kosovu.
Vučević je objasnio i šta znači odluka o nelegalnosti kosovskih institucija. On je rekao da će Skupštini Srbije biti upućen zahtev da nevažećim, odnosno nelegalnim proglasi sve akte koji su suprotni sporazumima između pregovarčkih stranaa.
“Znači sve ono što se činilo jednostrano, sve ono što je poništavalo dogovore i napore za nas ne postoji, nevažeće, neobavezujeće i ne može da proizvodi pravno dejstvo”, rekao je Vučević.
U okviru prve od pet mera, Vučić je izneo i sedam zahteva Srbije kako bi se došlo do napretka u dijalogu. To su raspisivanje slobodnih i demokratskih izbora u opštinama na severu Kosova, formiranje regionalnog direktorata policije u kom će biti Srbi, povratak srpskih sudija i tužilaca na funkcije, povlačenje kosovske policije iz nelegalno izgrađenih baza, formiranje ZSO, oslobađanje političkih zatvorenika i omogućavanje platnog prometa i poštanskih usluga.
Poslednja tri zahteva direktna su posledica jednostranih poteza Kurtijeve vlade, koja je zatvorila filijale Pošte Srbije i zabranila distribuciju dinara. Prva četiri zahteva posledica su povlačenja predstavnika Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. jer Priština nije poštovala postignute sporazume, što je Kurti iskoristio, pa je tako, na primer, preuzeo opštinsku vlast posle bojkota izbora u četiri opštine sa srpskom većinom.
Na Vučićevu najavu mera nije bilo puno reakcija iz Prištine, oglasila se samo ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala, koja je rekla da “predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije rekao ništa novo”.
“To su stare stvari, sva ova diskusija, sav ovaj film o nekim zahtevima koje je on više puta ponavljao i video da nisu uspeli. Bilo bi bolje da Vučić objasni svojim građanima da ako želi da napreduje, mora da ispuni obaveze koje preuzima u procesu dijaloga”, rekla je Gervala.
Sa druge strane, ministar unutrašnjih poslova Srbije i lider SPS Ivica Dačić izjavio je da su mere koje je izneo predsednik Srbije “jedini racionalni i državnički pristup odbrani nacionalnih i državnih interesa na Kosovu i Metohiji”.
“Lični sam svedok da je međunarodna zajednica tolerisala nepoštovanje Briselskog sporazuma od prištinskih vlasti”, naveo je Dačić, koji je u poseti Kini, u pisanoj izjavi.
“U uslovima neviđenog terora Kurtijevog režima protiv srpskog naroda, obaveza je svih odgovornih političara i stranaka da budu deo državnog jedinstva i političke stabilnosti Srbije”, naglasio je Dačić.
“Mere mogu da podstaknu međunarodnu zajednicu da oštrije reaguje”
Savetnik predsednika Vlade Miloša Vučevića i politički analitičar Predrag Rajić izjavio je da bi set mera o Kosovu koje je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao da postakne međunarodnu zajednicu da oštrije reaguje
“Međunarodna zajednica je ta koja može da iskoristi nešto iz palete instrumenata pritiska na Aljbina Kurtija i na vlasti u Prištini da počnu da se ponašaju u skladu sa onim što je propisano i što je potpisano. Međutim, vidimo da osim deklaratornih osuda, oni nisu preduzeli neke mere”, rekao je Rajić za RTS, dodajući da se “Kurti u kontinuitetu trudi da izazove konflikt između Srba i Albanaca u koji bi se umešao NATO na strani Albanaca”. Rajić tvrdi daje Kurtijev cilj “stvaranje velike Albanije sa centrom u Prištini a ne u Tirani, gde bi on bio prvi lider takve tvorevine, a uslov za to je etničko čišćenje Srba na kojem on radi i gde se trudi da im što više oteža život”.
On smatra i da su mere koje su vlasti Srbije pripremile “pre svega usmerene na poboljšanje života ili makar očuvanje onog standarda koje su Srbi imali do nasilnog zauzimanja srpskih institucija”, odnosno da se ” standard građana ne pogoršava na onom nivou koji bi to Kurti želeo”. Jedna od tih mera podrazumeva i pomoć nezaposlenim Srbima na Kosovu od 20.000 dinara mesečno, kao i 5.000 dinara svakom đaku, najavio je Vučić.
Da su mere usmerene na reakciju međunarodne zajednice, nagovestio je i sam Vučić tokom obraćanja, kada je rekao da ga čeka susret sa 60 svetskih lidera, ali i ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je najavio “globalnu diplomatsku kampanju”, dodajući da su mere koje je predstavio Vučić “početak nove ere u borbi za prava Srba” i “najsveobuhvatniji paket usvojen od 1999”. Prvi potez u toj diplomatskoj kampanji bio je Đurićev susret sa ambasadorima Kvinte.
Kako Đurić kaže, mere koje je predstavio Vučić imaće “dalekosežne posledice”.
“To znači da će država Srbija stati uz Srbe na KiM kroz zakone. Mi ne želimo da menjamo lokalne i međunarodne pravne institucije, ali će ove mere popuniti sve one rupe koje su koristili oni koji su kršili osnovna ljudska prava. U tu svrhu će biti formirano posebno tužilaštvo i sudska veća. Ne mogu nekažnjeno da se krše ljudska prava, uzurpira srpska imovina. Mere će obezbediti i pravednu socijalnu zaštitu. Davanja za ljude na KiM biće značajno povećana, ali više neće moći da se zloupotrebljavaju od onih koji ne žive na KiM”, naglasio je Đurić.
Ministar spoljnih poslova istakao je da ono što Srbija zahteva nije van okvira međunarodnog prava i potpisanih sporazuma.
“Povlačenje crte pred najtvrđe Kurtijeve poteze”
Mere koje su vlasti Srbije pripremile verovatno su “povlačenje crte pred one najtvrđe poteze koje Kurti verovatno sada hoće da povuče, a to je preuzimanje preostalih institucija, pre svega zdravstvenog i školskog sistema”, kaže za NIN Igor Novaković, politikolog i direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond). On dodaje kako ne može do kraja da proceni šta znači nepriznavanje kosovskih institucija, koje je Vučić pomenuo.
“Da li to znači nepriznavanje ukupnog pravnog sistema na Kosovu? Ako ne priznajete odluke Prištine, kako onda priznajete ono što je dogovoreno i implementaciju koja treba da se desi. Meni se čini da je ovo više neka vrsta pretnje, pošto je ostavljen taj rok od 45 dana u kom će Srbija doneti merodavne odluke da se implementira ono što je predsednik Vučić rekao. Ostaje da se vidi koja će to biti forma, jer ovo ne može da ostane samo na nivou predsedničkog saopštenja. Najverovatnije ćemo imati neku skupštinsku deklaraciju ili nešto slično”, kaže Novaković.
On dodaje da se verovatno očekuje reakcija Zapada na trenutnu situaciju.
“Sa jedne strane postoje mere, ali s druge strane i sedam zahteva. Čini mi se da je to – ukoliko vi ne uradite ovo, mi ćemo povući naše mere koje mogu da imaju značajne implikacije za održavanje dijaloga. Jer ako ne priznajete odluke druge strane, kako se onda dijalog sprovodi?”, smatra on.
Prema njegovim rečima, za Srbe na Kosovu situacija će verovatno ostati onakva kakva je i sada, a prednost će biti što će moći da dobiju administrativne usluge na punktovima duž administrativne linije.
Isak Vorgučić, direktor Kim radija, kaže za NIN da je Vučićevo predstavljanje mera bilo “isključivo za unutrašnje potrebe vlasti u Srbiji”, te da će dodatno otežati život Srbima na Kosovu.
“Za Prištinu su ove mere neprihvatljive i neobavezujuće, dok međunarodni faktor ne verujem da previše interesuju jer izlaze iz okvira sporazuma na koje se Srbija obavezala. Prema ovim merama, Srbija i zvanično počinje plan izmeštanja svojih institucija sa prostora Kosova, što će kosovskim Srbima dodatno da oteža život i funkcionisanje. Potonje je moguće poboljšati jedino kroz jačanje saradnje Srbije i međunarodnih partnera, kao i stalnim pokušajima da se uspostavi dijalog sa Prištinom“, smatra Vorgučić.
Kada je u pitanju zahtev da se dijalog vrati na početak, odnosno pre novembra 2022, kroz tačku status kvo ante, Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 35, kaže za NIN kako to nije realno, ali da ona govori o tome da Srbija traži da se dijalog odloži dok se ne reši situacija u kojoj se trenutno nalaze Srbi sa Kosova, naročito oni koji žive na severu.
“Imajući u vidu da je dijalog već u zastoju, predložene mere iz ovog dela više imaju za cilj da umire domaću javnost nego što su okrenute ka rešavanju problema Srba na Kosovu. Sa druge strane, ostale mere koje se tiču socijalnog i ekonomskog programa imaju za cilj da umire Srbe na Kosovu i spreče njihovo iseljavanje. U tom cilju takođe treba posmatrati i set mera za organizovanje rada srpskih institucija u Rudnici i Brnjaku”, navodi on.
Prema njegovim rečima, najava formiranja specijalnog tužilaštva i nepriznavanje odluka kosovskih organa zasigurno će biti biti uvod u dalju konfrontaciju između Beograda i Prištine.
“Iz reakcija međunarodne zajednice videće se da li ovaj plan ima realno utemeljenje u daljem procesu dijaloga ili je u pitanju još jedan manevarski potez vlasti kako bi se umirile uzavrele strasti a krivica za trenutnu situaciju prebacila na međunarodne partnere i zvaničnike u Prištini. Svakako je moguće realizovati neke od predloženih tačaka kao što je povratak sudija i tužioca, ali u trenutnim okolnostima nije moguće očekivati neki značajniji iskorak po većini od njih”, smatra on.
Opozicija: Krah kosovske politike, implementira se ono što je vlast prihvatila
Iz opozicije su bili kritični prema Vučićevom iznošenju mera. Tako je zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić “potvrdio potpuni krah kosovske politike, iznoseći zahteve za povratak Srba u kosovske institucije, iz kojih ih je on izbacio”.
“Problem je što je Srbe iz policije, sudstva i iz opština izbacio upravo on lično katastrofalnom odlukom da napuste sve institucije i time pomogao svom partneru Aljbinu Kurtiju da nastavi sa ponižavanjem i izbacivanjem Srba sa Kosova i Metohije”, navodi se u pisanoj izjavi Stefanovića.
Izmeštanje pisarnica za opštinske poslove van Kosova, smatra Stefanović, je njegovo “priznanje da je ukinuo srpske institucije i sve prepustio Kurtiju”
“Velikim kosovskim braniteljima Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću daju posao u Beogradu na nameštenom tenderu vredan više od milijardu evra, a za decu na Kosovu 5.000 dinara za užinu”, ilustrovao je Stefanović.
Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš izjavio je da je Vučiću bilo potrebno 72 sata da bi “proglasio kapitulaciju i saopštio da nema dobrog rešenja kosovskog problema za Srbe”.
“Sve što je ispričao večeras samo je priznanje da su stvari dovedene do kraja i da se na Kosovu i Metohiji implementira ono na šta je pristao. To je anesteziranje srpske javnosti od operacije koju je Aljbin Kurti na severu Kosova izveo na živo”, naveo je Ponoš u pisanoj izjavi.
Prema njegovim rečima, “sve mere koje je Vučić predložio su u skladu sa ustavom Kosova i znače prihvatanje situacije na terenu”.
“Kurti je taj koji je menjao situaciju i doveo je dotle da srpska država na severu Kosova ostane da živi simbolično i da institucije budu ugašene. Ostavio je samo dve ingerencije – obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, Vučić je na to pristao”, tvrdi Ponoš i dodaje da “na izborima, koje Vučić traži na severu Kosova, Srbi nemaju za koga da glasaju”.
Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović izjavio je kako “je od januara 2023. godine jasno da je vlast u Srbiji, prihvatanjem francusko-nemačkog predloga prihvatila implicitno priznanje nezavisnosti Kosova”
On je rekao da je kompletna parlamentarna opozicija za zakazivanje sednice parlamenta sa temom situacije na Kosovu.