Iz Ambasade Nemačke na Kosovu su u odgovoru za RSE takođe potvrdili da “je bilo mnogo razgovora između nemačkih i kosovskih zvaničnika o toj temi, jer Nemačka želi da postigne rezultate uz vezi sa CEFTA-om u okviru ovogodišnjeg samita Berlinskog procesa”.
Zahtev za ukidanje zabrane uvoza robe iz Srbije, Kosovu je početkom septembra uputio specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan, Manuel Saracin, uz obrazloženje da ta zabrana blokira rad CEFTA-e (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini).
On je naveo i da Kosovo zbog te zabrane može ugroziti učešće u Berlinskom procesu, inicijativi koja ima za cilj da pomogne ekonomski razvoj šest zemalja Zapadnog Balkana i njihovo približavanje Evropskoj Uniji.
Deseti samit Berlinskog procesa se održava 14. oktobra.
Vlada Kosova je odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije donela sredinom jula 2023. godine iz “bezbednosnih” razloga, nakon što je trojicu kosovskih policajaca uhapsila srpska policija.
Iako su, u međuvremenu, kosovski policajci pušteni, odluka o zabrani uvoza srpske robe je ostala na snazi.
Evropska unija je u nekoliko navrata navela da je takva odluka kosovskih vlasti u suprotnosti sa sporazumom CEFTA i u suprotnosti sa duhom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosova sa EU.
Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok je 1. oktobra na pripremnoj konferenciji sa ministrima spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana, izjavila da su naredne dve nedelje ključne kada je reč o uspešnom održavanju samita Berlinskog procesa.
“Zavisi od toga da li će biti postignut dogovor o primeni CEFTA-e. Ostalo je još posla kako bismo to postigli”, navela je ona.
Struka podržava uklanjanje mera o zabrani uvoza iz Srbije
Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim (Lulzim) Rafuna u izjavi za RSE ukazuje da je odluka o zabrani uvoza robe iz Srbije doneta iz bezbednosnih razloga pre više od godinu dana, te da je vreme da se ozbiljno razmotri njeno ukidanje.
Objašnjava da tom odlukom nije ugrožen samo rad CEFTA-e, nego i Berlinski proces i Zajedničko regionalno tržište koje je dogovoreno 2020.
“Sve je to povezano jedno sa drugim. Zato je važno da se uklone sve prepreke, ne samo od strane Kosova, jer mi imamo problema i da izvozimo robu u Srbiju jer ne priznaje kosovsku fitosanitarnu dokumentaciju”, kaže Rafuna.
Sa njim se slaže i ekonomista Safet (Gerxhaliu) Grdžaljiu, koji poručuje da Vlada Kosova ne bi smela da “eksperimentiše” na ekonomskoj regionalnoj saradnji.
Napominje da Kosovo mora da shvati važnost ekonomskih evropskih integracija i da nema “luksuz” da blokira regionalnu saradnju političkim odlukama.
Rafuna: Investitori celi region vide kao jedno tržište
Rafuna, koji je i predsednik upravnog odbora komora Zapadnog Balkana, ocenjuje da su sve regionalne inicijative važne, te da se moraju ukloniti bilo kakve prepreke koje utiču na njihovo funkcionisanje.
“Mi smo male zemlje, malo smo tržište i svi investitori region vide kao jedno tržište. Zato je važno da među nama nema prepreka, te prepreke nisu dobra poruka investitorima”, ocenjuje on.
Tržište u zemljama Zapadnog Balkana ima oko 18 miliona ljudi.
Ekonomista Grdžaljiu iznosi sličan stav i dodaje da je CEFTA od velikog značaja za privrednike zbog carinskih olakšica i plasmana robe.
Podvlači da je i Berlinski proces važna inicijativa od koje sve zemlje Zapadnog Balkana imaju koristi, te da Kosovo nikako ne sme da dozvoli da bude isključeno.
“Ne mogu se očekivati ni strane investicije ako ne postoji politička stabilnost, a ta politička stabilnost se ne može postići ukoliko nemamo aktivno učešće u svim regionalnim inicijativama”, kaže on.
Berlinski proces je uspostavljen 2014. u Berlinu na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel kao doprinos perspektivi proširenja EU.
Sve zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije, deo su Berlinskog procesa: Srbija, Severna Makedonija, Kosovo, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija.
Neki od potpisanih sporazuma među ovim zemljama u okviru Berlinskog procesa su sporazum o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma, profesionalnih kvalifikacija, te saradnja u oblasti saobraćaja, energetike, ekologije, digitalizacije i rominga.
S druge strane, Kosovo je član CEFTA-e od 2007. godine ali je predstavljeno posredstvom Misije-a UN na Kosovu (UNMIK).
Vlada Kosova je zatražila da se ovo predstavljanje Kosova promeni, a Nemačka je nedavno ponudila “rešenje” u zamenu za ukidanje zabrane uvoza robe iz Srbije.
Manuel Saracin je za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) 23. septembra izjavio da bi uz ime Kosova stajala zvezdica, odnosno fusnota koja ukazuje da status Kosova nije konačno rešen.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je prethodnih dana boravila u Nemačku, te zatražila podršku te zemlje za članstvo u međunarodnim organizacijama, Savetu Evrope, EU i NATO.
Potom je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke na društvenoj mreži X navelo da podržava Kosovo na putu ka EU, te istaklo značaj učešća Kosova u regionalnim inicijativama i normalizaciju odnosa sa Srbijom.
