Kosovo je zabeležilo najveći pad u poslednjih 15 godina u godišnjem indeksu slobode medija organizacije Reporteri bez granica, zauzevši 99. mesto u svetu od 180 zemalja.
Vršilac dužnosti portparola Vlade, Perparim Krieziu(Përparim Kryeziu), rekao je za Radio Slobodna Evropa(RSE) da izveštaj Reportera bez granica „ne odražava pravu situaciju“ na Kosovu.
„Ono što vidimo tokom godina je pad medijskih standarda. Kada ovaj opadajući standard naiđe na reakciju građana i institucija koje su predmet neprofesionalnog izveštavanja, oni se kvalificiraju kao napadi i pretnje, koje se onda uključuju u međunarodne izveštaje poput ovog Reportera bez granica“, rekao je Krieziu za Radio Slobodna Evropa.
Ovo je druga godina zaredom da Kosovo beleži pad u godišnjem izveštaju ove organizacije.
Krieziu je rekao da „Kosovo ne može biti gore od Srbije, ali uživa znatno više slobode medija u regionu i drugdje“.
U izveštaju koji su Reporteri bez granica objavili u petak, uoči Svetskog dana slobode medija, Kosovo je najgore rangirano na Zapadnom Balkanu i Evropskoj uniji.
Asocijacija novinara Kosova (AGK) saopštila je da je „uznemirena novim, drastičnim padom“ Kosova na godišnjem indeksu slobode medija.
„AGK je duboko zabrinut zbog ove rang liste, najniže u poslednjih deset godina, od 2015. godine. Ipak, vidi je kao refleksiju kontinuirane aktivne neprijateljske politike poslednje dve godine koju vodi Vlada političke stranke, Samoopredeljenje“, navedeno je u reakciji AGK-a.
Izvještaj je otkrio da se u Kosovu, Slovačkoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji mediji suočavaju s egzistencijalnom krizom zbog smanjenja budžeta i političke kontrole.
Prošlog leta, uprkos velikim kritikama, Skupština Kosova usvojila je zakon o Nezavisnoj komisiji za medije (KPM), koji je, između ostalog, predviđao licenciranje online medija, nadzor nad njima i kazne do 40.000 eura.
Ove sedmice, Ustavni sud Kosova poništio je ovaj zakon, nakon što je utvrdio da neki članovi zakona nisu u skladu s Ustavom zemlje.
Što se tiče zakona o KPM-u – sada poništenog – Reporteri bez granica su ga ocenili kao kontroverzan koji „dodatno ugrožava nezavisnost“ KPM-a.
U međuvremenu, početkom ove godine, vladajuća stranka, Pokret Samoopredeljenje, kritikovana je zbog bojkota medija.
U januaru, međunarodne i lokalne nevladine organizacije zatražile su od Samoopredeljenja da odustane od bojkota određenih medija.
Samoopredeljenje je izjavilo da ne bojkotuje medije, već „isključuje“ tri specifična kanala i da takva odluka „ne ugrožava bogat i raznovrstan medijski pejzaž Kosova“.
Nisu spomenuta imena, ali u ranijim reakcijama medijskih organizacija navodi se da se radi o nekim od velikih televizija u zemlji, kao što su Klan Kosova, TV Dukagjini i T7.
„Uoči opštih izbora, Vlada je bojkotovala nekoliko privatnih medija, što je također ugrozilo i nezavisnost javnog emitera RTK. Mediji na srpskom jeziku, koji su pod pritiskom srpskih političkih snaga, žalili su se na diskriminaciju u pogledu pristupa javnim informacijama, posebno na svom jeziku“, navedeno je u izveštaju Reportera bez granica.
Samo tokom 2024. godine Udruženje novinara Kosova zabeležilo je 24 slučaja napada i pretnji novinarima. U 2023. godini taj broj je bio veći, 53 slučaja napada ili pretnji na novinare.
Reporteri bez granica navode da su novinari često meta uvreda i lažnih vesti na društvenim mrežama. Oni su, prema izveštaju, „nepravedno optuženi za „saradnju sa neprijateljem“, retoriku koju koriste političke i verske grupe.
