On je novinarima nakon sastanaka rekao da su razgovori bili teški i naporni, kao i da je on insistirao na normalizaciji odnosa koja mora da počne deeskalacijom i formiranjem ZSO, stoji u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
„Govorio sam i o teroru Aljbina Kurtija prema Srbima naročito na severu, a predali smo ponovo i listu najnovijih eskalatornih poteza. Govorio sam o hapšenjima, progonu predstavnika srpskog naroda oličenih u predstavnicima Srpske liste i o drugim pitanjima kao što su nestali. Potvrdili smo učešće u Ženevi 26. juna na sastanku radne grupe za pitanja nestalih“, rekao je Petković.
Petković: Bilo je reči i o MTS-u
Prema njegovim rečima, tema razgovora bili su i MTS i energetika, za koje je rekao da su se i tu javili problemi, a traženo je i da oficir za vezu dobije dozvolu da poseti Srbe zatvorene u „kazamatima“ u Prištini.
„Ali najbitnije je da mora da se formira ZSO i da se nastavi razgovor o statutu ZSO. To je nešto gde se stalo pre godinu i po dana. Priština nije želela da nastavi da razgovara o tom pitanju. A tada je doneta i strašna odluka o gašenju dinara. Moramo da razgovaramo o statutu i da dođe do formiranja ZSO. Govorio sam i o gašenju srpskih institucija i tome da je srpski narod ostao uskraćen za njih. Naš posao je da se borimo za srpski narod“, rekao je direktor Kancelarije za KiM.
Izneli smo plan za deeskalaciju na severu
Naglašava da delegacija Beograda iznela plan na sastanku za deeskalaciju.
„Pitanje ljudskih prava mora da bude prvo i da dominira, da bude tema nad temama“, rekao je on.
Na pitanje novinara Petković je rekao da postoji statut upravljačkog tima, kao i nacrt statuta koji je izradila EU i da o tome mora da se priča, ali da je najvažnije da konačni tekst, koji će da se usvoji, bude zasnovan na Sporazumima iz 2013. i 2015. godine, onako kako je dogovoreno, i kako treba da izgleda ZSO.
„Onda sam ponovo objašnjavao zbog čega, iako je nacrt statuta od strane upravljačkog tima završen i jednostavno poslat Evropskoj uniji 2018. godine, zašto nije predstavljen do 2023. i onda sam objasnio da je razlog u tome što EU pet godina nije odgovorila na mejl i zahtev upravljačkog tima. I pokazao konkretne dokaze u mejlovima koji su tada poslati, zatim koji su ponovljeni. Govorimo sad o određenim detaljima da bih vam pokazao da se o tome pričalo u okviru trojnog sastanka, jer je to za nas glavna tema“, rekao je Petković.
Sorensen najavio posete
Kaže da je Sorensen tražio i da se priča o posetama, ali da mu je objasnio da mora da se zna šta je prioritet.
„Mi možemo da pričamo o nečemu što mora i može da se implementira u određenom vremenskom roku, ali kada srpski narod strada, kada su ugrožena ljudska prava, tu nema vremena za čekanje, tu mora odmah da se reaguje“, rekaao je Petković.
Upitan o razlici između Lajčaka i Sorensena, Petković je rekao da je ipak najvažnije da se izborimo za napredak u dijalogu.
„Sa strane Beograda postoji jasna politička volja. To čekamo već dugo kada je reč o Prištini. Ne bih da sudimo gospodinu Sorensenu na osnovu prvog trojnog sastanka. Prosto treba da mu damo priliku da se pokaže i da vidimo kakav će rezultat dijaloga pod njegovim posredništvom da izgleda“, rekao je Petković.
Dodao je da je dogovoreno da se početkom jula nastave razgovori na tehničkom nivou, odnosno da ih nastave glavni pregovarači, a da će u međuvremenu saradnici izaslanika EU za dijalog Peter Sorensen posetiti Beograd i Prištinu.
Razgovori u Briselu odvijali su se u nekoliko formata – najpre trojnom, a potom je delegacija Beograda imala bilateralni sastanak sa delegacijom EU.
