Prema podacima CIK-a, u drugom krugu lokalnih izbora na Kosovu pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova osvojili su po sedam opština, Demokratska partija Kosova šest, Alijansa za budućnost Kosova pet, dok je Srpska lista zadržala kontrolu u deset opština sa srpskom većinom.
Rezultati menjaju političku realnost
Marinković smatra da rezultati pokazuju postojanje istinskog političkog pluralizma na lokalnom nivou, ali i pad podrške Samoopredeljenju.
„Četiri velike albanske partije podelile su upravljanje opštinama prilično ravnopravno. To jasno osporava narativ koji Pokret Samoopredeljenje i premijer Kurti već duže vreme promovišu, da oni jedini poseduju politički legitimitet da vode Kosovo. Očigledno je došlo do promene raspoloženja u biračkom telu na štetu Samoopredeljenja. Smatram da ovi rezultati u potpunosti opravdavaju zahtev opozicije za prevremene parlamentarne izbore. Jednostavno, rezultati iz februara ove godine više ne odražavaju realnost u političkoj areni Kosova“, kazao je u razgovoru za Kim radio.
Maljoku je rezultate ocenio neočekivanim, istakavši da su se u većini opština zadržali isti gradonačelnici.
„Ono što moramo navesti jeste da je stranka Samoopredeljenje u 2021. godini imala četiri, a sada je dodala još tri i ima ukupno sedam (gradonačelnika), kao i Demokratski savez Kosova. Demokratska partija Kosova je izgubila u dve opštine. Alijansa za budućnost Kosova je sačuvala svoje opštine u kojima je bila. Srpska lista je dobila svih deset opština na srpskom većinom“, podsetio je on.
Preliminarni rezultati drugog kruga lokalnih izbora na Kosovu
Parlamentarni izbori – jedini način da se izađe iz političke krize
Marinković i Maljoku su saglasni da ovi rezultati značajno utiču na političku scenu i da će verovatno ubrzati raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora.
„Jedini način da se izađe iz političke krize jesu prevremeni izbori“, rekao je Maljoku za Kim radio.
Marinković smatra da Samoopredeljenje može ostati na vlasti samo odlaganjem izbora kroz proceduralne manevre.
„Rezultati jasno pokazuju pad podrške Pokretu Samoopredeljenje i ozbiljan rizik od dalje političke marginalizacije na narednim parlamentarnim izborima. Realno je očekivati da se oni održe već do kraja ove godine“, dodao je on.
Građani za simboličku vezu sa Srbijom, a ne za Srpsku listu
Govoreći o Srpskoj listi, Marinković je naglasio da njena pobeda ne predstavlja „istorijski uspeh“ kako je to sinoć poručili njen predsedik Elek i šef Kancelarije za KiM Petar Petković. prema njegovom mišljenju, ta pobeda ne odražava podršku samoj stranci, već simboličku vezu kosovskih Srba sa Beogradom.
„Iako se komunicira na populistički način taj rezultat ipak ima političku težinu. Ali, ne zato što Srpska lista nudi posebnu viziju ili razvojnu politiku, već zato što pokazuje da kosovski Srbi, u kontekstu sve agresivnije politike iz Prištine, svoj politički oslonac vide samo u Beogradu. Dakle, kao i na parlamentarnim izborima u februaru, ovi rezultati ne pokazuju podršku Srpskoj listi kao autonomnom političkom akteru, već podršku institucionalnoj i simboličkoj vezi sa Srbijom koju ona predstavlja“, kazao je Marinković.
Maljoku je dodao da kandidati Srpske liste nisu ponudili konkretne projekte, već su svoje kampanje zasnivali na nacionalnim temama.
„Rezultate Srpske liste ne mogu nazvati ‘istorijskom pobedom’. Ovo je momenat koji treba iskoristiti za kritiku, zbog demokratskog načina razmišljanja. Siguran sam da je bilo boljih kandidata među Srbima koji bi bolje i više radili za ljude koji žive u ovim opštinama. Srpska lista se u mnogim momentima predstavljala kao stub odbrane srpstva na Kosovu. Koristili su teme koje nisu za lokalne izbore. Takođe je bilo i manipulacija da se ne glasa za ostale političke subjekte“, rekao je on.
Kampanja protekla bez incidenata
Aljbinot Maljoku je ocenio da je predizborna kampanja bila dobra. Prema njegovim rečima, nije bilo incidenata.
„Svakako se koristio svaki način da se utiče na birače, ali je ipak bila u nekim demokratskim granicama“, dodao je on.
Podsetimo, u prvom krugu lokalnih izbora na Kosovu 12. oktobra izlaznost je iznosila više od 40 odsto. U drugom krugu 9. novembra (juče) je u 18 opština glasalo tek nešto više od 32 odsto upisanih u birački spisak.
