On je u intervjuu za Radio televiziju Kosovo, drugi kanal na srpskom jeziku, otkrio da je vršilac dužnosti ministra za lokalnu samoupravu Eljbert Krasnići uputio poziv svim gradonačelnicima opština sa srpskom većinom na sastanak koji će biti održan u petak, 13. februara, u 10 časova.
„Poziv je poslat prošle nedelje. Do danas imamo samo jednu potvrdu. Bilo bi dobro da gradonačelnici u ovoj fazi pokažu što veću odgovornost, jer dobrobit njihovih građana u velikoj meri zavisi od pristupa koji će imati u narednim nedeljama“, rekao je Bisljimi u intervjuu za RTK2 a prenosi KoSSev.
Prema njegovim rečima, upravo gradonačelnici imaju ključnu ulogu u ovom procesu, budući da, kako on sam navodi, imaju široka ovlašćenja u oblasti obrazovanja i zdravstva, kao i predviđene budžete za finansiranje tih sektora. Dodao je da gradonačelnici opština sa srpskom većinom imaju čak i veća ovlašćenja nego drugi, te da i Srbija „može“ finansijski pomagati te opštine.
Integracija školstva i zdravstva, „legalizacija i legitimizacija“ institucija
Bisljimi je naglasio da problem, kako tvrdi, nije u sprovođenju zakona, već u samim institucijama koje, prema njegovim rečima, treba „legalizovati i legitimizovati“ u okviru pravnog sistema Kosova.
„Potrebno je vreme da se te institucije inkorporiraju u pravni okvir Kosova“, kazao je on, dodajući da „postoji inicijativa“ da se upravo sada napravi iskorak u integraciji zdravstvenog i obrazovnog sistema.
Bolnica u Severnoj Mitrovici „nije u dobrom stanju“
Govoreći o zdravstvu, Bisljimi je naveo da je u toku inicijativa za izradu studije potreba celokupnog zdravstvenog sistema na Kosovu, u saradnji sa međunarodnim donatorima.
Posebno se osvrnuo na stanje bolnice u Severnoj Mitrovici.
„Bolnica u Severnoj Mitrovici nije u dobrom stanju. Nije dobro da se pacijenti zbog manjih intervencija ili potreba šalju u bolnice u Srbiji samo zato što su usluge besplatne. Postoji volja Vlade Kosova da unapredi zdravstvenu zaštitu i kvalitet obrazovanja u Severnoj Mitrovici“, rekao je Bisljimi.
Inače, na Kosovu ne postoje doprinosi za zdravstveno osiguranje, kao što je to slučaj sa srpskim zdravstvom.
Građani i građanke Kosova su jedini u regionu Zapadnog Balkana koji nisu pokriveni javnim zdravstvenim osiguranjem. Trenutno je zdravstveno osiguranje dostupno samo građanima koji sebi mogu priuštiti da ga kupe od privatnih osiguravajućih kompanija.
Zakon o strancima „neće biti mehanizam pritiska na Srbe“
U istom intervjuu, Bisljimi se osvrnuo i na bojazni dela srpske zajednice da bi Zakon o strancima mogao da bude iskorišćen kao mehanizam institucionalnog pritiska.
„Zakon daje prava, ne ograničava ih. Nijedan stranac ne treba da se plaši ovog zakona. Osoba koja dobije status po ovom zakonu biće institucionalno zaštićena. Zakon nije selektivan i neće ciljati nijednu nacionalnost“, poručio je Bisljimi.
Pitanje zdravstva i školstva reaktuelizovalo se poslednjih nekoliko godina, naročito tokom protekle godine. Priština, na čelu sa kosovskim premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem, poručuje da je integracija školstva i zdravstva iz većinski srpskih sredina neizbežna, sprovodeći prethodno akcije u kojima se preuzimaju objekti u kojima su bile smeštene desetine službi Republike Srbije.
Sa druge strane, iz Beograda i sa srpske strane stižu negativne reakcije i neslaganje, ali znatno blažeg intenziteta u odnosu na odlučnost kosovskih vlasti.
Inače, jučerašnja vest sa severa je i uručivanje dokumenta sa kosovskog prištinskog univerziteta rektoratu u Severnoj Mitrovici, o jednomesečnom roku da kao „nelegalni korisnik“ postignu sporazum sa ovom institucijom o korišćenju objekta ili da ga napuste.
Što se međunarodnih predstavnika tiče, osim povremenih oglašavanja o protivljenju jednostranim akcijama kosovskih vlasti, sa pojedinih zapadnih adresa, poput SAD, ističe se da je integracija školstva i zdravstva u kosovski sistem takođe potrebna, ali da ona mora da se sprovede uz saglasnost i saradnju sa lokalnim Srbima.
Univerzitet i zdravtsvo je u međuvremenu dodatno opteretilo najavljeno sprovođenje Zakona o strancima i vozilima, kojim će, ukoliko i kada se bude u potpunosti primenili zakoni iz 2017, godine, administrativno otežati boravak studenata, profesorskog i udravstvenog kadra ukoliko ne budu bili registrovani, odnosno licencirani u kosovski sistem.
U preostalim institucijama Republike Srbije prethodnih dana, kako KoSSev nezvanično saznaje, traženo je da se izjasne o tome da li poseduju kosovska dokumenta.
