Vlada Kosova i druge institucije primarno spominju i govore o albanskim žrtvama, dok srpske žrtve ostaju nevidljive – podaci su iz izveštaja BIRN-a Kosovo pod nazivom „Onaj drugi koji ne postoji“.
Izveštaj je rezultat analize publikacija pravosudnih organa, medija, kao i zvaničnih veb stranica lokalnih i centralnih institucija na Kosovu u periodu od oktobra 2023. do marta 2024. godine. BIRN Kosovo je nadgledao način na koji se izveštava o ratnim događajima i kako se prenose informacije o tranzicionoj pravdi.
„Institucije i dalje nemaju potvrđen spisak žrtava koji obuhvata sve kategorije žrtava rata na Kosovu, trenutno koristeći samo podatke Fonda za humanitarno pravo Kosova kao zvanični izvor onoga što se dogodilo u našoj zemlji. U većini analiziranih publikacija, kako opštinskih tako i vladinih, narativi ili materijali imaju monoetnički karakter u zavisnosti od toga ko objavljuje informacije – ako je opština vođena albanskim ili srpskim gradonačelnikom, sećaju se samo žrtava te etničke zajednice“, rekao je novinar i autor istraživanja Krešnik Gaši.
Kurti o žrtvama ratnih zločina – fokus isključivo na albanske žrtve
BIRN Kosovo je monitorisao i društvene mreže premijera Kosova. Prema njihovim podacima, premijer Albin Kurti je tokom 2023. godine na Facebook-u objavio 207 objava, od kojih se 38 odnosi na ratna dešavanja. Na Twitter-u je od 530 tvitova, samo 9 bilo o ratu. Ni u jednoj od tih objava nisu spomenute žrtve svih etničkih zajednica, već su fokusirane isključivo na albanske žrtve.
Bez podataka od pravosudnih institucija
Takođe se u izveštaju navodi i da Specijalno tužilaštvo Kosova, sa timom od samo četiri tužioca i manje od 40 policajaca za istragu ratnih zločina, ocenjuje se kao nedovoljno za obim potrebnog rada. Pravosudne institucije nisu preduzele adekvatne korake za obaveštavanje javnosti o suđenjima i istragama ratnih zločina. Na njihovim veb stranicama nema podataka o suđenjima UNMIK-a, EULEX-a, niti o procesima vođenim u Haškom tribunalu u Hagu.
Monoetnički sadržaj na spomenicima i u muzejima
U izveštaju se navodi da je Kosovo 2013. godine osnovalo Agenciju za upravljanje spomenicima i memorijalnim kompleksima, koja upravlja sa 1547 spomenika i 13 muzeja posvećenih poslednjem ratu. Većina spomenika i muzeja se fokusira na albanske žrtve, sa malo memorijala koji obuhvataju sve nacionalnosti. Istraživanje pokazuje da su spomenici i spomen-ploče uglavnom jednonacionalni, često označavajući civile kao borce za slobodu. Na grobljima i u memorijalnim kompleksima dominiraju albanska imena, dok su druge zajednice, poput Srba, Roma i Aškalija, manje zastupljene. Opisi spomenika često ne uključuju sve etničke zajednice, a informacije su retko prevedene na druge jezike osim albanskog.
„Nažalost, u našoj zemlji postoji samo nekoliko spomen-obeležja koja se sećaju svih žrtava rata na Kosovu. U opštinama, zavisno o tome ko je na čelu opštine, postoji diskriminacija jedne ili druge strane, te se obeležavaju samo žrtve jedne strane“, naveo je Gaši.
Narativi u lokalnim institucijama – slika i prilika centralnih
BIRN je analizirao i lokalne institucije, odnosno sadržaje opština Priština, Peć, Đakovica, Orahovac, Gračanica, i Gnjilane. Rezultati pokazuju da opštine imaju slične probleme kao centralni nivo u svom onlajn sadržaju i publikacijama vezanim za tranzicionu pravdu. U posmatranim opštinama ne postoji namenski prostor sa podacima o ratnim dešavanjima, a većina informacija dolazi kroz nepotpune vesti bez osnovnih podataka o žrtvama i njihovoj nacionalnoj pripadnosti.
Jednonacionalni narativ i u medijima
Izveštaj se bavio i medijskom scenom na Kosovu, kako na albanskom tako i na srpskom jezik. Izveštaj pokazuje da mediji uglavnom prenose informacije dobijene od političara i institucija, što rezultira jednonacionalnim narativom. Dodaje se da u većini medija izostaje izveštavanje o žrtvama drugih nacionalnosti, a priče o solidarnosti među zajednicama tokom rata su retke. BIRN, kako se navodi, zabeležio samo jedan slučaj u poslednjih nekoliko godina.
Preporuke – korak ka pomirenju i unapređenju tranzicione pravde na Kosovu.
Neke od preporuka koje su proizašle iz ovog istraživanja, a koje se odnose na centralne institucije su da je potrebno je kreirati bazu podataka o svim žrtvama rata na Kosovu, uključujući i podatke o ratnoj šteti, pregledati sav online sadržaj objavljen na zvaničnim veb stranicama kako bi se osiguralo uključivanje podataka o svim žrtvama rata.
Preporuke koje se odnose na lokalne institucije su da opštine treba da dpreispitaju sve objavljene informacije i uključiti kompletne podatke o broju i etničkoj pripadnosti žrtava, kao i sudske procese vezane za ratna dešavanja, da urede javne prostore posvećene komemoraciji žrtvama rata, uključujući imena svih žrtava.
Kad su u pitanju pravosudne institucije, preporučuje se da se kreiraju online arhive sa suđenjima za ratne zločine i povećati standard publiciteta predmeta za ratne zločine, kao i da se emituju video snimci suđenja za ratne zločine, u skladu sa praksom međunarodnih sudova.
Izveštaj sadrži i preporuke za medije: Pokrenuti posebne programe obuke za novinare kako bi se poboljšao kvalitet izveštavanja o tranzicionoj pravdi i izbegao jednonacionalni jezik u izveštavanju, razviti uredničku politiku u pogledu pristupa tranzicionoj pravdi, osiguravajući uključivanje potpunih podataka o broju i etničkoj pripadnosti svih žrtava.
Diskusija o nalazima izveštaja „Onaj drugi koji ne postoji“
Ministarka pravde Albulena Hadžiu istakla je problem nedostatka dokumentacije o ratnim zločinima na Kosovu, te dodala da je sada na Kosovu za dokumentovanje ratnih zločina nadležan Institut za zločine počinjene tokom rata.
„Danas, kada govorimo o ratnim zločinima, imamo izveštaje o žrtvama i različite statistike, ali nedostaju konkretne brojke. Važno je imati tačne podatke o zločinima koji su se desili tokom rata. Iako možda kasno, 25 godina nakon rata, mi smo usvojili zakon kojim je osnovan Institut koji će biti nadležan za istraživanje i dokumentovanje zločina koji su se desili tokom rata. To će nam omogućiti da dobijemo uvid u ove zločine“, rekla je ona, te dodala da će Institut istraživati i dokumentovati zločine, počinjene tokom sukoba na Kosovu, u periodu od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine.
Na pitanje zašto pravosudne institucije nemaju dostupne podatke o ratnim zločinima na veb platformama, vršilac dužnosti glavnog državnog tužioca Besim Keljmendi rekao je da je nakon rata 1999. godine isključivo Misija UNMIK-a imala ovlašćenja za vođenje predmeta ratnih zločina, a nakon UNMIK-a to je preuzela Misija EULEX sve do 2018. godine kada je kosovsko tužilaštvo dobilo ovlašćenja za ove slučajeve. Kelmendi je istakao da se još uvek čeka da UNMIK dostavi sve spise krivičnih postupaka o ratnim zločinima.
„Očekujemo da nam UNMIK, koji je prikupio prve podatke o ratnim zločinima, pruži dokaze koje su prikupili. Pitanje objavljivanja optužnica je u rukama sudova. Pozabavićemo se svim nalazima izveštaja“, rekao je Kelmendi.
Radaković: Strategija za tranzicionu pravdu katastrofalna, ispolitizovana i monoetnička
Direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković govorio je o Strategiji za tranzicionu pravdu koju je usvojila Vlada Kosova, a koja ima za cilj da adresira posledice rata, promoviše pravdu, pomirenje i obezbedi priznanje prava žrtava, obuhvatajući dokumentovanje ratnih zločina, pravnu pomoć žrtvama, komemoraciju i edukaciju javnosti o prošlim događajima.
On je strategiju nazvao „katastrofalnom i monoetničkom“, ukazujući na brojne nedostatke i propuste. Posebno ističući da se predlozi srpske zajednice odnosno organizacija koje su učestvovale u procesu izrade nisu uzeti u obzir, što je doprinelo neadekvatnom pristupu tranzicionoj pravdi.
„Fokus je samo na zločinima nad Albancima. Strategija o tranzicionoj pravdi jedva spominje pomirenje, samo jednom u dokumentu, a to je negde gde se pominju mladi. Direktno se tvrdi da je jedna nacija kriva za sve, da su samo jedni ubijeni, iako period obuhvata mnoge druge stvari. Pokušaji su bili da se održe razne javne rasprave o ovome, jer nisu samo Albanci ili Srbi ubijeni, već i Romi, Aškalije, Egipćani, Crnogorci i Hrvati. Ako želimo napredak, moramo razgovarati o svima“, rekao je Radaković.
Predstavljanje izveštaja i konferencija održani su u okviru projekta „Suočavanje sa nasleđem sukoba na Kosovu“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova, Britanska ambasada u Prištini i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a sprovodi BIRN Kosovo.
