Porodice nestalih Srba i Albanaca su na okruglom stolu pod nazivom „Nestali, ničija briga“ u Prištini pozvali sve reventne aktere da se posvete pronalasku nestalih lica. Podsetili da se za njima traga četvrt veka, te da porodice sudbinu svojih najmilijih često ne dočekaju da čuju.
Zapostavljeni
„Porodice se već 25 godina osećaju zapostavljeno, vlade u Beogradu i Prištini ne smatraju da smo mi ljudi i da čekamo ljude. Politika ne smatra da su oni (nestali) bili ljudska bića. Da smatra, do sada bi nam se naši najmiliji vratili. Molimo sve institucije na Kosovu, u Srbiji i međunarodnu zajednicu da naše srce smire što pre, inače nećemo moći nikada da ozdravimo“, kazao je Bajram Ćerkinaj iz Resursnog centra za nestala lica.
„Očekujemo da još jednom izvršimo snažan i energičan pritisak na sve relevantne aktere i faktore koji su uključeni u rešavanje našeg problema, humanitarnog i moralnog problema. Želimo da se politika isključi iz rešavanja ovog problema. Molimo, apelujemo na sve, da se ozbiljno posvete, još uvek je veliki broj nestalih lica na listi. Živimo u 21. veku evropske kulture i civilizacije, gde postoje načini da se putem satelitskih snimaka identifikuju ostaci ljudskog tela, da se pronađu“, rekla je Nataša Šćepanović, ispred Udruženja porodica “Kosmetski stradalnici” iz Beograda.
Ocenila je da treba da postoji čvrsta rešenost i volja da se iskopaju grobnice znane i potencijalne.
Sve je preče, osim ljudskih života
„Da se ljudi ekshumiraju i identifikuju. Da se reši problem pogrešnih identifikacija, da te tela u mrtvačnici u Prištini ponovo uzorkuju za DNK analizu, da se vidi kome ta tela pripadaje. Četvrt veka je prošlo, duge su to godine. Gubimo zdravlje, članovi nam umiru, roditelji ne dočekavši da saznaju sudbinu svojih bližnijh. Jako je teško, ono što se nama desilo da se nikada i nikome ne ponovi. Mi smo žrtve lude politike, zločinaca koji su ubijali civile na obe strane, to se ne sme tolerisati. Moraju da se kazne svi koji su počinili strašne zločine i da se svi koji su po svom mandatu dužni da nam pomognu, da se uključe u rešavanje ovog problema, a ne da gledaju da on traje još 100 godina, da se prolongira. Sve je ostalo preče u odnosu na ljudske živote i nas porodice žrtava koje godinama živimo u ovoj tuzi i tragediji“, dodala je Šćepanovićeva.
Radne grupe Beograda i Prištine postoje, podsetio je Ćerkinaj, osnovane su da daju odgovore.
„Postavljam im pitanje: Da li nas smatrate ljudima ili životinjama? Životinja takođe traži svoj plod. Čime nas oni smatraju, nemamo informacije od ljudi koji treba da nam ih daju. Očekujemo datume kada počinje iskopavanje na tri lokacije“, kazao je on.
Politizovano pitanje
Kuštrim Gara iz Komisije za nestale Vlade Kosova je za stagniranje procesa pronalaska nestalih lica okrivio „službeni Beograd“.
„Sve informacije su kod institucija Srbije, već 25 godina ne dobijamo odgovore, ili dobijamo odgovore kojima se manipuliše. Nažalost u 21. veku politizuje se pitanje pronalaska nestalih lica. Video sam da ste imali sastanak sa Veljkom Odalovićem, znate stav Republike Kosova za takva lica, lica koja su odgovorna za blokiranje ovog procesa već 25 godina. Biće neprihvatijivi za komisiju Republike Kosovo. Deklaracija doneta 2. maja se ne sprovodi, tražili smo pristup dokumentima 37 motorizovane brigade“, podsetio je Gara.
Taoci, nije korektno
Šćepanovićeva je imala primedbu na izlaganje Kuštrima Gare, ističući da institucije iz Beograda krive Prištinu i obrnuto.
„Mi da budemo taoci, nije fer, nije ljudski, ni korektno. Morate da sednete za pregovarački sto, nas ne zanima, ko je vama kompetentan sagovornik sa suprotne strane stola, ne odgovara vam jedna ličnost, u ovom slučaju Veljko Odalović, tražite da dođe neko drugi. Nemojte da proces stane zbog toga. Postoji Radna grupa, posrednik je Crveni krst, nastavite rad, jer je on dao određene rezutate, mnoga lica su identifikovana i sahranjena“, istakla je ona.
Pronalazak stagnirao
Video porukom se porodicama nestalih obratio ambasador Velike Britanije u Prištini Džonatan Hargrivs.
„Zabrinut sam da je napredak u pronalaženju nestalih lica stagnirao, političke tenzije blokiraju tehnička rešenja. S naše strane, Britanska vlada će nastaviti lobiranje da se više može učiniti. Nadam se da će dijalog koji vodi Evropska unija biti ključan za ostvarenje tog cilja. Međunarodni dan nestalih nas podseća da je prošla još jedna godina u kojoj voljeni ostaju nenađeni, bol ostaje neumoljiv, a pomirenje u dugoročnu političku budućnost ostaje daleko“, rekao je Hargrivs.
Na okruglom stolu „Nestali, ničija briga“ bilo je reči i o Deklaraciji o nestalim licima, Strategiji o tranzicionoj pravdi, te izmeni i dopuni Zakona o nestalim licima. Skup je finansijski podržala ambasada Švajcarske na Kosovu i UNDP.
Međunarodni dan nestalih obeležava se svake godine 30. avgusta. Na Kosovu se nakon ratnih sukoba više od 1.600 ljudi se vodi kao nestalo.
