„Zakon jasno govori o individualnoj krivičnoj odgovornosti. Dakle, ovo nije, kako se ponekad naziva u nekim medijima, ’Sud za OVK’ ili sud za neku drugu organizaciju. Ovo je sud koji može suditi za zločine koje su počinili pojedinci i to samo u određenom vremenskom razdoblju. Dakle, od 01. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine i to samo za zločine koji su u vezi sa poznatim izveštajem Saveta Evrope“, navela je Avis Beneš, a onda objasnila šta Specijalizovana veća Kosova nisu:
„Ovo nije sud koji će suditi za sve ratne zločine počinjene na Kosovu, nije sud za ekonomske i korupcijske zločine, nije sud za organizacije i nije sud koji će doneti univerzalnu pravdu svima koji su bili žrtve ratnih i posleratnih zločina“, kazala je Beneš.
Specijalni sud jeste deo pravosudnog sistema Kosova, ali je nezavisan od bilo kakvih uticaja, iako ga finansira Evropska unija, kaže Beneš i dodaje da je u ovom slučaju Tužilaštvo odvojeno od Specijalizovanih veća Kosova, odnosno suda. Ističe da je sud u potpunosti funkcionalan i spreman da deluje, ali da procesuiranje prvih optuženih nije u njihovoj nadležnosti. Ona podseća da je, u odnosu na Haški tribunal, uloga žrtava mnogo veća. Žrtve imaju i lični interes, ali i pravo da budu obaveštene, da dobiju status žrtve i da dobiju naknadu štete. Da bi se to i ostvarilo, potrebno je ispuniti određene uslove.
„Potencijalne žrtve se mogu prijaviti tek nakon što se objavi potvrđena optužnica, a to trenutno, kao što je poznato, nije slučaj. Oni mogu biti žrtve koje će se ticati konkretnih zločina, a ne svih drugih počinjenih zločina za vreme kosovskog sukoba. U osnovi, fizičko lice koje smatra da je lično pretrpelo fizičku, materijalnu ili duševnu štetu kao neposrednu posledicu krivičnog dela koje se navodi u optužnici. Pre nego što optužnica bude objavljena ne može se nigde prijavljivati. Onda kada to bude slučaj, onda će naša služba za učešće žrtava, unutar našeg suda, obezbediti prijavne obrasce, kao i detaljnije informacije o uslovima koje treba ispuniti da bi se formalno dobio status žrtve“, rekla je portparolka Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu.
Avis Beneš naglašava da žrtve u procesu „ne mogu učestvovati pojedinačno, već samo posredstvom zastupnika“.
„U novembru prošle godine otvoren je taj proces, otvoren je poziv za prijavu advokata koji bi zastupali žrtve. On nema krajnji rok i oni koji mogu ispuniti uslove, svi oni će biti stavljeni na tu listu. Već unapred znamo da će postojati samo određeni vremenski rok u kome će proces prijave biti moguć. Zato je trenutno u toku naš autrič program, mi se pokušavamo povezati sa što većim brojem organizacija koje će biti u stanju pomoći potencijalnim žrtvama u tom procesu. Naravno da je i nama jasno da možda mnogi od njih nemaju pristup informacijama ili da možda nisu najveštiji u ispunjavanju obrazaca“, kazala je Beneš.
U Specijalnom sudu su svesni da je reč o vrlo osetljivim stvarima, te se kompletna komunikacija sa žrtvama ili njihovim zastupnicima tretira kao apsolutno povereljiva informacija, zaključila je Beneš.
