Liturgiju je služio paroh lipljanski, protojerej Dragiša Jerinić, koji je u besedi istakao značaj očuvanja vere i svetinja, te izrazio nadu da će doći dan kada će crkva u potpunosti biti obnovljena i služiti svojoj nameni.
„Prvenstveno zahvaljujući Bogu, a zatim i zahvaljujući zaštitnicima ove svete kuće, svetim lekarima, dočekati vreme kada će nas Bog udostojiti da ovo privedemo svojoj nameni — da ovde izgradimo i sveti presto i ikonostas, i da nastavimo mi, naši potomci, deca, unuci i svi budući naraštaji da se mole u ovom svetom mestu, u ovom hramu“, istakao je otac Dragiša.
Za razliku od prethodnih godina kada su okupljanje narušavale provokacije poput glasne muzike sa spominjanjem „UĆK“ i grafita na zidovima, ovogodišnje obeležavanje proteklo je u mirnoj atmosferi.
Raseljeni Srbi iz Krajišta obeležili hramovnu slavu, naišli na provokacije Albanaca
„Imali smo dva sata da se spakujemo i odemo“
Meštani, sada raseljeni, ističu da su emocije jake kada se posle više decenija vrate u selo iz kojeg su proterani. Mnogi su iskoristili priliku da obiđu porodična imanja i zapale sveće na zapuštenim i oštećenim grobovima.
„Živeo sam ovde do 1999. godine. Kada je bilo povlačenje vojske, imali smo dva sata da se spremimo i odemo. Nismo imali gde da odemo sa malom decom. Sada u Krajištu nema Srba, ali zahvaljujući crkvenoj opštini Lipljan, koja organizuje ovo svake godine, mi posetimo naš gram, naše selo i grobove“, rekao je Milorad Nedeljković, meštanin sela.
„Od 1999. godine smo proterani, a ovde nas raduje ovaj praznik jer dođemo i vidimo se sa rodbinom i seljanima. Doći ispred ovog hrama i u samom selu je jako lepo. Inače ne možemo, ali bar za ovaj praznik dođemo“, istakla je Marina Nedeljković.
„Posle dugo godina sam u selu i presrećna sam, prelepo je“, rekla je kratko Radića Stanković.
Iako u selu danas više ne žive Srbi, zahvaljujući crkvenoj opštini Lipljan, obeležavanje slave postalo je tradicija koja okuplja bivše meštane i njihove potomke.
Pre rata, u Krajištu je živelo oko stotinu Srba u 27 porodica, ali su mnogi napustili selo još pre sukoba zbog nesigurnosti i ekonomskih razloga. Međutim, meštani su naglasili da su tokom rata sve kuće u selu zapaljene.
Tragovi ratnih sukoba i danas su vidljivi na crkvi i groblju koje je zaraslo u šiblje, a mnogi spomenici su polomljeni ili oštećeni.
