Velika Gospojina se u narodu zove još i Velika Gospođa ili Gospođin-dan. Uspenju Presvete Bogorodice pravoslavni Srbi su posvetili više od 500 hramova. Gotovo kod svih crkava posvećenih ovom prazniku, kao i kod drugih hramova, održavaju se veliki crkveni i narodni sabori i vašari.
Majka Božja je preminula okružena dvanaestoricom apostola. Oni su kovčeg sa njenim moštima, u pratnji mnogobrojnih hrišćana, preneli u Getsimanski vrt, gde su je položili u grobnicu njenih roditelja, Svetih Joakima i Ane.
Prema običjnoj praksi, Velika Gospojina se slavi veoma svečano. Nakon završetka službe u crkvi, narod se okuplja u porti i održava prigodne svečanosti.
Ponegde se rano izjutra kreće u branje lekovitih biljaka jer se veruje da je njihova isceliteljska moć tada najveća. Mnoštvo bolesnika izlazi na vodice i kapelice iznad svete vode, naročito posvećene Presvetoj Bogorodici, za koje se veruje da imaju lekovitu moć. Namera im je da se umiju pre izlaska sunca.
Veruje se da sve što se priprema između Male i Velike Gospojine ima uspeha i trajno je.
U mnogim naseljima u Srbiji se ovaj dan obeležava kao zavetni i seoska slava. Izlazi se na vodice sa sveštenikom koji u prisustvu naroda seče kolač, a potom se svi služe žitom.
Liturgijom, litijom i rezanjem slavskog kolača u manastiru Gračanica se na ovaj dan obeležava hramovna i seoska slava.
